Budući da je termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori nastavila da radi nakon što je potrošila 20.000 sati iz opt-aut mehanizma, Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) će vjerovatno pokrenuti prekršajnu proceduru, najavio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač i naglasio da ne veruje da će EU pristati da produži period, prenio je juče i balkangreenenergynews.com.
Crna Gora je 2006. godine potpisala Direktivu o velikim ložištima koja određuje granice emisije štetnih gasova kad je u pitanju Termoelektrana Pljevlja. Kada ložišta koja su opredijeljena za opt-aut potroše 20.000 sati, moraju da se zatvore ili obnove tako da dovedu emisije u sklad s propisima. Kopač je nedavno sa crnogorskim parlamentarcima kazao da je TE Pljevlja iskoristila svoju opciju od 20.000 sati od usvajanja odluke o tome.
Teorijski moguće, ali u praksi...
"Mislim da je taj nivo proizvodnje iskorišćen negdje u oktobru ili novembru prošle godine, ali zvanični izvještaj Crna Gora mora da šalje Evropskoj agenciji za okolinu u Kopenhagenu u Danskoj do marta sljedeće godine. I onda ćemo imati problem, jer Crna Gora više neće biti usklađena sa Direktivom o velikim ložištima”, kazao je Kopač na onlajn sastanku sa članovima skupštinskog Odbora za ekonomiju 9. februara.
Vlada je saopštila da pregovara o mogućnosti produženja roka nakon isteka perioda, koji je dodeljen kroz opt-aut mehanizam za velika ložišta. Kopač je, prilikom predstavljanja napretka zemlje u primjeni evropskih propisa, kazao da je to teoretski moguće, ali je naglasio da ne veruje da ima šanse u praksi.
Ugalj ide u prošlost
Ukazao je da Evropska unija brzo ide u dekarbonizaciju i odbacuje ugalj i dodao da sumnja da bi Evropski savjet ovlastio Evropsku komisiju “da baš za Crnu Goru predvidi neko produženje”, prenosi balkangreenenergynews.com. Upozorio je da Vlada ima obavezu da izveštaj o jedinoj termoelektrani u zemlji pošalje Evropskoj agenciji za životnu sredinu pošalje do marta, a tada više neće biti usklađena s relevantnom direktivom.
Kopač je ocijenio da ekološka rekonstrukcija postrojenja mora biti prioritetna, a cijena dozvola za ispuštanje ugljenika treba da se uračuna pri procjeni izvodljivosti.
Elektrana ima snagu 225 megavata, a njome upravlja Elektroprivreda Crne Gore (EPCG).
Kopač je pohvalio nedavnu odluku Vlade da poništi ugovore za izgradnju sedam malih hidroelektrana i dodao da vjeruje da je ta tehnologija "pase".
AZK nije provjeravala sumnjivo
Crna Gora je u Energetskoj zajednici najusklađenija sa EU u sektorima električne energije i životne sredine i jedina je ugovorna strana koja je primijenila propise o kvalitetu goriva, navedeno je u izveštaju, uz napomenu da je udio obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije daleko iznad ciljanog.
U dokumentu je ukazano na nedostatke na polju nafte i njenih derivata.
Sekretarijat Energetske zajednice je pohvalio Regulatornu agenciju za energetiku, ali i ukazao na neaktivnost Agencije za zaštitu konkurencije (AZK).
Sekretarijat je saopštio da Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti (REGEAGEN) i ekvivalentna institucija u Sjevernoj Makedoniji imaju najveću ekspertizu i da su najaktivnije u regionu.
"S druge strane, Agencija za zaštitu konkurencije dosad nije istraživala sumnjive ugovore i slučajeve neregularne dominacije na tržištu i nijednom nije blokirala državnu pomoć u sektoru energetike", piše u prezentaciji.
Kopač je, tokom sastanka na kojem se prije nekoliko dana razgovaralo o prezentaciji stanja u evropskim integracijama Crne Gore iz oblasti energetike, ocijenio da država mora donijeti zakon o naftnim rezervama do 2023. godine.
"Treba obezbijediti rezerve za 90 dana jer bi, u slučaju havarije na tržištu, Crna Gora imala problema sa snabdijevanjem naftom i derivatima. U obnovljivim izvorima energije Crna Gora ima dobar pravni poredak, dok u području životne sredine ima najbolje rezultate usklađivanja sa EU", poručio je Kopač.
Bonus video: