Crna Gora je u protekla tri mjeseca imala je najveću stopu zaraženih koronom u Evropi, a samo u toj državi drastično raste i broj umrlih, kazali su iz Sindikata doktora medicine (SDM), navodeći da je smrtnost, u periodu od 6. oktobra do 1. novembra, porasla za čak 66,5 odsto.
„U razmaku od 26 dana, u periodu od 6. oktobra do 1. novembra, za samo 26 dana, broj zaraženih na stopi od milion stanovnika u Crnoj Gori "skočio" je za 49 odsto“, saopštili su. SDM je pripremio infografik koji pokazuje uporedne podatke o broju zaraženih, testiranih i umrlih u Crnoj Gori, Njemačkoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Tajvanu.
Tvrde da u isto vrijeme i u ostatku Evrope raste broj inficiranih.Saopštili su da je u Velikoj Britaniji broj inficiranih porastao za 95 odsto, u Njemačkoj 75 odsto, Švedskoj 29 odsto, a na Tajvanu pet odsto.
„Međutim, samo u Crnoj Gori drastično raste i broj umrlih. Smrtnost u Crnoj Gori je u praćenom periodu porasla za čak 66,5 odsto“, istakli su iz Sindikata.U Njemačkoj i Velikoj Britaniji je, kako su kazali, smrtnost oko deset odsto, u Švedskoj manje od jedan odsto, dok je na Tajvanu nula.
„Dok u Crnoj Gori rastu brojevi i zaraženih i umrlih, 50 odsto, odnosno 66,5 odsto, rast broja testiranih se zaustavlja na 25 odsto. U isto vrijeme, države u kojima je smrtnost višestruko manja i kreće se oko deset odsto, testiraju više od nas“, saopšteno je iz Sindikata.
Pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) Senad Begić je, komentarišući ove podatke, saopštio da se stope mortaliteta ne mogu porediti među državama i da je to je osnovno epidemiološko pravilo, jer stopa zavisi od starosti populacije.
"Gdje je veći udio starijih veća je i stopa mortaliteta. Postoje definitivno metodološka ograničenja koja se moraju uzeti u obzir. Postoji matematički proces - standardizacija koji omogućava da se porede stope mortaliteta među državama. Mogu se porediti standardne stope mortaliteta, a ne sirove koje većina zemalja objavljuje. Crna Gora je sa stopom letaliteta poprilično nisko, iznenađujuće nisko. Zašto je to tako iskreno ne znam. Najveći rizik da neko umre od kovida je iznad 90 godina i vjerovatnoća je 15 odsto a kada idemo ka nižim skupinama vjerovatnoća pada'', naveo je Begić.
Bonus video: