Investiciono- razvojni fond (IRF) ostvario je u 2011. godini dobit od 675,5 hiljada eura, što je za skoro tri miliona manje nego godinu ranije, njegove akcije u 18 državnih preduzeća realno su na tržištu vrijedjele 10,9 miliona, od privatizacije nije imao prihoda a bio je prinuđen da kroz postupak prinudne naplate traži novac po osnovu kupovine opštinskih obveznica.
To je pokazao izvještaj o radu IRF-a za prošlu godinu koji je po prvi put bio u skupštinskoj proceduri.
IRF je osnovan u aprilu 2010. godine transformacijom bivšeg Fonda za razvoj.
Ukupni prihodi Fonda prošle godine bili su 2,7 miliona, a rashodi 1,1 milion.
Fond je prošle godine obezbijedio kreditnu podršku privredi u vrijednosti od 14,2 miliona eura.
Podrška banaka projektima koje Fond realizuje bila je 1,73 miliona eura.
U ukupnoj strukturi projekata dominaraju oni odobreni direktnim kreditnim aranžmanim i to 165 od ukupno 200 projekata.
Preostalih 35 finansirano je uz garancije i podršku banaka gdje je učešće Fonda bilo 3,8 miliona.
Dalje, u ukupno odobrenim kreditima 40 odsto ili 80 projekata je na sjeveru, 49,50 odsto ili 99 projekata u centralnom regionu, dok je 10,5 odsto ili 21 projekat na jugu.
Kada su u pitanju djelatnosti, najveći broj kredita se odnosio na finansiranje projekata iz proizvodne djelatnosti (31 odsto), usluga (25 odsto) i proizvodnje hrane (19 odsto), dok se ostatak odnosio na turizam i ugostiteljstvo (14 odsto) i poljoprivrednu proizvodnju (11 odsto).
Crnogorska plovidba potmognuta je sa 1,8 miliona eura za kupovinu brodova, Fabrika elektroda iz Plužina sa milion eura, dok je kroz uslugu faktoringa Fond otkupio 3,3 miliona eura potraživanja kako bi se povećala likvidnost privrede, a otkupljivana su iskučivo potraživanja firmi sa proizvodnom djelatnošću.
Prošlogodišnji kapital veći od osnivačkog
Kada je riječ o kapitalu na kraju prošle godine bio je 99,3 miliona eura i uvećan je za 2,1 milion u odnosu na osnivački koji je bio 97,2 miliona.
U osnivačkom kapitalu kreditni portfolio čini je 34,2 miliona, gotovina 22,6 miliona, učešće u akcijskom kapitalu kod drugih preduzeća 26,6 miliona eura i obveznice lokalnih uprava koje je Fond kupovao 11,8 miliona eura.
Nominalna vrijednost akcijskog kapitala Fonda u 18 firmi je bila 54,3 miliona, od čega ima do 10 odsto u osam firmi, od 10 do 30 odsto u pet i više od 30 odsto u preostalih pet. Kroz prinudnu naplatu Fond je od Opština dobio 1,1 milion eura za ranije emitovane obveznice.
Izvještaj je pokazao da je Fond na kraju prošle godine po osnovu stečaja u preduzećima gdje je imao udio prihodovao 644,2 hiljade eura od čega Primorka 30,8 hiljada, u Obnovi 594,8 hiljada i Mašinoprometu 18,4 hiljade.
Gotovina kod banka “pala” je sa 19,5 miliona u 2010. godini na 11,3 miliona u prošloj godini.
Kada je u pitanju plasman, najviše novca je bilo na računu kod Prve banke 4,2 miliona, slijede Atlasmont sa 2,1 milion, Hipotekarna dva, Erste 1,1 milion, CKB milion, Hipo Alpe Adria banka 650.000 i NLB Montenegro banka 270.000 eura...
Fond je prošle godine kupio novi poslovni prostor od 455 kvadratnih metara, za svoje sjedište, koji ga je uz šest garažnih mjesta koštao blizu milion eura. Otvorio je i kancelariju u Bijelom Polju kako bi stanovnici sa sjevera mogli dobiti informacije o njegovim uslugama.
U ukupnoj strukturi projekata dominaraju oni odobreni direktnim kreditnim aranžmanim i to 165 od ukupno 200
Slaba prodaja nekretnina
Fond u nekretninama ima 5,9 miliona eura, od čega je u prošloj godini kupio zemljište i nepokretnosti koji su pripadali Rudnicima Boksita u Nikšiću i Herceg Novom ( 3,8 miliona) i Dunakomercu u Podgorici (milion).
U posjedu ima bivše sjedište Fonda u Podgorici (930,7 hiljada), poslovni prostor Zetatransa u Herceg Novom (257,2 hiljada ) i Transservisa u Bijelom Polju ( 640,9 hiljada). Fond nije uspio prodati nijednu nekretninu koju je nudio na prodaju.
Bonus video:
