Deficit državnih fondova za penziono i zdravstveno osiguranje u narednoj godini, odnosno razlika između očekivane uplate doprinosa i planiranih troškova, iznosiće 171 milion eura.
Vlada, prema predlogu budžeta za 2015, očekuje da će iduće godine od doprinosa za penziono osiguranje naplatiti 246 miliona eura, dok je planirani trošak za isplatu penzija i invalidnina 402 miliona. Planirani prihod od doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosiće 145 miliona, dok će za zdravstvo biti izdvojeno 171 milion. Ove razlike pokrivaju se iz drugih budžetskih prihoda.
Međutim, podaci pokazuju da država ne očekuje da će naplatiti sve doprinose i da je to jedan od razloga visokog deficita.
Na prosječnu zaradu od 480 eura ukupni doprinosi za penziono osiguranje iznose 146,8 eura. Kada se to pomnoži sa ukupnim prosječnim brojem zaposlenih u toku godine od 171 hiljadu, dobije se godišnja cifra od 300 miliona eura. Država očekuje prihod od ovog doprinosa od 246 miliona, što znači da shvata da neće naplatiti oko 54 miliona.
Slično je i za fond zdravstva gdje uplata doprinosa za prosječnu zaradu po radniku iznosi 88, pa bi godišnji prihod trebalo da bude 180 miliona, odnosno 35 miliona eura više nego sada. To je značajan iznos naročito kada se uzme u obzir da je ukupni budžet najveće zdravstvene ustanove Kliničkog centra oko 50 miliona eura.
Taj nenaplativi iznos doprinosa najčešće se odnosi na firme koje odu u stečaj ili likvidaciju, a da ostanu državi dužni za doprinose ili njihovi vlasnici nalaze drugačije načine da izbjegnu ovu obavezu. To se najviše odnosi na bivša i sadašnja dražavna preduzeća poput Boksita, Montenegro erlajnsa, RTCG, Pobjedu, opštine i njihova preduzeća.... Država im toleriše neplaćanje doprinosa, ali se na spisku dužnika za poreze i doprinose nalaze i privatne kompanije koje su otišle u stečaj ili im ta mjera prijeti. Poreska uprava objavljuje listu od 50 najvećih dužnika za poreze i doprinose na lična primanja, gdje je prvi Rudnik uglja sa 15 miliona, Boksiti sa 11, Montenegro erlajns a 7,1 milion...
Od privatnih kompanija tu su Pantomarket sa 2,5 miliona, Vektra Boka 2,4 miliona, Zavod za izgradnju Bara 2,3 miliona, Novito i Plus komerc po 1,3 miliona...
Doprinosi smanjivani u periodu buma, djelimično vraćeni u krizi
Vlada je 2007. godine zaključila da su doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje biznis barijare i da ih u cilju pomoći poslodavcima treba postepeno smanjivati u naredne četiri godine. Ukupan procenat doprinosa za penziono tada je iznosio 21,6 odsto, a do 2010. je trebalo da bude smanjen na 20 odsto. Doprinosi za zdravstveno su iznosili 13,5 odsto i trebalo ih je smanjiti na 9 odsto. Vlada je prve dvije godine smanjivala doprinose što je uticalo na povećanje deficita. Međutim, krajem 2009, nakon što je kriza drastično smanjila sve državne prihode, Vlada odlučuje da prestane sa smanjivanjem i da za zdravstvo čak i poveća. Procenat izdvajanja doprinosa za penziono zaustavljen je i sada iznosi 20,5 odsto bruto zarade, a za zdravstvo je povećan sa 10,5 koliko je iznosio 2009. na sadašnjih 12,3 odsto.
Smanjenje, a kasnije povećanje doprinosa za zdravstveno bilo je na štetu radnika. U 2007. od ukupnog procenta na terete radnika (za toliko je smanjivana njegova zarada) se izdvajalo 7,5 odsto, a sada je 8,5 odsto. Izdvajanje o trošku poslodavca je smanjeno sa šest na 3,8 odsto.
U odnosu na 2007. ukupno izdvajanje za zdravstveno osiguranje je sada manje za 1,2 odsto bruto zarade što je na prosječnu zaradu 9,5 eura, a kada se pomnoži sa ukupnim brojem radnika iznosilo bi 19 miliona eura više za zdravstveni sistem godišnje.
Bonus video:
