U Crnoj Gori je nastavljen trend pada cijena tako da se, prema Vladinim projekcijama, na kraju godine očekuje deflacija od 0,5 odsto.
Blago jačanje cijena očekuje se u narednoj godini, kada će inflacija iznositi jedan odsto.
"Stopa rasta cijena u 2016. godini biće 1,5 odsto i dva odsto u 2017. i 2018. što predstavlja ciljnu inflaciju za eurozonu", navedeno je u Projekcijama makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja za period 2014-2018, koje je Vlada nedavno razmatrala.
Godišnja stopa inflacije u julu ove godine, mjerena indeksom potrošačkih cijena, iznosila je minus 1,2 odsto, odnosno zabilježena je deflacija. Prosječna stopa inflacije u periodu januar-jul iznosila je minus 0,8 odsto.
"Dominantan uticaj na pad cijena u ovom periodu imali su pad cijena u grupi hrana i bezalkoholna pića od 2,1 odsto, pri čemu najveći pad bilježe cijene ulja i masti 20,5 odsto i hljeba i žitarica 4,5 odsto", navedeno je u Projekcijama makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja.
Takođe je na pojavu deflacije uticao pad cijena u grupi odjeća i obuća od 1,1 odsto, usljed pojeftinjenja odjeće 4,3 odsto.
Te dvije grupe proizvoda čine oko 46 odsto ukupne potrošnje domaćinstava.
Cijene električne energije i goriva, koje takođe značajno opredjeljuju nivo inflacije, u ovom periodu bilježe blagi rast od 0,9 i 0,1 odsto.
O deflaciji se govori kada postoji opšti pad cijena i kada potrošnja i investicije padaju zbog očekivanja novog snižavanja cijena, uzrokujući spiralu pada cijena i plata, kao i povećanje nezaposlenosti.
I eurozona je već duže pod pritiskom, jer inflacija usporava pojačavajući strahove od deflacije.
Inflacija u 18 zemalja koje koriste euro u septembru se dodatno približila nuli, što povećati pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da preduzme dodatne stimulativne mjere.
Prema podacima Eurostata, potrošačke cijene u eurozoni porasle su samo 0,3 odsto u septembru, dok je rast u prethodnom mjesecu iznosio 0,4 odsto.
Takav rezultat je bio očekivan, s obzirom na pojeftinjenje energenata 2,4 odsto.
Inflacija u eurozoni trenutno je najniža od oktobra 2009. godine i daleko je od ciljana dva odsto. To je razlog zbog kojeg je ECB smanjila osnovnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,05 odsto i predstavila program za podsticanje izdavanja bankarskih kredita.
Bonus video:
