Vlada je u 15 projekata energetske efinasnosti do sada uložila oko 50 miliona eura kroz kredite linije iz stranih donacija. Novac je korišćen za postizanje energetske efikasnosti u objektima koji pripadaju zdravstvu i prosveti.
Te informacije saopštila je danas na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet pomoćnik ministra ekonomije za energetsku efikasnost Dragica Sekulić.
Tema sjednice odbora bila je primjena Zakona o energetskoj efikasnosti koji je u primjeni godinu dana.
Sekulić je kazala da se suočavaju sa tri problema u primjeni tog zakona. Prvi je što još nemaju softver koji je preduslov da bi se uradilo sertifikovanje energetskih karakteristika zgrada. Objasnila je da su imali dva neuspjela tendera za pribavljanje konsultantskih usluga za pribavljanje softvera zbog čega su morali da odustanu od te javne nabavke i vrate novac donatorima. Ona je rekla da im je njemački KfW ponudio pomoć u izradi softvera.
“Primjena zakona po opštinama je drugi problem. Opštine nemaju dovoljno kapaciteta da iznesu obaveze koje predviđa zakon.Trebale su da urade program i plan energetske efikasnosti koji za sada imaju samo Berane i Bar. Treći problem su velika zakonska ovlašćenja inspekcije zbog čega ministarstvo ekonomije treba da organizuje dodatne obuke za sprovođenje zakona”kazala je Sekulić.
Dodala je da je zakon pisan u skladu sa evropskim direktivama, te su do sada pripremili 16 pravilnika.
Predstavnica njemačkog GIZ –a Jasna Sekulović pohvatila je to što je odbor prvi uspostavio instrumente kontrolnog saslušanja u oblasti energetske efikasnosti i otvaranja te značajne teme. Smatra da treba da se formira Fond koji bi bio održiv kako bi se finansirali projekti, a ne da oni zavise od donatorske pomoći.
Predstavnik Zajednice opština Saša Šćekić kazo je da imaju problem što nemaju kadar za te poslove.
“Stalno dobijama nove zahtjeve kroz nove propise. U Šavniku ne možemo da nađemo pravnika za Komisiju za žalbe. Kako da onda nađemo nekoga za pitanje energetske efikasanosti “ kazao je Šćekić.
Aleksandar Damjanović (SNP) kazao je da je novim Zakonom o energetici (član 48) definisano da regulatorna Agencija za energetiku ima aktivnosti u ocjeni energetske efikasnosti, te da se do tog rešenja izuzev parlamenta niko nije bavio u dijelom nadzora.
“ Nema kontinuiranog budžetskog podsticaja za energetsku efikasnost. Imaćemo problema sa finansieranjem. Potrebno je da se nađe model za njega. Uvođenjem nove takse za gradnju objekata došlo bi se do novca kojim bi se uradilo mnogo više u odnosu na sadašnje finansiranje” kazao je Damjanović.
Goran Tuponja (Pozitivna) ocijenio je da bez rada jakih inspekcijskih službi ne može biti pomaka u primjeni zakona.
Srđan Milić (SNP) rekao je da imamo problem sa mentalitetom i da energetska efikasnost nije trošak nego investicija.
Kome je u interesu da nema nacionalno društvo za reosiguranje?
Odbor je usvojio izmjene i dopune zakona o osiguranju koji je predat parlamentu na usvajanje po hitnoj proceduri.
Poslanci nijesu dobili objašnjenje koji su razlozi za hitnost, a na sjednici se nijesu zbog drugih obaveza pojavili ovlašćeni predlagači ministar finasija Radoje Žugić i predsjednik Savjeta Agencije za nadzor osiguranje Branko Vujović.
Pomoćnik ministra finansija Ana Krsmanović rekla je da su razlozi za izmjenu, između ostalog, uskađivanje sa evropskim direktivama, unapređenje regulatorne prakse i efikasnije djelovanje regulatora.
Damjanović je ukazao da nijesu ispoštovani zaključci Skupštine usvojeni u novembru 2011 godine da Vlada razmotri mogućnost osnivanja nacionalnog društva za reosigranje, da se naprave elaborati o toj opravdanosti nacionalnog društva za osiguranje.
“Zaključci su objavljeni u Službenom listu tek u decembru 2013. godine, a parlamet ih usvojio u novembru 2011. godine. Šta je motiv tog dvogodišnje kašnjenja? Između ta dva datuma su usvojene izmjene zakona o osiguranju koji nije uvažio zaključke i zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Crna Gora je jedina država u regionu koja nema nacionalno društvo za reosiguranje i pitanje je kome je to u interesu.”kazao je Damjanović.
Milić je tražio od ministarstva da mu do rasprave u plenumu dostave podatke koliko državni organi po osnovu osiguranja plaćaju osiguravajućim kućama.
Bonus video:
