Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu u iznosu od oko 1,26 milijardi eura, koji prema riječima njenih predstavnika uvažava negativne posljedice krize i nezadovoljavajuće trendove u regionu i Evropi.
Ministar finansija, Radoje Žugić, kazao je da je izvjesno da će se u narednoj godini nastaviti recesioni pritisci i da će država biti izložena rizicima koji će se materijalizovati kroz probleme likvidnosti realnog i javnog sektora.
"Nedovoljni finansijski prihodi, ograničena fleksibilnost javne potrošnje i sve skuplji izvori finansiranja, produkuju budžet sa snažnim ograničenjima i utiču na izvor prioriteta kojima se obezbijeđuje održivost sistema javnih finansija, redovno funkcionisanje svih potrošačkih jedinica i servisiranje obaveza države na unutrašnjem i spoljnom planu", rekao je Žugić nakon sjednice Vlade.
On je precizirao da su Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu prihodi povećani 11 miliona eura ili 0,97 odsto u odnosu na ovogodišnji rebalans i iznose 1,16 milijardi eura, odnosno 33,26 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Kod projekcije se pošlo od stope realnog rasta ekonomije u niovu od 2,5 odsto, efikasnije naplate javnih prihoda, odnosno većeg stepena fiskalne discipline i sužavanja zone sive ekonomije", objasnio je Žugić.
Kapitalni budžet, i pored potrebe racionalizacije javne potrošnje, nije smanjen i planiran je na oko 65 miliona eura ili 1,88 odsto BDP
Žugić je saopštio da dodatni porezi i korekcije poreskih stopa nijesu predviđeni predloženim tekstom zakona.
"Rashodna strana budžeta je planirana na nivou od oko 1,26 milijardi eura ili 35,99 odsto BDP-a, što je u odnosu na rebalans relativno iskazano manje oko dva procentna poena", rekao je Žugić.
To je niže u odnosu na rebalansom planirani iznos za ovu godinu, prema kojem je budžetska potrošnja iznosila 37,91 odsto BDP-a.
Prema njegovim riječima, ostale kategorije izdataka u budžetu, takozvani nemandatorni ili diskrecioni rashodi, odnosno troškovi službenih putovanja, reprezentacija, tekućeg održavanja, ostalih usluga su značajno umanjeni i to 36 odsto u odnosu na rebalans za ovu godinu.
Kapitalni budžet, i pored potrebe racionalizacije javne potrošnje, nije smanjen i planiran je na oko 65 miliona eura ili 1,88 odsto BDP.
TV Vijesti, Daniela Vranković
Njime je planirana izgradnja i rekonstrukcija saobraćajne, lokalne i druge infrastrukture, realizacija projekata očuvanja životne sredine, gradnja i rekonstrukcija objekata zdravstva, socijalnog staranja, obrazovanja i kulture.
"Projektovan je deficit u nivou od 2,73 odsto BDP-a, dok je primarni, odnosno deficit bez kamata na kredite, projektovan u iznosu od 0,68 odsto BDP-a i manji je od prosjeka u posljednjim godinama od 4,6 odsto", rekao je Žugić.
On je objasnio da to u Vladi smatraju lošim efektom s obzirom da deficit generiše nivo javnog duga.
"To će u narednom periodu proizvesti rast javnog duga sa sadašnjih 52 odsto BDP-a na 54,5 odsto", precizirao je Žugić.
Javna potrošnja se mora prilagodiititi realnom poreskom kapacitetu
Budžet za 2013, kako je naveo, ima razvojnu komponentu u vidu garancija koje iznose 66,2 miliona eura. One su u funkciji dinamiziranja ekonomskog rasta i dominantno se odnose na razvojne projkte.
"Deficit je u apsolutnom izrazu 95,3 miliona eura uz otplate glavnica duga od oko 119 miliona i stvaranja određenih fiskalnih rezervi. Sve to nameće potrebu zaduživanja u nivou od oko 250 miliona eura po nekom od modela koji bude najpovoljniji za Vladu“, saopštio je Žugić.
Iz Vlade su saopštili i da predloženi budžet predstavlja realan finansijski plan kojim će biti obezbijeđeno redovno funkcionisanje svih državnih organa
Na pitanje da li smanjenje nemandatornih rashoda, u iznosu od 36 odsto, može značiti i niže plate za zaposlene koji se finansiraju iz budžeta, Žugić je kazao da će se razmotriti zarade i sva ostala lična primanja i pokušati uvesti red u ukupnom elementu te potrošnje.
"Kada sam rekao odgovoran odnos prema svakoj poziciji na rashodnoj strani budžeta mislio sam i na zarade. Moramo graditi održivu javnu potrošnju", poručio je Žugić.
Kada su u pitanju garancije Vlade date za kredit Kombinatu aluminijuma (KAP), kod mađarske OTP banke, u iznosu od oko 25 miliona eura, Žugić je rekao da će Vlada nastojati da u pregovorima sa bankom napavi lakšu fiskalnu poziciju budžeta.
"To bi značilo da, ukoliko garancije padnu na teret budžeta, da ih po nekom modelu rasporedimo na duži vremenski period", zaključio je Žugić.
Iz Vlade su saopštili i da predloženi budžet predstavlja realan finansijski plan kojim će biti obezbijeđeno redovno funkcionisanje svih državnih organa, servisiranje domaćih i međunarodnih obaveza i nastavak ekonomskog oporavka i integracionih procesa.
Galerija
Bonus video:
