Zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da kroz nacionalne programe ekonomskih reformi riješe neke og glavnih izazova sa kojima se suočavaju, kao što su visoki budžetski deficit i javni dug, ocijenjeno je na okruglom stolu u Podgorici.
Direktor Direktorata za proširenje Evropske komisije (EK), Aleksandra Cas Granje, je na okruglom stolu pod nazivom Razgovori sa EU ambasadorom - Ekonomsko upravljanje, saopštila da EK želi da ojača ekonomsko upravljanje kada je u pitanju relacija sa zapadnim Balkanom.
„U svom najnovijem Izvještaju o napretku, EK je saopštila da nijedna od zemalja zapadnog Balkana još ne ispunjava ekonomske kriterijume u potpunosti. Prvi dio tih ekonomskih kriterijuma tiče se tržišta ekonomije koje funkcioniše, a drugi je mogućnost nošenja sa konkurentskim pritiskom u okviru EU“, rekla je Cas Granje.
Ona smatra da su visoki budžetski deficit, javni dug, visok nivo strukturne nezaposlenosti i siva ekonomija zajednički izazovi sa kojima se zemlje tog regiona suočavaju i kojima se treba pozabaviti.
„Kako bi se pozabavili ovim izazovima u traženju odgovora da vam pomognemo EK je razvila novu strategiju koja je inspirisana radom sa zemljama članicama“, kazala je Cas Granje.
Prema njenim riječima, priprema novih ekonomskih programa koji se nazivaju nacionalni programi ekonomske reforme, zahtijeva sistemski odgovor i koordinisane napore u okviru zemlje.
„Računamo na crnogorsku Vladu da nastavi svoj rad na sprovođenju tog programa, iako će možda biti neophodno u tom smislu i preduzeti neke teške mjere“, navela je Cas Granje.
Ona je dodala da EK očekuje implementaciju tog programa, a u isto vrijeme i bavljenje trajnim ekonomskim izazovima ekonomija tih zemalja.
Potpredsjednik crnogorske Vlade, Vujica Lazović podsjetio je na obavezu dostavljanja Nacionalnog programa ekonomskih reformi Evrpskoj komisiji, svake godine do kraja januara.
„Kao zemlja kandidat za članstvo u EU Crna Gora je svake godine dostavljala Predpristupni ekonomski program. Taj dokument je bio osnova za dijalog o makroekonomskoj i fiskalnoj politici između Crne Gore i EU“, podsjetio je Lazović.
On je rekao da je EK prije mjesec predstavila novi pristup u ekonomskom dijalogu zemalja kandidata i EU kroz koncept Nacionalnog programa ekonomskih reformi.
„Do sada je akcenat ekonomske politike bio na fiskalnoj politici, a od sada će to biti i set mjera koje se Crna Gora obavezuje da realizuje u cilju unaprijeđenja fundamentnosti i rasta kako bi na taj način uspjeli da ispunimo Kopenhaške kriterijume“, objasnio je Lazović.
Nacionalni program ekonomskih reformi će se sastojati iz dva dijela.
Lazović je saopštio da prvi dio ostaje dosadašnji Predpristupni eknomski program kao program fiskalnih i makroekonomskih reformi.
„Drugi dio je vezan za sektorske strukturne reforme u funkciji konkurentnosti i rasta i to je novi pristup koncipiranja ekonomskih reformi i mjera koje prezentujemo Briselu“, kazao je Lazović.
Cilj reformi je, kako je naveo, eliminisanje prepreka rastu prioritetnih sektora – turizma, energetike, poljoprivrede i industrije.
“Vlada je usvojila osam prioritetnih sektora odnosno oblasti reformi među kojima je politika saobraćaja, rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, obrazovanje i strukturna nezaposlenost, biznis okruženje i stvaranje povoljnog ambijenta, politika uređenja i zaštite prostora i razvoj elektronskih servisa”, saopštio je Lazović.
Nacionalni program ekonomskih reformi je, kako je rekao, dokument čijom implementacijom će se cnrogorska ekonomija učiniti konkurentnijom, a životni standard evropski.
Bonus video:
