Odbor za ekonomiju, finansije i budžet je jednoglasno podržao dopunu zakona o platnom prometu koja će Centralnoj banci, kada Skupština usvoji zakon, omogućiti da objavljuje na mjesečnom nivou spisak nelikvidnih firmi čiji su računi blokirani zbog neizmirenih dugovanja.
Javnosti će biti dostupni podaci o firmama čiji su računi blokirani u iznosu većem od 10.000 eura i u neprekidnom trajanju dužem od 30 dana. CBCG će jednom mjesečno sa presjekom stanja na poslednji dan u mjesecu objavljivati spisak na internet stranici po azbučnom redu.
Glavni ekonomista CBCG Zorica Kalezić kazala je da će se na osnovu predviđenih kriterijuma obuhvatiti oko 2400 kompanija sa oko 92 odsto duga, dok je pomoćnik ministra finansija Bojana Bošković rekla da objavljivanje imena firmi ne može uticati na rešenje problema nelikvidnosti.
Prema poslednjim podacima CBCG na kraju aprila je bilo blokirano 15.678 preduzeća sa ukupnim dugom od 414,6 miliona eura.
Izmjenama je predviđeno da se osnuje posebna institucija koja će od CBCG preuzeti poslove koji se odnose na prinudnu naplatu.
Aleksandar Damjanović (SNP) ocijenio je da postoji opasnost kod objavljivanja imena firmi da se napravi šteta onim koje imaju poslovnu perspektivu i koje su na ivici da normalno posluju, a koje će biti žrtva onih firmi koje su dugovremena blokirane.
“Trebali bi razmisliti o kriterijumu da se taj jedna broj firmi makne sa spiska. Imamo preduzeća među kojima su neka iz javnog sektora i opštine čiji su računi blokirani, a koje posluju preko drugih računa tak oda bi trebalo prekinuti sa tom praksom” istakao je Damjanović, dok je njegov partijski kolega Dragoslav Šćekić rekao da rok sa 30 dana treba skratiti i da CBCG vrši presjek svaki deseti dan.
Zoran Vukčević (DPS) postavio je pitanje koliko će objavljivanje imena firmi doprinijeti rešenju problema nelikvidnosti budući da ne postoje mehanizmi kojima se nakon objavljivanja razrađuje dalja procedura naplate.
Imovinu oduzetu kriminalcima mogu ustupiti članovima njegove porodice
Na sjednici su usvojene izmjene i dopune zakona o staranju privremeno i trajno oduzetom imovinom koje će omogućiti prodaju te imovine, davanje u zakup i davanje na korišćenje bez naknade.
Novac od zakupa privremeno oduzete imovine ići će na posebni račun i koristiće se za pokrivanje troškova upravljanja i održavanja privremeno oduzetom imovinom. Pomoćnik ministra finansija Ana Ivanović rekla je da je novina da se privremeno oduzeta kuća i stan može dati na korišćenje bez naknade članovima uže porodice (bračni drug, djeca i roditelji) osobe od koje je ta imovina oduzeta ukoliko su u momentu oduzimanju tu stanovali.
Damjanović je ocijenio da se mora utvrditi minimalni iznos imovine u slučaju da se ona prodaje neposrednom pogodbom, jer se može desiti “da prijatelj onoga čija je imovina oduzeta dođe da se pogađa sa državom”.
Šćekić je rekao da je problematično to što se omogućava da se imovina koristi bez naknade i što ne postoje kriterijumi za davanje imovine u zakup. “ Ako neko uzme tu imovinu bez naknade i ostvari prihod koji su onda benefiti države “ pitao je Šćekić.
Direktor Uprave za imovinu Blažo Šaranović kazao je da cilj države nije da zaradi, već da tu imovinu sačuva od propadanja i da ona postane trajna državna imovina. Sjednici nijesu prisustvovali poslanici SDP-a, Nove i Bošnjačke stranke.
Bonus video:
