Međunarodni monetarni fond smanjio je prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 3,2 odsto sa 4,7 odsto, koliko je ta međunarodna institucija prognozirala u aprilu. Nova prognoza MMF-a niža je od Vladine koja u ovoj godini očekuje da će crnogorska ekonomija ojačati 4,3 odsto.
I prognoze Svjetske banke se razlikuju od Vladinih. Prema izvještaju Svjetske banke, predstavljenom danas u Podgorici, ekonomija Crne Gore u ovoj godini će rasti 3,4 odsto, naredne 2,9 odsto, a 2017. tri odsto.
Premijer Milo Đukanović rekao je u utorak da je ekonomija u prvom polugodištu porasla 3,4 odsto i da u Vladi procjenjuju da će do kraja godine dinamičnije rasti zahvaljujući turističkim projektima.
Đukanović je najavio korekciju plata i penzija ako se ostvare stope rasta ekonomije između četiri i pet odsto.
Prvobitna Vladina projekcija je bila da će ekonomija ove godine porasti 3,5 odsto i ona je bila zasnovana na scenariju od najmanje 412 miliona stranih investicija.
Vlada je i za 2013. projektovala rast od 3,5 odsto na osnovu očekivanih investicija, ali ga je tokom godine smanjila na dva odsto. Jedan broj razvojnih projekata na kojima se bazira rast ekonomije kasni.
U novim oktobarskim prognozama MMF-a, navedeno je da će ekonomija Crne Gore u narednoj godini ojačati 4,9 odsto, dok se u 2020. predviđa rast od 3,3 odsto.
Od zemalja regiona, istu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) kao Crna Gora u ovoj godini imaće Kosovo i Makedonija. Za Albaniju je prognoziran rast od 2,7 odsto, Bosnu i Hercegovinu dva odsto, Hrvatsku 0,8 odsto i Srbiju 0,5 odsto.
Crna Gora bi ove godine trebalo da registruje deficit u bilansu tekućih plaćanja od 17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će naredne godine manjak iznositi 20,8 odsto. U 2020. godini prognoziran je deficit bilansa tekućih plaćanja od 14 odsto. Potrošačke cijene u Crnoj Gori će, prema procjenama MMF-a, ove godine porasti 1,7 odsto, a u narednoj 1,4 odsto. U 2020. godini očekuje se rast potrošačkih cijena od 1,7 odsto.
Javni dug sa garancijama biće ove godine 77 odsto BDP-a
Potencijalne opasnosti za crnogorsku ekonomiju su visok javni dug koji će ove godine sa garancijama iznositi 77 odsto BDP-a, slab plasman banaka i mogući rast kamata za nova zaduženja, navedeno je u novom izvještaju Svjetske banke kojeg je juče predstavila viši ekonomista SB, Sanja Mađarević Šujster.
Iz SB preporučuju da se poboljša naplata državnih prihoda kako bi se smanjio pritisak na nova zaduženja koja će narednih godina iznositi 500 do 600 miliona eura godišnje, zbog vraćanja ranijih kredita, uzimanja novih za autoput i održavanja likvidnosti. Mađarević Šujster preporučuje i da treba da se poboljša poslovni ambijent, poboljša kvalitet obrazovanja i uskladi sa potrebama na tržištu rada, prodube integracije u regionu,...
Svjetska banka očekuje da će javni dug na kraju ove godine biti 65,7 odsto i da bi zbog rasta zaduženje za autoput 2018. mogao iznositi 77 odsto BDP-a. Javni dug sa garancijama sada iznosi 69,5 odsto, a 2017. bi bio 80,8 odsto.
Predstavnica Ministarstva finansija Jasna Janjić pitala je zašto banke u Crnoj Gori imaju visoke kamate i da li je razlog samo rizik plasmana. Mađarević Šujster je odgovorila da postoje velike razlike u iznosima kamata kod banaka u EU i u zemljama regiona i da je normalno da iste banke neće imati iste uslove kreditiranja ako postoje drugačiji uslovi na tržištu.
“Regulatorni troškovi koje propisuje država opterećuju banke. Ako banke imaju lošije poslovanje zbog nenaplativih potraživanja, to mogu preliti na iznose kamata. Treba jačati pravosuđe kako bi obezbijedilo bržu i sigurniju naplatu potraživanja”, kazala je Mađarević Šujster.
Bonus video:
