Greške u upravljanju prostorom veoma su skupe i često nepopravljive, a sve dok je privatni interes iznad opšteg dobit će imati samo pojedinci, upozorila je na okruglom stolu Ministarstva održivog razvoja i turzima “Održiva arhitektura-od luksuza do nužnosti” predstavnica NVO “Expeditio” i zamjenica predsjedavajućeg Nacionalnog savjeta za održivi razvoj Biljana Gligorić.
“Dok god se to ne promijeni i ne dobijemo odgovorne i efikasne lokalne samouprave, imaćemo problem sa rasipanjem i resursa i novca”, poručila je ona.
Gligorić je kazala da se u Crnoj Gori nekontrolisano troše prostorni resursi, te da su potrebne krupne sistemske promjene u cilju uspostavljanja kvalitetnog, odgovornog i razumnog prostornog planiranja.
Objašnjavajući kako treba prilagoditi prostor zahtjevima održivog razvoja ona je kazala da su neki od problema Crne Gore u toj oblasti korupcija, razoren sistem prostornog planiranja, neshvatanje njegovog značaja, slab kapacitet državnih institucija, nedovoljna zaštita planera od spoljnih pritisaka, kao i nedovoljna međusektorska i međuinstitucionala saradnja.
Objašnjavajući kako treba prilagoditi prostor zahtjevima održivog razvoja ona je kazala da su neki od problema Crne Gore u toj oblasti korupcija, razoren sistem prostornog planiranja, neshvatanje njegovog značaja, slab kapacitet državnih institucija
Šef operativnog sektora Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Nikola Bertolini upozorio je da otpad koji završava u prirodi i ponašanje ljudi nije u skladu sa ustavnom odrednicom o ekološkoj državi. On je objasnio da to nije pitanje donošenja i prihvatanja novih zakona, niti pisanja dobrih strategija i političkih dokumenata, već promjene mentaliteta.
“Potrebna je politička podrška, ali je najvažnija svijest građana o novom modelu građenja koji bi trebao biti jeftiniji, ekonomičniji i raditi na unapređenju svijesti građana, a to se može uraditi kroz edukaciju. Put ka EU biće dug i Crna Gora mora uložiti mnogo napora u sektor zaštite životne sredine”, poručio je on.
Pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Ivana Vojinović istakla je da iako skromno, u Crnoj Gori se u građevinskoj industriji u poslednje vrijeme pominje ekološko održiva arhitektura i gradnja. Ipak, prema njenim riječima, neophodna je edukacuja kako bi se građani upoznali sa načinom i standardima.
“U godini u kojoj proslvaljamo 20 godina od proglašenja Crne Gore ekološkom državom ministarstvo nastoji da u svim aspektima reafirmiše ekološki stav naših građana. U pitanju je koncept koji u projektovanju ili poboljšanju građevina teži ka samoodrživim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, nultom procentu emisije zagađenja i uzima u obzir sve elemente infrastrukture uključujući transport, komunalne usluge, reciklažu, energiju...”, poručila je ona.
Za primjenu međunarodnih standarda potreban je i značajan angažman svih raspoloživih domaćih resursa, znanja i iskustava.
Vojinović je dodala da pored ulaganja u energetsku efikasnost prilikom izgradnje novih stambenih objekata treba raditi i na rekonstrukciji postojećih.
Vojinović je dodala da pored ulaganja u energetsku efikasnost prilikom izgradnje novih stambenih objekata treba raditi i na rekonstrukciji postojećih.
“Budućnost razvoja tržišta nekretnina u Crnoj Gori i njegovo održavanje upravo leži u usvajanju održivih i ekološki prihvatljivih principa i prakse koji su sve više traženi i od klijenata i od finansijera. U ostalom i sami propisi EU zahtijevaju takve vrste prakse”, kazala je ona.
Direktor GIZ-a za Crnu Goru Peter Bonin objasnio je da je održivost nešto što je danas izuzetno poželjno, te da nema dileme da ona više nije luksuz već suštinsko pitanje za opstanak planete.
Profesor na Univerzitetu Crne Gore Dušan Vuksanović poručio je da sa poštovanjem energetske efiksnosti primarno treba da krene država kroz projekte prilagođavanja svojih zgrada. On je objasnio da su mjere energetske efiksanosti obavezne kako za nove tako i za stare zgrade, te da su pošteđeni jedino istorijski objekti pod zaštitom.
Bonus video:
