Embargo Evropske unije na uvoz iranske nafte stupiće na snagu tek za šest mjeseci, ali rukovodstvo Teherana želi da ih preduhitri: izvoz za Evropu bi trebalo da bude obustavljen odmah.
To je potez koji bi mogao da znači dodatne poteškoće za posrćuće ekonomije južne Evrope, naveo je njemački „Špigl“.
Cijeli ovaj potez odiše porukom „milo za drago“, ali bi svejedno mogao da ima ozbiljan uticaj: iranska vlada želi za vikend da predstavi parlamentu nacrt zakona pozivajući na momentalno obustavljanje naftnih isporuka Evropi. Ovaj potez dolazi kao odgovor na sporazum EU da uvede sankcije protiv Irana.
Sankcijama je zabranjeno sklapanje novih ugovora za kupovinu nafte od Irana, ali se dopušta da postojeći ugovori ostanu na snazi do 1. jula kako bi se državama dalo vremena da nađu druge izvore. Međutim, taj proces je sada ugrožen.
„Ukoliko bude usvojen nacrt zakona, vlada će biti prinuđena da stopira prodaju nafte Evropi prije nego što počne stvarna primjena sankcija“, kazao je Emad Hoseini, portparol Komisije za energetiku pri iranskom parlamentu sudeći prema izvještajima koji se pozivaju na iransku agenciju Mehr.
"Mi ovo nismo tražili"
Kako je navo Rojters, Iranski predsjednik Mahmud Ahmadinedžad kazao je da bi zbog sankcija više mogla izgubiti EU nego Iran.
„Zapad je taj kome je Iran potreban, a iranski narod neće izgubiti zbog sankcija“, poručio je Ahmadinedžad koji se po ovom pitanju oglasio prvi put od kada je postignut dogovor o embargu.
„Nekad se 90 odsto naše trgovine odvijalo sa Evropljanima. Taj procenat je sada pao na 10 odsto. Mi ovo nismo tražili. Obustavite trgovinu, pa da vidimo ko će biti na gubitku“, kazao je iranski predsjednik za državni radio.
Evropska unija je, poslije Kine, drugi najveći uvoznik iranske nafte.
„Sve evropske zemlje koje su usmjerile sankcije prema Teheranu neće moći da kupe ni kap nafte iz Irana i za njih će sve naše slavine biti zatvorene, pa se više neće igrati s vatrom“, kazao je poslanik Naser Sudani.
Grčka najviše na udaru
Ukoliko Iran bude preduhitrio EU i sam obustavio isporuke nafte prije nego što sankcije stupe na snagu, to bi moglo stvoriti probleme zemljama poput Grčke, Italije i Španije koje bi morale pod hitno da traže nove snabdjevače.
Grčka, koja trećinu nafte dobija iz Irana, bi bila najviše na udaru, ali bi bila pogođena i Italija budući da iz Irana podmiruje 13% svojih potreba za naftom. Ako bi ovaj izvor najednom presušio ekonomske prilike u ove dvije posrćuće zemlje bi mogle postati još gore, naveo je „Špigl“.
Međunarodni monetarni fond je već u srijedu upozorio da bi stopiranje isporuka petog najvećeg svjetskog proizvođača, moglo podići cijene nafte za 20 do 30 odsto.
U međuvremenu, Kina je kritikovala embargo EU. Kineski šef diplomatije juče je kazao da „slijepi pritisak i uvođenje sankcija Iranu ne predstavljaju konstruktivne pristupe“.
Embargo koji su Amerika i EU uvele zbog spornog iranskog nuklearnog programa dolaze u periodu kada se Ahmadinedžad bori da uspostavi kontrolu nad sve višom inflacijom i krizom valute koja je djelimično izazvana i psihološkim uticajem novih sankcija.
Bonus video:
