Dekanka Filološkog fakulteta Tatjana Jovović reagovala je povodom tekstova u vezi tog fakulteta.
Njeno reagovanje prenosimo u cjelosti.
"Nisam iznenađena načinom na koji je pod parolom „borbe za saradnike“ najavljena jedna kandidatura za izbor dekana Filološkog fakulteta, a ni beskrupuloznošću sa kojom se određena interesna grupa obrušila na mene. U kakofonično naslaganom, za sada anonimnom „saopštenju profesora i saradnika“ zlonamjerno se degradira moj profesionalni i lični integritet. Prećutkuju se relevantna pravila koja po sili zakona okončavaju mogućnost produženja saradničkih ugovora, a koja ni prije mog mandata niko nije dovodio u pitanje. Isti ti zakoni su do sada nedvosmisleno tumačeni i primjenjivani.
Pravila o angažovanju saradnika u nastavi
Ovako stoje činjenice:
1. Saradnici u nastavi se angažuju po ugovorima na određeno vrijeme, čije je trajanje oročeno, a produžavanje ugovora uslovljeno je njihovim pravovremenim izvršavanjem obaveza nа postdiplomskim studijama.
2. Ti rokovi su više nego duplo duži od idealnih, tako da podrazumijevaju razne nepredviđene okolnosti.
3. Prema članu 75 Zakona o visokom obrazovanju saradnik može biti student master ili doktorskih studija, a takođe i doktor nauka. Sve tri kategorije imaju jednako zakonsko pravo da konkurišu za ova mjesta. Statutom UCG definisani su bliži uslovi, način i postupak izbora saradnika.
4. Konkursi su javni, dakle nije inkriminišuća radnja ako ih bilo ko pomene.
5. Dekan ima pravo da konačno predloži saradnike, a na nekim fakultetima komisije čak samo konstatuju ispunjenost formalno-pravnih okvira, dok dekan vrši izbor. Dekan nije talac Komisija i Vijeća.
6. Doktori nauka na univerzitetu nisu egzotika, nego standard. Svoje znanje i sposobnosti mogu valorizovati i van univerziteta, što često i čine.
Vijeće Filološkog fakulteta je u takozvanim „spornim“ slučajevima, tj. u vezi sa kandidatima kod kojih je nemoguć dalji zakoniti ugovorni angažman, ignorisalo i karikiralo norme i glasalo rukovodeći se simpatijama i empatijama i pozivajući se na predimenzioniranu socijalnu ugroženost kolega. Izgovarajući vrlo često i to „da se zakon ne mora slijepo slušati“, da on ne valja i da ga treba promijeniti. Bilo je vrlo očigledno da je protivkandidatkinja uz još nekoliko kolega situaciju sa saradnicima stavila u službu sopstvene samopromocije. Kako je sve to izgledalo, znaju oni koji su bili prisutni. Zbog svega navedenog, uz asistenciju Pravne službe bila sam prinuđena da ponovo pažljivo pretresem materijale, kako ne bi došlo do očiglednih i grubih povreda zakona.
Inače, saradnički status je dinamičan proces, u kojem su se u praksi tradicionalno, kao jedna vrsta stimulansa za dalji naučnoistraživački rad angažovali najbolji studenti. Ako vremenom ispune sve uslove za izbor u akademsko zvanje i ako postoji potreba za novim kadrom, za njih se raspisuje konkurs za izbor u docenta. Jedino redovni profesor ima ugovor na neodređeno vrijeme.
Slučaj saradnika sa doktoratom
Zbog politike neplanskog zapošljavanja, konkurentnosti i sticaja drugih okolnosti dešava se da i za saradnike sa doktoratom koji imaju potrebne uslove jednostavno nema prostora za prelazak u drugačiji status. Istini za volju, neki od njih su se prijavljivali na raspisane konkurse za izbor u zvanje, ali ih recenzentska komisija nije pozitivno ocijenila, tj. prednost je data drugima. Pojedini i poslije osamnaest godina rada nemaju uslov za izbor u zvanje. Ima slučajeva da su saradnici stariji od profesora na čijim predmetima izvode vježbe. Ministarka MPNKS je zakonsku odredbu da oni mogu biti angažovani „do pet godina“ pokušala, upravo na zahtjev istih ovih „spornih“ saradnika, da protumači na način kako nigdje ne piše da ne može i poslije tog perioda da se sklopi novi ugovor, ali se i ogradila, navodeći da to ipak treba razraditi u izmjenama Zаkona o visokom obrazovanju. Rektor je svoje tumačenje zasnovao pozivajući se na njeno, a kako sam ja jedino odgovorno lice u ovom slučaju, ovakva tumačenja niti su obavezujuća, niti mi obezbjeđuju pravnu sigurnost i aboliraju me od odgovornosti. Mišljenje ministarke je izdato na konkretan zahtjev dvije zainteresovane strane, pa to otvara pitanje pristrasnosti, a nametanje mišljenja prije konkursa može da se tumači i kao povreda autonomije univerziteta i fakulteta i prejudiciranje rezultata konkursa.
Više puta, pa i u poslednjem propratnom aktu uz odluke o izboru saradnika, predlagala sam da se problem tri zaposlena koji imaju uslov za izbor u zvanje (nije dovoljno samo biti doktor nauka, već su bitni i naučni radovi i rokovi) riješi njihovim izborom na nematičnim organizacionim jedinicama Univerziteta, umjesto da se dalje opterećuje zagušena nastavna baza Filološkog fakulteta. Jedna od mnogih spornih tvrdnji iz saopštenja je ona da je jedna saradnica doktorirala „samo dva dana poslije završetka konkursa“, a jedna će „možda za pet mjeseci“. I laiku je jasno da se u toku trajanja konkursa uzima aktuelno stanje, a ne projektovano. Konkursi su raspisani u nekom poslednjem zakonskom momentu, kako bi se produžio rok za potencijalnu odbranu doktorskih teza. Samo zahvaljujući tome poneko od saradnika je stekao pravo na produžetak ugovora.
Ono što nije tako crno
Za kraj, u vrijeme mog mandata sedam saradnika je izabrano u prvo akademsko zvanje, jedan je u završnom dijelu tog procesa, a za još dva treba da se pokrene procedura. Svi oni su nedvosmisleno ispunjavali tražene uslove. Kada sam preuzela dekansku poziciju, dočekala me prazna kasa i nekoliko hiljada eura neplaćenih računa, a sada Fakultet zahvaljujući domaćinskom poslovanju raspolaže sa oko 120 000 eura. Poslovna kultura podignuta na ozbiljan nivo, funkcionalnost administracije, sređena i redefinisana sistematizacija, investicije u kompjutersku opremu za osavremenjivanje nastave i seminarske biblioteke, intenzivirana internacionalizacija (Filološki fakultet je apsolutni lider u broju realizovanih akademskih mobilnosti na Univerzitetu), otvaranje prostora za neprivilegovane društvene grupe, podrška značajnim projektima koje realizuju profesori – sve to i mnogo drugog uticalo je na moderniju fizionomiju Fakulteta u toku mog mandata, opterećenog svim vrstama prepreka i loših okolnosti.
Rezime
I dalje mislim da akademska sredina treba da promoviše izvrsnost kao osnovni naučni i etički princip. Zbog spremnosti da rješavam probleme na isključivo zakonit način i donosim odluke koje nisu atraktivne u populističkom smislu imala sam mnogo neprijatnosti, ali kako nikada nisam djelovala politički nego isključivo profesionalno, sigurno je da ni sada neću praviti kompromise na račun zakonitosti i svoje savjesti.
Neka druga mišljenja
Iz Centra za građansko obrazovanje (CGO) (Vijesti, 16. 06. 2021) smatraju da je krovni propis u oblasti visokog obrazovanja jasno propisao ograničenje od pet godina, po čijem isteku se donosi rješenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona, osim ako nije započet proces izbora u akademsko zvanje, kao i to da je UCG autonomna ustanova i da „mišljenje ministarke nije obavezujuće“. Takođe smatraju da jedino Ministarstvo može kao predlagač precizirati izmjene uslova u novom zakonskom tekstu, a do tada niko ne može svojim interpretacijama mijenjati važeće propise", zaključuje se u reagovanju.
Bonus video: