Budući zakupac aerodroma u Tivtu i Podgorici ostvariće čisti profit od najmanje 289 do 584 miliona eura, zavisno od scenarija povećanja broja putnika i rasta iznosa aerodromske takse i drugih prihoda, navedeno je u analizi kompanije za upravljanje finansijama i poslovnim savjetovanjem “Fidelity consulting”.
Do tog iznosa došli su na osnovu podataka iz izvještaja o poslovanju Aerodroma Crne Gore, uslova iz nacrta koncesionog ugovora za aerodrome, planiranih investicija, očekivanog poslovanja prema poređenju sa drugim aerodromima i dešavanjima u avioindustriji na globalnom nivou. Ovaj iznos zarade odnosi se na mogućih 25 godina zakupa.
Oni su nakon analize dali i tri predloga: napraviti urgentne investicije u oba aerodroma iz likvidnih sredstava koje kompanija ima; pripremiti dokumentaciju za apliciranje za bespovratna sredstva kod Investicionog okvira za zapadni Balkan (kao što smo uspješno uradili za projekte otpadnih voda u Podgorici i željeznice) kako bismo dobili dio bespovratnih sredstava iz ovog fonda; paralelno pripremati dokumentaciju do 2025. godine kada Crna Gora uđe u EU nakon čega bi u značajnoj mjeri koristili strukturne fondove za infrastrukturu i uradili sličnu stvar kao aerodrom Dubrovnik.
“Na taj način bi Aerodromi Crne Gore ostali u državnom vlasništvu, razvijali bi se većim dijelom iz bespovratnih sredstava EU dok se broj zaposlenih ne bi mijenjao. Svi bi bili na dobitku - država, aerodromi, Montengro airlines, zaposleni, dobavljači, kupci - baš svi osim koncesionara”, navedeno je u zaključcima analize.
Prema podacima koje su predstavili aerodromske takse su na crnogorskim aerodromima ukupno po odlazećem putniku manje za 3,92 eura u odnosu na beogradski i za 8,75 eura u odnosu na zagrebački aerodrom, koji su već dati u zakup koncesionarima. Nacrtom koncesionog akta predviđena je mogućnost da budući koncesionar može povećati iznose aerodromskih taksi. Prema razvojnim planovima aerodroma očekuje se povećanje godišnjeg broja putnika sa sadašnjih dva na šest miliona putnika, kao i rast neavijacijskih prihoda.
Ukoliko bi se iznos aerodromske takse povećao na cijenu koja važi za beogradski, uz projektovani rast putnika i drugih prihoda, ukupni prihodi za 25 godina bili bi 665 miliona eura, a uz rast po uzoru na zagrebački aerodrom ukupan iznos prihoda za ovaj period bio bi 960 miliona. Rashodi za ovih 25 godina bili bi naknada Vladi od 100 miliona, 87,7 miliona ostalih taksi, 25 miliona za kamate na investirana sredstva, 37,5 miliona za novu amortizaciju i 125 miliona ostalih troškova, tako da bi čisti profit u slučaju rasta iz prvog scenarija bio 289 miliona, a iz drugog do 584 miliona eura.
“Ovo su iznosi koji će koncesionaru ostati nakon plaćanja svih obaveza po koncesijama, varijabilnim taksama, investicijama, svim troškovima, uključujući i troškove zaposlenih, ali i amortizacije. Da li je fer da koncesionaru ostane između 12 i 25 miliona eura godišnje nakon plaćanja svih obaveza koje ima? Da, baš svih obaveza”, pitaju se iz “Fidelity consultinga”.
Oni navode da su aerodromi jedinstven prirodni resurs Crne Gore kojim država mora upravljati na adekvatan način.
“Ukoliko se Vlada odluči za valorizaciju putem koncesije, potrebno je maksimalno povećati jednokratnu koncesionu naknadu, precizno definisati iznos i dinamiku investicije u nove terminale, ali i sadržaje, dok posebno treba tražiti veći procenat od povećanja putničke takse za odlazne putnike. U postupku valorizacije Aerodroma i koncesionar i koncedent treba da budu na dobitku. Na taj način, valorizacijaće pokazati pravi efekat na prirodni resurs koji u narednim decenijama može samo da bilježi bolje rezultate (veći broj putnika istovremeno povećavajući takse), čime će se ostvariti ogromna profitabilnost koju treba adekvatno raspodijeliti između zainteresovanih: koncesionara, zaposlenih i vlasnika”, smatraju iz “Fidelity consultinga”.
Oni navode da bi prihod države od koncesionara bio na nivou sadašnjeg profita koji Aerodromi ostvaruju, zanemarujući budući rast profita od očekivanog povećanja broja putnika i drugih prihoda.
“Nadamo se da smo pokazali da predloženi iznosi od 100 miliona eura koncesione naknade i 120 miliona eura planiranih investicija (koje se, podjsećamo, ne moraju ostvariti u punom obimu) predstavlja nefer ponudu koju treba elegantno odbiti uz zahvalnost ponuđačima i tražiti onog partnera koji želi da podijeli zaista minimalan rizik uz maksimalan profit”, naveli su iz ove konsultanstke firme za slučaj da Vlada i dalje želi da ovaj resurs da pod zakup a ne da ga razvija kao svoje preduzeće.
Rast broja putnika na Aerodromima CG kao kod najboljih u Eevopskoj uniji
U analizi je navedeno da je, prema podacima iz 2016. godine, u državama Evropske unije 56% aerodroma u potpunom državnom vlasništvu, dok su 25,2% bile u “miješanoj” vlasničkoj strukturi, dok je svega 15,8% aerdoroma bilo u privatnom vlasništvu. U zemljama koje nijesu članice EU - 73,1% aerodroma je državno, 13,8% bile u “miješanoj” vlasničkoj strukturi, dok je svega 13,1% privatnih.
Oni navode da se, u poređenju sa 2010. godinom, na državnim aerodromima u EU pada broj putnika, na privatnim ima rast od 2,9, odsto a na “mješovitim” ima rast od 56 odsto.
“Podsjetimo, na Aerodromima Crne Gore, koji su 100 odsto u državnom vlasništvu, 2010. godine je opsluženo 1.193.478 putnika, dok je 2016. godine opsluženo 1.852.710 putnika, što je porast za preko 55%. Dakle, Aerodromi Crne Gore pozitivno prkose trendu pada broja putnika na evropskim aerodromima koji su u državnom vlasništvu”, naveli su iz “Fidelity consultinga”.
Aerodromi mogu bez MA, ali kako nadomjestiti taj broj putnika
U analizi se navodi da, prema podacima iz 2016. godine, od ukupno 11.890 letova na Aerodromima Crne Gore, Montenegro airlines je ostvario 3.659 letova, ili 30,77%. Od ukupno 1.855.837 putnika, Montnegro airlines je prevezao 574.772 putnika, što iznosi 30,97% broja putnika.
“Odnosi Aerodroma Crne Gore i Montenegro airlinesa su kompleksni sa finansijskog, pravnog ali i operativnog stanovišta. Dug Montenegro airlinesa prema Aerodromima iznosi preko 20 miliona eura i teško će se spustiti ispod tog nivoa. Aerodromi su tužili Montenegro airlines kako dug ne bi zastario; najveći akcionar (Vlada Crne Gore) u oba privredna društva je odlagala izvršenje kako se ne bi ugrozila likvidnost Montenegro airlinesa. Faktički, Aerodromi učestvuju u programu neformalnog restrukturiranja kompanije kroz davanje profita kao kolaterala za kredite Montenegro airlinesu, kao i odlaganja plaćanja njenih obaveza”, navedeno je u analizi. Istaknuto je da se u nacrtu koncesionog akta ne predviđa bankrot Montenegro airlinesa, s obzirom da se projektovani broj putnika utrostručuje u narednih 25 godina. “Kako će Montenegro airlines u 2018. godini prevesti preko 600.000 putnika a što je preko oko 30% ukupnog broj putnika na Aerodormima Crne Gore, postavlja se pitanje mogu li Aerodromi Crne Gore bez Montenegro airlinesa? Odgovor je jednostavan: mogu, ali će izgubiti mnogo. Svakako će neki drugi prevoznik preuzeti dio linija i putnika, ali nadomještanje 35% putničkog prometa je nemoguća misija”, navode iz “Fidelity consultinga”.
Sindikati traže da se potpiše kolektivni ugovor
Sindikalne organizacije Aerodroma Tivat i Podgorica kao i svi zaposleni izrazili su veliku zabrinutost povodom koncesionog akta, kao i da je najveći problem nepotpisivanje kolektivnog ugovora”, saopštili su sinoć predsjednici dva sindikata Ljubiša Džudović i Slobo Martinović.
Oni su naveli da su prošle godine usaglasili nacrt tog ugovora sa poslodavcem, koji ga je proslijedio Ministarstvu saobraćaja, a ono ministarstvima rada i finansija.
“Sa te dvije adrese imamo odgovor u kojima su se proglasili nenadležnim. Takođe, imamo i mišljenja Saveza sindikata u kojima nam daju do znanja da je potpisnik od strane poslodavca Bord direktora ili po njihovom ovlašćenju izvršni direktor Aerodroma. Do danas, uz sva obećanja da će doći do potpisivanja, mi i dalje nemamo potpisan kolektivni ugovor”, saopštili su sindikalci istakavši da ih je sve to “navelo na primjenu i drugih načina sindikalne borbe za radnička prava poštujući Ustav i zakone”.
Bonus video:
