Robot Evropske svemirske agencije (ESA) sletio je na kometu „67P/Čurjumov-Gerasimenko“. Slijetanje je pratila i Svetlana Gerasimenko, koja za DW priča kako je prije 45 godina otkrila tu kometu.
DW: Gospođo Gerasimenko, Vi, kažu da ste Vi i Vaš kolega Klim Čurjumov slučajno otkrili kometu 67P koja nosi Vaše ime...
Svetlana Gersimenko: Da, otprilike tako. Tada, 1969. godine, ja sam bila tek početnica na katedri za astronomiju Univerziteta u Kijevu i posmatrala sam (teleskopom u Kazahstanu – prim.aut.) jednu drugu kometu. To sam fotografisala i loše razvila fotografiju tako da sam čak htjela da je bacim da je niko ne vidi.
Ali onda sam je ipak zadržala: na njoj se vidjela kometa. Onda smo zajedno sa šefom tima Klimom Čurjumovim analizirali tu i druge bolje fotografije. Zaključili smo da kometa 32P/Comas Sola, koju smo u stvari posmatrali, nije na svom mjestu. Postojalo je odstupanje od dva stepena. To nije bilo moguće! I onda smo shvatili da smo otkrili jedno novo nebesko tijelo – jednu kometu.
Pojedini novinari vjeruju da misija Rozeta i podaci koji su tokom njenog trajanja prikupljeni, mogu da izazovu pravu naučnu revoluciju. Šta Vi mislite?
Ne vjerujem da će to odmah biti revolucija, ali sigurna sam da će nam robot „File“ (Philae) dati mnogo novog materijala. Radi se o tome da se po prvi put spuštamo na neku kometu i tako dobijamo informacije o njenoj površini. Sletjeti na jezgro komete – to je nešto nevjerovatno!
Kada se kometa približi Suncu, ono postaje aktivno: oslobađaju se gasovi, prašina i slično. Zato ne vidimo jezgro već samo ono što je oko njega. Sada ćemo saznati šta je unutra. Očekujemo informacije o strukturi površine jezgra i o tome šta je ispod njega. Komete su elementi koji su preostali nakon nastanka našeg Sunčevog sistema. S novim informacijama moći ćemo da izvučemo važne zaključke o nastanku Sunčevog sistema i njegovoj evoluciji.
Možda i o nastanku života?
Sve je moguće. U kometama se nalaze organske materije. Ipak, lično sam prilično trezvena. U nauci ima mnogo hipoteza, a i mnogo onih nevjerovatnih.
Misija Rozeta u kojoj učestvuje 17 zemalja košta više od milijardu eura. Da li se isplati trošiti toliko mnogo novca na takve projekte?
Mislim da se isplati. Znanje smije mnogo da košta, na njemu ne treba štedjeti.
Bonus video:
