Nenaplativi krediti su najveći izazov bankarskog sektora u regionu jer utiču negativno na banke, koje su uzrdržane u kreditiranju, a to se odražava i na privredu, ocijenili su danas u Bečićima predstavnici centralnih banaka zemalja jugoistočne Evrope.
Guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG), Milojica Dakić, podsjetio je da rizični krediti čine jednu četrvrtinu od ukupnih koje su odobrile banke u Crnoj Gori.
„Oni su nastali i zbog visokih kamata koje su banke davale privrednicima“, kazao je Dakić na Samitu ministara finansija i guvernera.
On je dodao da je osnovni cilj CBCG smanjenje nivoa kamatnih stopa.
„Ovaj cilj je realnost jer povećanjem broja banaka konkurencija mora da omogući povoljnije kreditiranje“, smatra Dakić.
On je ocijenio da su situacija i problemi u bankarskom sektoru u regionu identični, i da razmjena iskustava može doprinijeti osnaženju stabilnosti i stvoriti uslove za unaprijeđenje saradnje institucija i zemalja regiona.
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS), Veselin Pješčić, kazao je da su Srbiju mnogo koštali rizični krediti.
„Ugašene su banke koje su ih davale i to nas je koštalo milijardu EUR. Vlada je formirala radnu grupu za nenaplative kredite i sve prepreke će biti otklonjene“, rekao je Pješčić.
On je naveo da su zemlje u regionu koje imaju valutni odbor i koje su euroizovane imale deflaciju u jednom trenutku, a Srbija je izbjegla deflaciju i da je jedna od rijetkih zemalja koja je to uspjela.
"U januaru smo bili blizu deflacije sa 0,1 odsto, ali smo je izbjegli", kazao je Pješčić.
Guverner Narodne banke Albanije, Gent Sejko, saopštio je da su nenaplativi krediti 2008. u toj državi iznosili osam odsto, a 2013. su bili na najnižem nivou od 1,4 odsto. Nivo nenaplativih kredita prošle godine je, kako je dodao, porastao na dva odsto.
Guverner Centralne banke Kosova, Bedri Hamza ukazao je da su na Kosovu kamate najviše u regionu, iako ima najmanji udio nenaplativih kredita.
Prema njegovim riječima, udio nenaplativih kredita pao je sa 8,7 koliko je iznosio 2013. na sadašnjih 7,5 odsto.
Guverner Narodne banke Makedonije, Dimitar Bogov, kaže da se politička kriza u toj zemlji prelila i na ekonomiju.
"To se vidi u smanjnju broja investitora koji su oprezni i čekaju razrješenje. I potrošači imaju strah pa ne troše novac kao prije", rekao je Bogov.
On je dodao da su očekivanja bila velika i da je rast bio projektovan za 4,1 odsto u ovoj godini, ali da je došlo do negativnih rizika na koje je upozoravano.
"Upozoravali smo da pored eksternog rizika, koji imamo, a to je situacija u eurozoni, prvi put imamo i domaći rizik odnosno politička dešavanja posljednjih nekoliko mjeseci. Rano je za procjenu štete, ali će ta dešavanja svakako negativno uticati na stanje i zavisi od trajanja i intenziteta", kazao je Bogov.
Viceguverner Narodne banke BiH Radomir Božić naglasio je da su ključni izazovi u toj zemlji rizici u bankarskom sektoru.
On je podsjetoo da je prošle godine likvidirana jedna banke, koja nije bila sistemska pa nije imala negativne posljedice po sektor, i to je prošlo bez turbulencija i prelivanja na ostale banke.
"Isto tako u BiH postoji visok udio nenaplativih kredita, od 14 odsto, što utiče na pretjeranu opreznost banaka u vezi kreditnog rasta", rekao je Božić.
Bonus video:
