Steve Bannon, bivši šef-strateg Donalda Trumpa, već mjesecima radi na tome da umreži i ojača desne populiste Evrope. Etablirane partije se nalaze u stanju neposredno pred nervnim slomom, kaže on.
Slijedi intervju za Neue Zuercher Zeitung (NZZ) o povratku nacionalizma, ruskim tenkovima, kineskoj agresiji i životu bez hijerarhije.
Steve Bannon: „Posle izbora će svaki dan u Briselu biti novi Stalingrad“
Bezbjednjak Steve Bennona je upadiv u lobiju berlinskog elitnog hotela „Adlon“: skoro da je duplo snažnije građen od ostalih gostiju a i odjeven je u oznojenu trenerku. Posljedica jutarnjeg trening, objašnjava on i vodi reportera NZZ do apartmana na drugom spratu. Steve Bannon otvara vrata dobro raspoložen: „Hi there“, kaže ex glavni savjetnik američkog predsjednika Donalda Trumpa na pragu. Onda naručuje kafu u termosflaši i sijeda za okrugli sto sa pogledom na Branderburšku Kapiju. On je prvi put u životu u Berlinu ali uopšte nema vremena da ga razgleda. Sve je samo „arbeit, arbeit, arbeit“. Bannon je došao da podijeli savjete Alternativi za Njemačku (AfD), najvećoj opozicionoj partiji u Bundestagu. Zajedno sa Mischaël Modrikamen-om, šefom belgijske Narodne Stranke, je 2017 u Briselu osnovao „Pokret“. Ta NVO ima zadatak da podržava nacionaliste Evrope i da ih umreži. Već mjesecima je Bannon na turneji po Evropi. Krajem maja se bira novi Evropski Parlament a ako plan ovog 65-godišnjaka uspije, niko potom neće moći da prepozna politički krajolik Kontinenta.
Neue Zuercher Zeitung (NZZ): Šta Vas dovodi u Berlin, Mister Bannon ?
Steve Bannon: Izbori. Posljednjih šest mjeseci sam skoro isključivo u Evropi. Prije deset dana sam bio u Norveškoj, poslije Berlina letim za Pariz, Italiju, potom za Španiju. Došao sam u Berlin da bih se sreo sa nekoliko vodećih ljudi AfD. Pričaćemo o izborima za EU Parlament. AfD će biti dio kluba poslanika šefa Lege Nord, Matea Salvinija, ministra unutrašnjih poslova Italije. A na jesen su ovdje u Njemačkoj izbori u 3 savezne države.
NZZ: Da, u Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji.
S: Bannon: Da. U Saksoniji će biti osobito interesatno. Razgovaramo o njihovim idejama, a ja sam AfD saopštio moje observacije. Što radim i svuda u Evropi. Mi smo jedna nevladina organizacija. Niko me ne plaća, ja nisam politički savjetnik. Ja sam samo posmatrač.
NZZ: Kad ste u ljeto 2018 počeli sa Vašim aktivnostima u Evropi, to je zvučalu puno prpošnije: „Preuzećemo vodjstvao u Evropi!“, rekli ste tada.
S. Bannon: Jesam. I to će biti tako.
NZZ: Ove godine ?
S.Bannon: Ako trendovi ostanu stabilni, imaćemo rezultat koji sam prorekao: oko 1/3 poslanika EU parlamenta će biti članovi tabora nacionalista, a možda i više. Dinamika je na našoj strani. I, što je još bitnije: postoji mogućnost da u EU Parlamentu osnujemo jednu „Super-Group“. A ne zaboravljajte ni Nigel Farage-a i njegovu Brexit-Partiju.
NZZ: Vaš prijatelj Farage, po posljednjim anketama, vodi u Britaniji sa 34%.
S.Bannon: Čujem da su mogući čak i 40%. Kad samo pokrenuli „Pokret“ sve je bilo poprilično neorganizovano. Svako je vukao na svoju stranu i radio šta mu padne na pamet. Nije bilo ni pomena o oragnizaciji nekakve Super-Group. Niko nije ni sanjao da možemo uzeti trećinu mjesta u EU Parlamentu.
NZZ: Ali, trećina nije većina. Evropska Narodna Partija (EPP) će, po anketama, imati velike gubitake, ali ostaće najjača politička snaga.
S.Bannon: Poslije izbora će svaki novi dan u Briselu biti novi Stalingrad. Nacionalisti će nastupati zajedno. Kroz umreženjem će biti omogućeno ono, što ja nazivam „command by negation“: jeste da ne možeš da realizuješ sopstvenu volju –jer nemaš većinu- ali možeš da blokiraš stvari. Time se situacija iz temelja mijenja. Ostavimo sada, na kratko, Britance i Brexit po strani: od partija, sa kojima ja komuniciram, ni jedna ne želi da napusti EU. Ono, što one hoće, je Evropa nacija. Na ovim izborima se odučuje između dvije fundamentalne filozofije, što izbore čini za građane tako važnim.
Na jednoj strani je Macron sa svojim savezom „Renaissance“, za koji se on na sve strane zalaže. Njegov cilj je realizacija programa Globalista: Sjedinjene Države Evrope. Pa bi po tom planu Njemačka trebala da postane nešto poput Sjeverne Karoline a Francuska Južne Karloline. Prostije rečeno: nacije kao upravne jedinice jedne centralne birokratije. Macron želi da centralizira spoljnu politiku i da stvori EU armiju.
NZZ: A druga strana?
S.Bannon: Ona se zalaže za stari Vestfalski Sistem. U kom individualne nacionalne države zastupaju interese svojih građana. One čine jednu Uniju, koja stremi možda većoj komercijalnoj, a manje političkoj intergaciji, a prije svega u spoljnoj i politici useljavanja. I nema EU armije.
Dio intervjua autora Marc Felix Serrao
Prevod: Mirko Vuletić
Bonus video:
