„Dojče Štajncojg“, najveći njemački proizvođač keramičkih pločica, zavisan je od prirodnog gasa. Ali, Njemačka agencija za mreže nije proglasila tu firmu sistemski relevantnom.
„Ne mogu da kažem: ne brinite, sve je pod kontrolom. Nije tako“, kaže Diter Šefer koji je već 37 godina šef kompanije Dojče štajncojg Kremer i Brojer d.d. – najvećeg njemačkog proizvođača keramičkih pločica. Njegov problem: proizvodnja pločica troši previše energije u formi gasa i struje.
To dugo nije moglo da se zapazi jer je ruski gas bio vrlo jeftin. Danas preduzeće grca zbog velikog povećanja cijena energije. „Posljednja normalna godina je bila 2020, tada smo za sva četiri pogona platili oko 13 miliona eura“, kaže Šefer, „Ove godine će to biti 31 milion eura“ – i to ne računajući najnoviji dodatak na cijenu gasa.
Gasa još uvijek ima dovoljno, tako da proizvodnja - teče. U centralnom pogonu u Alfter-Vinteršliku kod Bona proizvode se uglavnom zidne pločice, objašnjava direktor proizvodnje Kristijan Lindner. „Pločice koje mogu da pokriju 14 do 16 hiljada kvadratnih metara. To su tri fudbalska terena – na dan“.
Najviše gasa troši sagorijevanje
Kamen i rastvorena glina se miješaju u gustu masu koja se ubacuje u sušilicu visoku 34 metra. „Ta sušilica je naš najveći potrošač struje“, kaže Lindner. „On troši gotovo 20 odsto naše ukupne gasne energije“.
Rezultat je bjeličast granulat iz kojeg se pod pritiskom izlivaju pločice. One na proizvodnoj traci prolaze kroz različite peći i uređaje za obradu površina. „Imamo četiri peći za prvo pečenje“, objašnjava Lindner. „Poslije toga još četiri peći za drugo pečenje na temperaturi koja je za 100 stepeni viša, znači, na 1150 stepeni. I onda pločice prolaze kroz dalje sušilice i peći u kojima se prilikom trećeg pečenja po potrebi proizvodi i dekoracija“.
Nema brze alternative za prirodni gas
Oko peći dužine 75 metara u koje se gas sprovodi cijevima, vazduh treperi od toplote. Peći troše najveći dio gasa. „Vrlo smo zavisni“, kaže šef firme Šefer. U kratkom roku nije moguće naći alternativne izvore energije. Tečan gas ili biometan nijesu dobre zamjene, jer bi zbog njih trebalo prepravljati gorionike.
Njemački savez za prirodni gas, naftu i geoenergiju je najavio da će rezerve gasa biti dovoljne za predstojeću zimu ako Rusija i dalje bude isporučivala gas, ako zima ne bude prehladna i ako rezervoari s gasom budu popunjeni kao što je planirano. Ima mnogo tih „ako“ – a „ako“ gasa tokom zime ipak ne bude dovoljno za sva njemačka preduzeća, Njemačka agencija za mreže će odlučivati o tome ko će koliko gasa moći da dobije.
„Mi nismo sistemski relevantni“, kaže Šefer. „Dobili smo signale i znamo da će nas oni nekako redukovati“. Još nije jasno u kojoj mjeri. Isključivanje ne bi uništilo peći kao što je to slučaj u industriji stakla. Ali, ekonomski bi bilo vrlo štetno. Ni mogućnost da se isključi samo jedna peć nije rešenje, jer se toplota koju emituju peći sprovodi u sušilice potrebne za proizvodnju osnovnog granulata.
Situacija nesigurna, potrebne dalje investicije
Dugoročno gledano, valja razmisliti o alternativama za gas, smatra Šefer. „Brener koji radi na gas ne može tek tako da se prilagodi radu na vodonik“. Odgovarajuća prerada svake peći bi koštala oko 600.000 eura. U četiri pogona postoji ukupno 18 peći što znači da bi ukupna cijena bila gotovo 11 miliona eura. „Do takvih promjena ne može doći u naredne dvije do tri godine“.
Pri tome energija nije jedini problem koji muči firmu Dojče štajncojg – tu su i smanjenje transportnih kapaciteta i veliki skok cijena transporta. Oko 45 odsto pločica se izvozi. Odgovarajuće marže mogu u određenoj mjeri da se prebace na kupce: „Mi smo im razrezali energetski dodatak od tri eura po kvadratnom metru. Kupcima se to uopšte nije dopalo. Uspjeli smo da to izguramo. Dobili smo batine, ali izgurali smo stvar.“
Za preduzeće staro skoro 150 godina, biće otežan i posao s privatnim licima. Velika inflacija i pad konjunkture za Njemce znači mnogo teže izdvajanje novca za renoviranje ili gradnju kuća.
Bonus video:
