Možda današnjim kornjačama oklop služi za zaštitu, ali nova istraživanja ukazuju da su drevne kornjače imale oklope iz sasvim drugog razloga.
Naučnici su istraživali ostatke 47 drevnih kornjača (Eunotosaurus africanus), reptila koje su imale djelimične oklope. Ove životinje su imale proširena rebra (koja su daljom evolucijom rezultirala oklopom) kako bi lakše iskopale rupe u zemlji, a ne da bi im služila kao zaštita.
„Odgovor na pitanje zašto kornjače imaju oklope se čini prilično očiglednim - zbog zaštite“, kaže autor studije Tajler Lison, kustos u muzeju Prirodne i nauke u Denveru.
Međutim, ranije oklop kornjačama nije služio za zaštitu, već da brže iskopaju rupu u zemlji i pobjegnu od užasnog okruženja Južne Afrike, u kojoj su prvobitne kornjače živele, piše Livescience.
Najnovija studija je obuhvatala analizu fosila, uključujući i ključne ostatke fosila starog 260 miliona godina, koga je otkrio osmogodišnji dječak iz Južnoafričke Republike, a koji je pomogao da se otkriju počeci stvaranja oklopa kod kornjača.
Dječak Kobus Sniman je otkrio fosil prvobitnih kornjača dužine 15 cm na očevoj farmi u zapadnom Kejpu, a interesantno je da su ostaci ove vrste uključivali veći deo skeleta kostiju, kao i rupe i stopala, piše Phys.
„Želim da zahvalim Kobusu Snimanu, jer bez njega ova studija ne bi bila moguća. On je pronašao ovu vrstu i odnio je u lokalni muzejFransie Pienaar“, kaže koator studije Brus Rubidž.
Izgleda da je sposobnost kornjača da iskopaju rupu u zemlji pomogla da prežive veliko istrebljenje životinja prije 252 miliona godina, kažu naučnici. Oni dodaju da je bilo potrebno oko 50 miliona godina da se proširena rebra prvobitnih kornjača razviju u potpuni oklop kakav danas poznajemo.
Izvor: Nacionalna geografija
Bonus video:
