Stanovništvo u Crnoj Gori nalazi se na pragu najdublje demografske starosti, a trendovi koji se očekuju do 2050. godine trebalo da već sada budu ozbiljan alarm za nosioce javne politike, ocijenili su učesnici Miločerskog razvojnog foruma tokom debate o „Stanovništvu Crne Gore i Zapadnog Balkana“.
Direktorica Monstata Gordana Radojević saopštila je da će starenje stanovništva imati posljedice na radni kontigent i da već sada na 100 radno angažovanih ima 47 izdržavanih građana.
Ona je dodala da se u prevazilaženju takvog stanja mora ulagati u sistem obrazovanja i investirati u radni kapital.
Ona je dodala da se u prevazilaženju takvog stanja mora ulagati u sistem obrazovanja i investirati u radni kapital.
"Sve već broj stanovnika u glavnom gradu pogoršava takvo stanje. Sada 40 odsto naselja ima do 50 stanovnika, a u odnosu na 2003. godinu broj praznih naselja je povećan za 29 odsto, što bi trebalo da bude ozbiljan alarm", istakla je Radojević.
I u Evropi ima previše starih
Lea Berger, profesor Ekonomskog fakulteta iz Ljubljane rekla je da je situacija u svim zemljama EU kada su u pitanju demografski trendovi i starenje stanovništva još nepovoljnija, a da na to ukazuju i projekcije za period od 2011. do 2060. godine.
Smanjiće se nezaposlenost i troškovi obrazovanja, ali će javne finansije biti u ozbiljnom problemu", dodala je Berger.
Kao posljedica tog trenda u krajnjem može se očekivati pad BDP-a i rast troškova zdravstvene zaštite.
"Smanjiće se nezaposlenost i troškovi obrazovanja, ali će javne finansije biti u ozbiljnom problemu", dodala je Berger.
Vojin Golubović, analitičar u oblasti penzionih sistema rekao je da isplata penzija u Crnoj Gori u narednim decenijama ne može biti održiva i stabilna ukoliko se zadrži postojeći sistem PIO zasnovan na međugeneracijsku solidarnost.
"Do 2050. starenje stanovništva u Crnoj Gori će se nastaviti i svaki četvrti stanovnik biće penzioner. Projekcije pokazuju da će odnos jednog osiguranika (koji doprinosi u Fond PIO) i penzionera će biti jedan na prema jedan, a sada je 1,7: 1", objasnio je Golubović.
Vlahović: Težimo društvu znanja
Ministarka nauke u Vladi Sanja Vlahović, tokom debate u Miločeru o obrazovanju i istraživanju kao preduslovima za opstanak i razvoj u Evropskoj uniji, saopštila je da žele da „ostvare kvalitetnu spregu između obrazovnih institucija i društva“.
Moraju se prilagođavati potrebama tržišta rada i privrede. Moje ministarstvo radi na prevazilaženju tog jaza, rekla je ministarka Vlahović.
Ona je primjetila da naše tržište zahtijeva određene promjene u obrazovnom sistemu.
"Drugo pitanje koje je vrlo važno je pitanje statusa nauke i naučnog istraživanja u društvu. Vjerujem da još uvijek u našem društvu naučna istraživanja nijesu prepoznata kao faktor razvoja…Da li zaista najšira zajednica shvata da nauka nije nešto apstraktno, nešto daleko od nas, visoko sofisticirano dato samo izabranima…Da li shvatamo da sve što praktično radimo i koristimo u svakodnevnom životu, svaki proizvod koji kupujemo, je rezultat naučnih istraživanja", saopštila je Vlahović koja smatra da treba “motivisati mlade ljude da kroz naučna istraživanja plasiraju svoje ideje i kroz njih generišu inovacije koje će kasnije generisati konkurentsku prednost”.
Bonus video:
