Dou Džons indeks pao je 2,36 odsto na 10.655 bodova, S&P 500 2,85 odsto na 1.099 poena, a Nasdak indeks 3,29 odsto na 2.335 bodova.
Cijene akcija pale su u svih deset sektora S&P indeksa, a pod najvećim pritiskom bio je finansijski sektor zbog strahovanja ulagača da će dužničke kriza prerasti u finansijsku, sličnu onoj iz 2008. godine.
Grčka: Banke moraju preuzeti veći teret restrukturiranja duga
Grčka Vlada priznala je da neće postići fiskalne ciljeve koje joj je Evropa zadala da bi dobila novu tranšu međunarodnog kredita. Uprkos oštrim mjerama štednje, grčki budžetski manjak ove godine će dostići 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je više od ciljanih 7,6 odsto. Deficit će naredne godine biti smanjen na 6,8 odsto, dok je ciljani nivo dogovoren sa međunarodnim kreditorima iznosio 6,5 odsto BDP-a.
Inspektori MMF-a, EU-a i Evropske centralne banke (ECB) i dalje ispituju budžetske stavke u Grčkoj, dok ni sastanak ministara finansija 17 članica eurozone nije urodio konkretnim rješenjima. Ministri su poručili da razmatraju proširenje uloge privatnih investitora u planiranom drugom paketu finansijske pomoći Grčkoj.
To jača šanse da bi vlasnici grčkih državnih obveznica, uglavnom banke, morali preuzeti veći teret restrukturiranja duga Grčke nego što je dogovoreno ranije. U julu je dogovoreno da bi banke otpisale 21 odsto vrijednosti njihova portfolia u grčkim dugovima.
Ministri finansija eurozone, takođe, su poručili da Grčka može pričekati odluku o drugoj tranši međunarodnog kredita do polovine novembra, čime su pojačali pritisak na Atinu kako bi uložila dodatne napore na smanjenju njenih dugovanja.
Grčki dug uzdrmao i banke izvan ove zemlje
Među gubitnicima su bile i dionica evropskih banaka, a najviše je oslabila Dexie, deset odsto, nakon što je agencija Moody's saopštila da preispituje rejting te francusko-belgijske finansijske grupe, jer zbog izloženosti grčkim dugovima strahuje za njenu likvidnost.
To je uzdrmalo i američke banke, pa je S&P indeks finansijskog sektora potonuo 4,5 odsto. Među najvećim je gubitnicama, s padom cijene za 7,6 odsto, bila akcija Morgan Stanlija, dok je trošak osiguranja dugova te banke dostigao najviši nivo od finansijske krize 2008. godine.
Dolar raste, akcije padaju
Strahovanja od širenja dužničke krize izazvala su pad kursa eura na samo 1,32 USD, najniži nivo u devet mjeseci. Jačanje dolara moglo bi naštetiti američkim kompanijama koje zavise od izvoza, jer to poskupljuje njihove proizvode. Zbog toga je cijena akcije Caterpillara potonula 4,5 odsto, Boeinga 3,7 odsto, a Coca-Cole 3,2 odsto.
Najviše, čak 33 odsto, potonula je dionica AMR Corp, vlasnika American Airlinesa, jer se ulagači plaše da je ta aviokompanija na ivici stečaja.
Ulagače nijesu ohrabrili ni bolji nego što se očekivalo makroekonomski podaci. Institut za menadžere nabavke saopštio je da je njegov indeks industrijske aktivnosti u septembru porastao s avgustovskih 50,6 na 51,6 bodova, dok su analitičari očekivali pad.
To je donekle ublažilo strahovanja od nove recesije američke ekonomije, ali je ostalo u sjeni grčke dužničke krize.
Na pojačano povlačenje ulagača s tržišta ukazuje i velik obim trgovanja. Na Vol stritu, Amerikan Stok Eksčejndžu i Nasdaku u ponedjeljak je vlasnika zamijenilo 10,9 milijardi akcija, dok je prosječan dnevni promet u ovoj godini iznosio 7,98 milijardi.
Bonus video:
