Nadin Rožer, 60-godišnja Parižanka koja se oporavlja od kancera dojke spade u rizične grupe kada je u pitanju kovid-19 i želi da se vakciniše što je moguće prije. Ipak, kada joj je ponuđena vakcina Astrazeneke, ona ju je odbila.
„Vakcina AstraZeneka me plaši“, kazala je ona za Rojters. Rožerova, medicinska tehničarka, kazala je da će umjesto toga čekati vakcinu kompanije Džonson i Džonson, koju još nijesu odobrile evropske regulatorne agencije.
Prema nedavnim podacima koje je objavilo francusko ministarstvo zdravlja, za kraj februara, Francuska koristi 24 odsto doza vakcine AstraZeneka u poređenju sa 82 odsto vakcina koje su proizveli Fajzer i BioNtek i 37 odsto Moderninih vakcina.
Razlog ovome je djelimično u logističkim problemima, ali takođe i u tome što pojedine Francuzi ne vjeruju u vakcinu AstraZeneke - uprkos višestrukim studijama koje pokazuju da je bezbjedna i efikasna, navodi Rojters na osnovu intervjua koje je uradio sa osobama uključenim u proces vakcinacije u Francuskoj.
Oni tvrde da su pojedini kojima je ponuđena vakcina bili zabrinuti za neželjene efekte, skeptični povodom njene efikasnosti protiv novih sojeva kovida-19, i zbunjeni zbog stalne promjene informacija o tome kako djeluje za starije osobe.
AstraZeneka vakcina je imala trnovit put, piše Rojters.
Evropski regulatori su preporučili da se ne koristi za osobe starije od 65 godina, navodeći nedostatak podataka jer klinička testiranja nijesu sprovedena u toj starosnoj grupi. Francuski predsjednik Emanuel Makron je citiran da je kazao da je vakcina „kvazi neefikasna“, a francuska regulatorna agencija je pozvala bolnice da zaustave vakcinaciju osoblja pošto su nakon pojave neželjenih dejstava zaposleni na prvim linijama fronta uzeli bolovanje.
"Sve to je poslalo pogrešan signal zdravstvenim radnicima, ali i ostaloj populaciji“, kazao je Žak Batistoni, predsjednik najvećeg sindikata ljekara opšte prakse u Francuskoj.
Treba istaći da je Francuska jedna vodećih država u svijetu po pitanju skeptičnosti prema vakcinama, mada su istraživanja pokazala da se povećava broj građana koji namjeravaju da se vakcinišu.
Poput drugih bogatih zemalja, AstraZeneka je bila okosnica francuskog programa vakcinacije. U trenutku kada se svi veliki proizvođači vakcina suočavaju sa problemima u proizvodnji, države ne mogu sebi priuštiti da ljudi odbijaju pojedine vakcine.
Zvaničnik ministarstva zdravlja i dvoje ljekara koji učestvuju u programu vakcinacije kazao je da se povećava broj ljudi koji se odlučuju na vakcinaciju dok se logistika poboljšava i ljudi se navikavaju na vakcinu AstraZeneke.
Doze AstraZeneke je prvobitno trebalo da budu dostavljene bolnicama i centrima za vakcinaciju zdravstvenih radnika, i ljekarima opšte prakse sa vakcinaciju osoba između 50 i 64 godine koje imaju određene zdravstvene probleme.
Tokom prve nedjelje upotrebe AstraZeneke, koja se poklopila sa početkom školskog raspusta, ljekari opšte prakse su naručili manje od polovine opredijeljenih doza.
Predsjednik filijale AstraZeneka u Francuskoj, Olivije Nataf, kazao je za nedjeljnik "Žurnal di dimanš" tokom vikenda da je vakcina njegove kompanije potpuno efikasna protiv težih infekcija kovida-19 i 80 odsto efikasna u sprečavanju hospitalizacija.
"Mogući su zabuna i razočaranje. Mnogi su već odlučili“, kazao je on u intervjuu.
"Možda će ih biti još. Ali neprijatelj je i dalje pandemija. Svaka kontroverza umanjuje našu sposobnost da je savladamo“.
Evropski regulatori su zaključili da neželjeni efekti koje izaziva vakcina AstraZeneka nijesu razlog za sumnje u njenu bezbjednost. Studija sprovedena u Škotskoj na 5,4 miliona ljudi pokazala je da su ta vakcina, kao i Fajzerova, izuzetno efikasne u sprečavanju težih oblika infekcije.
Francuska, Njemačka i Italija su promijenile stav i sada daju vakcine osobama starijim od 65 godina.
Makron je prošlog mjeseca kazao da je vakcina AstraZeneka efikasna i da bi je primio kada bi mu bila ponuđena.
Međutim, neke sumnje ostaju. Malika, 54-godišnjakinja koja radi na klinici za beskućnike u blizini Pariza, kazala je da je ona odbila vakcinu AstraZeneke kada joj je ponuđena.
"Rekla sam sebi: ne vidim svrhu da se vakcinišem drugorazrednom vakcinom“, kazala je Malika. Konačnu odluku je donijela kada je njena koleginica primila vakcinu nakon čega su se pojavili neželjene efekte. Malika je kazala da radije želi Fajzerovu vakcinu, koja se u Francuskoj trenutno daje osobama starijim od 75 godina.
Rožerova, koja je preživjela kancer, kaže da živi sama i da se plaši da ne dobije temperturu, što je jedna od mogućih neželjenih posljedica vakcina protiv kovida-19, a takođe sumnja u efikasnost vakcine AstraZeneka protiv novih sojeva.
Kazala je da krupnu ulogu igra i to što bi morala da čeka do moja kada bi primila drugu dozu da bi bila potpuno zaštićena, oko čega ne bi morala da brine sa vakcinom Džonson i Džonson koja se daje samo u jednoj dozi.
Ona je bila u Jemenu, Maliju, Madagaskaru, a police njenog doma su ukrašene umjetninama iz tih zemalja. Od kada joj je dijagnostifikovan kancer, shvatila je da treba da iskoristi vrijeme koje joj je ostalo i da se vrati životu.
"U ovom trenutku, AstraZeneka mi to ne omogućava“.
SZO: Simptomi slični prehladi očekivani nakon vakcinacije
Svjetska zdravstvena organizacija juče je saopštila da je jedan odbor razmatrao izvještaje o simptomima nalik prehladi koji su se pojavili kod određenih zdravstvenih radnika nakon što su vakcinisani i došao do zaključka da benefiti vakcinacije nadmašuju rizike.
Globalni savjetodavni odbor za bezbjednost vakcina zaključio je da su simptomi slični prehladi očekivani jer imuni sistem reaguje nakon vakcinacije i da su izvještaji o vakcinama protiv kovida-19 u skladu da očekivanjima po pitanju neželjenih efekata, saopštila je SZO.
Bonus video:
