Radonjić ne da podatke o Atlas banci

Stečajni upravnik Atlas banke Damjanoviću kazao da zbog SDT-a ne može dati podatke o zatvaranje kredita jednih klijenata depozitima drugih
3531 pregleda 5 komentar(a)
Dao bi podatke uz saglasnost SDT-a: RadonjiĆ, Foto: Luka Zeković
Dao bi podatke uz saglasnost SDT-a: RadonjiĆ, Foto: Luka Zeković

Stečajni upravnik Atlas banke Mirko Radonjić odbio je da nezavisnom poslaniku Aleksandru Damjanoviću dostavi dokumentaciju koja se odnosi na zatvaranje kredita jednih klijenata Atlas banke depozitima drugih klijenta. To je radila privremena uprava banke koja je na taj način umanjila depozite banke za 21,8 miliona eura.

Radonjić je odluku opravdao time da ne može zasada dati dokumentaciju jer se vodi više krivičnih i istražnih postupaka povodom događaja u Atlas banci.

“Specijalni državni tužilac (SDT) svakodnevno vrši uvid u dokumentaciju banke procjenjujući, kako nam je saopšteno od ovlašćenih lica, šta se može koristiti kao dokaz u pomenutim krivičnim postupcima. Zato eventualno dostavljanje podataka sa naše strane bez saglasnosti i znanja SDT-a moglo bi biti okarakterisano kao krivično djelo ometanje pravde iz člana 396a KZCG”, objasnio je Radonjić.

Damjanović, shodno Poslovniku parlamenta, traži podatke o tome koliko je kredita zatvoreno depozitima, koje tako zatvorio kredite i čiji su depoziti korišćeni. On je Radonjiću tražio podatke i shodno članu 13 Zakona o stečaju i likvidaciji banaka kojim je, između ostalog, precizirano da stečajni upravnik ažurira poslovne knjige, knjigovodstvo i drugu dokumentaciju banke do dana otvaranja stečajnog postupka.

Damjanović je prethodno tražio podatke od guvernera Centralne banke (CBCG) Radoja Žugića koji tvrdi da CBCG nema podatke o umanenju depozita za 21,8 miliona i nije naveo da transakcije zatvaranja kredita depozitima imaju zakonski osnov.

Vrhovni državni tužilac Ivica Stanković obavijestio je Damjanovića početkom maja da je SDT formirao predmet o tome umanjenju depozita banke i da je u fazi izviđaja. Zakonom o bankama (član 125, stav 5) definisano je da “u toku trajanja moratorijuma privremeni upravnik obustavlja sva plaćanja, izuzev plaćanja po osnovu potraživanja koja se odnose na zarade i druga lična primanja povjerilaca banke, naknade štete nastale po život i zdravlje i tekućih troškova koji su neophodni za redovno funkcionisanje banke”. “Izuzetno od stava 5 ovog člana, CBCG može tokom trajanja moratorijuma, na predlog privremenog upravnika, odobriti isplatu depozita do visine garantovanih depozita i samo licima koja imaju pravo na isplatu garantovanih depozita u skladu sa zakonom kojim je uređena zaštita depozita”, piše u Zakonu o banakama koji ne poznaje mogućnost da se depozitima jednih klijenata zatvaraju krediti drugih klijenata.

Bonus video: