Najveći pojedinačni vlasnik Eurofonda sakriven je iza NM zbirnog kastodi računa broj 8, koji je većinski vlasnik i tri strateške kompanije u portfoliju fonda, koje posjeduju nekretnine vrijedne najmanje 290 miliona eura. Iza tog računa je sakriven vlasnik ili vlasnici 15,5 odsto Eurofonda, dok je u vlasništvu ovog računa 72,6 odsto kapitala Solane, oko 76 odsto Izbora Bar i 77,8 odsto akcija Bjelasice Rade, pokazuju posljednji javno dostupni podaci.
Kastodi poslovi definisani su Pravilima o obavljanju kastodi poslova na osnovu Zakona o hartijama od vrijednosti, prema kojima kastodi banka, između ostalog, otvara i vodi račune hartija od vrijednosti kod Centralne depozitarne agencije u ime i za račun svojih klijenata, odnosno vlasnički račun klijenta.
Istraživački centar MANS-a i list “Vijesti” objavili su prethodnih dana da su od devet državnih kompanija, u kojima je stekao većinsku kontrolu tokom i nakon Masovne vaučerske privatizacije, Eurofond kao strateške zadržao samo tri kompanije sa ogromnom vrijednošću nekretnina (nekretnine Solane vrijede 257,8 miliona eura, Izbora u Baru najmanje 24,7 miliona, a Bjelasice Rade 6,8 miliona).
Zvanični podaci pokazuju da su glavni ljudi koji se godinama pojavljuju u upravljačkoj i vlasničkoj strukturi Eurofonda i povezanih kompanija biznismeni Veselin Barović, Boiša Šotra i njihov partner iz Bosne i Hercegovine Zijad Blekić, kao i Slovenci Damjan Hosta, Peter Drašler i Roman Drašler.
U Eurofondu je, nakon NM zbirnog kastodi računa 8, drugi pojedinačno najveći vlasnik sa 5,68 odsto Monte Development corp. iz Vaduza iz Lihtenštajna, a Društvo za upravljanje fondom Euroinvest ima 5,65 odsto. Slovenac Roman Drašler vlasnik je 3,23 odsto Eurofonda, Branislav Radonjić iz Podgorice 3,01 odsto, Veselin Barović 2,6 odsto, HP Fjord 2,51 odsto, Comersa Podgorica 1,57 odsto, dok su iza HB zbirnog kastodi računa 1, vlasnici 1,17 odsto (iza tog računa skriveni su i vlasnici 4,48 odsto Prve banke).
Kompanija Monte Development, koju kontroliše investitor Mihael Brim, je 2010. na berzi kupila akcije. Najveći broj akcija Eurofonda Monte Developmentu su, kako je tada objavljeno, prodale kompanije i lica koja kontroliše Peter Drašler. Ova firma je podnijela Privrednom sudu tužbu protiv Eurofonda i društva Euroinvest, koje njim upravlja, jer joj kao nesaglasnom akcionaru, u roku od godinu, nije isplaćeno 2,22 miliona eura za akcije koje posjeduje u fondu.
Prema medijskim informacijama, kompanija je u maju ove godine ipak povukla tužbeni zahtjev jer je postigla sporazum o vansudskom poravnanju, prema kojem su se Euroinvest i Eurofond obavezali da u roku od pet godina isplate potraživanje Monte Developmenta.
Vlasnik HP Fjorda (koji ima 2,51 odsto akcija Eurofonda), prema podacima CDA, je Alpha invest (adresa Bulevar revolucije 66, Podgorica) sa 94,6 odsto. Prema podacima Centralnog registra privrednih subjekata osnivači Alpha investa su Barović i Hosta. Firmu Comersa (adresa Bulevar revolucije 66 Podgorica) osnovao je 2002. Barović, a od jula 2011. je osnivač Goran Ristanović.
Vlasnici upravljačke kompanije Euroinvest su Kenan Terzić iz BiH sa 29,28 odsto i podgorička firma Flash sa 20 odsto. Po deset odsto imaju Fadil Ćosibegović i slovenačka Ilirika, dok su iza zbirnog kastodi računa NM 8 sakriveni vlasnici 8,57 odsto akcija. Po 7,85 odsto imaju Azim Bujak i Adnan Husić iz BiH, a Izbor Bar 6,42 odsto.
Sadašnji vlasnici Flasha, koji posjeduje 20 odsto Euroinvesta, su Ajdogan Ibrahim Hakan iz Turske (66,28 odsto), zatim NM zbirni kastodi račun 8 sa 23,71 i firma Absolute Bar koja ima 9,99 odsto. Raniji direktori u Flashu su bili Barović, Šotra i Blekić. Flash u Solani ima 5,35 odsto vlasništva, a u Bjelasici Radi 0,93 odsto kapitala.
Vlasnici 35,54 i 29,98 odsto Absolutea kriju se iza zbirnih kastodi računa NM 8 i NM 3. Zijad Blekić ima 14,75 odsto, Vlatko Aprcović iz Podgorice 7,37, a Sandra Aprcović 7,36 odsto. Boiša Šotra je vlasnik 2,42 odsto akcija, a Bećir Perazić iz Bara 2,42 odsto.
Istraživački centar MANS-a i list “Vijesti” objavili su ranije ove sedmice analizu o vlasničkim udjelima Eurofonda u privatizovanim preduzećima, koja ukazuje da stvarni motiv vlasnika fonda nije bio opstanak nekada respektabilnih crnogorskih kompanija, zadržavanje proizvodnje u njima i povećanje zaposlenosti, već sticanje svojine nad njihovim vrijednim nekretninama sa ciljem prodaje i postizanja enormne zarade.
Takođe, Eurofond je za posljednjih deset godina od prodaje akcija dobio najmanje 57 miliona eura, od čega je 30 miliona uložio u kupovinu akcija, a 19,2 miliona platio svojoj upravljačkoj kompaniji Euroinvest po osnovu naknade za upravljanje. Akcionarima nikada nije plaćena dividenda.
Šta su pisali mediji u regionu o vlasnicima Eurofonda
Slovenački portal Portal plus (osnivač ekonomist Boris Meglič) prošle godine je objavio serijal tekstova o povezanim poslovima državljana Slovenije u Crnoj Gori.
“Prvobitna akumulacija crnogorskog kapitala je napravljena kroz krijumčarenje cigareta. Taj novac se onda sipa kroz crnogorsku privatizaciju po slovenačkom modelu i dozvoljenu pojavu crnogorskih tajkuna. Prvi i najveći od njih je Veselin Barović. Čovjek kojeg je italijansko pravosuđe označilo kao glavnog operativca u operaciji krijumčarenja cigareta.
Privatizacioni fond Eurofond je imao sve: politički zaleđe za Đukanovića, najviše prikupljenih privatizacionih vaučera i ogromne količine novca iz kriminalnih aktivnosti, ali nisu imali poznati slovenački know-how. I ovdje je Damjan Hosta, koji je u prvoj deceniji ovog vijeka postao, pored Bosanca Boiše Šotre, glavni finansijski operativac”, navodi se u tekstu iz 2015.
Barovićev partner Zijad Blekić, prema pisanju medija iz BiH, veže se za nekoliko afera u BiH i u Crnoj Gori oko kupovine i trgovine dionicama nekoliko preduzeća koja su propala, a čiji radnici su ostali bez isplaćenih dugovanja. Takav primjer je nekadašnji građevinski gigant Vranica čiji je jedan od suvlasnika bila firma Absolute iza koje stoji Barović, a u kojoj udio ima i Blekić. Radnici smatraju Blekića jednim od najodgovornijih za propast ove kompanije. Blekić je već nekoliko puta u tužilaštvima davao izjave oko kupovine i prometa dionica, ali do danas zvanične optužnice protiv njega nema.
Prema dokumentima na sajtu manjinskih akcionara Eurofondinsajder, novac dobijen od prodaje akcija Elektroprivrede Eurofond je investirao u Elektrogrupu Jajce, kupujući 42,7 odsto kompanije, po cijeni 39 puta većoj od nominalne, a obmanjujući akcionare Eurofonda da ulažu u Elektroprivredu BiH.
Elektrogrupa Jajce formirana je samo nekoliko mjeseci pred prodaju udjela Eurofonda u EPCG italijanskoj kompaniji A2A.
Glavni posao Elektrogrupe bila je izgradnja elektrane na Vrbasu ali zbog neposjedovanja adekvatne dozvole za gradnju hidroelektrana njeno gradilište je inspekcija nekoliko puta zatvarala. Transakcija je obavljena na Sarajevskoj berzi (SASE), čiji je predsjednik nadzornog odbora Zijad Blekić, preko brokerske kuće Eurohaus, čiji je on direktor. Sarajevskoj berzi je 2010. bila izrečena mjera uslovnog oduzimanja dozvole za rad, nakon revizije koja je ustanovila niz neregularnosti. Prema navodima medija, Eurohaus je povezan sa Fahrudinom Radončićem, a firma Vranica je upravo izgradila njegov poslovni toranj.
Nezadovoljni manjinski akcionari fonda traže isplatu
Nesaglasni akcionari Eurofonda tužili su Privrednom sudu Euroinvest i Eurofond od kojih traže prinudnu naplatu oko 5,8 miliona eura. Njihovo potraživanje u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima dospjelo je još 16. januara ove godine.
Euroinvest je nakon toga pokrenuo pred Ustavnim sudom ocjenu ustavnosti odredbi Zakona o investicionim fondovima koja garantuje isplatu vlasničkog udjela srazmjerno tromjesečnom prosjeku neto vrijednosti imovine fonda sa kraja 2014. godine, a to je 14 centi po akciji.
Nedavno je fond isplatio 850 hiljada eura na ime prve rate dospjelog potraživanja za 161 nesaglasnog akcionara fonda.
Bez odgovora iz Eurofonda i Vlade
Iz Eurofonda nijesu odgovorili na pitanja šta je bio cilj fonda kada je osnovan, osim prikupljanja što većeg broja vaučera od građana, da li je to bilo sticanje svojine na vrijednim nekretninama preduzeća sa ciljem prodaje i moguće zarade. Pitanje je bilo i zašto Eurofond nije obezbijedio opstanak nekada respektabilnih crnogorskih kompanija, kako komentarišu optužbe da je Eurofond osnovan novcem stečenim švercom cigareta i da je zbog prijateljstva između Veselina Barovića i premijera Mila Đukanovića imao sve povlastice i podršku Vlade, kao i odakle novac osnivačima Eurofonda.
Ni iz Vlade nijesu odgovorili na pitanje kako iz današnje perspektive gledaju na formiranje investicionih fondova u Crnoj Gori, te da li su zadovoljni kako su fondovi upravljali (i upravljaju) značajnim preduzećima. Eurofond je jedan od fondova u kojem je premijer Milo Đukanović tokom vaučerske privatizacije uložio svoj vaučer jer ga, kako je kazao, vode njegovi prijatelji.
Još nijesu platili kamatu na porez na dobit
Eurofond je 23. februara ove godine, nakon punih šest godina, uplatio dug za porez na dobit od 1.065.599,82 eura, i na taj način izmirio glavni dug u cjelosti. Ovaj porez je nastao kao kapitalna dobit na prodaju akcija u EPCG.
Iz Ministarstva finansija zvanično su odgovorili na pitanja „Vijesti“ da je kamata na dug 533.735,5 eura. "S obzirom da je uplaćen značajan dio glavnog duga, Ministarstvo finansija je, na zahtjev obveznika, donijelo rješenje koji se istom omogućava plaćanje navedenog iznosa u šest rata. Pomenuto rješenje je donijeto 23. 4. 2016. godine, a Uredba na osnovu koje je donijeto je, u skladu sa odlukom suda, prestala da važi 8. aprila tekuće godine, a samim tim i akta na osnovu kojih je donijeta. Stoga, rješenje o odlaganju poreskih obaveza za kamatu, prestalo je da važi 8. 4. 2016. godine“, kazali su iz Ministarstva.
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije u sklopu projekta „Nulta tolerancija na korupciju“. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za afirmaciju nevladinog sektora - MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.
Bonus video:
