Za period januar - jul ove godine Crna Gora je uvezla hrane za 257 miliona eura, što je nešto više nego u istom periodu prošle godine kada je ta cifra vrijedila 231 milion eura, a malo manje nego za sedam mjeseci 2019. kada je hrane uvezeno za 266 miliona eura. Uvoz hrane veći je od cijelog crnogorskog izvoza za 22 miliona eura.
Crna Gora, prema podacima Uprave za statistiku Monstat, i dalje desetine miliona eura troši na hranu koju bi i sama mogla da proizvede. To je najvidljivije kod povrća i voća kojeg je uvezeno 30 miliona eura, mliječnih proizvoda za 27 miliona, ili jaja i meda za 1,1 milion za ovih sedam mjeseci.
Paradajza, po čijoj je proizvodnji nekad bila poznata Zeta, kao i Grbalj, uvezeno je za 2,8 miliona eura iz čak 13 država. Najviše ovog povrća uvezeno je iz Albanije za 1,1 milion eura, zatim slijede Srbija sa 590 hiljada eura, Turska sa 440 hiljada, Makedonija sa 363 hiljade, Italija sa 157 hiljada, a uvožen je i iz Holandije, Grčke, Belgije, Maroka, Holandije, Poljske, Španije i Senegala.
Krompira za jelo je uvezeno za 1,15 miliona eura iz čak 17 država, iako su klimatske prilike na sjeveru Crne Gore idealne za uzgoj ovog povrća. U ovom periodu Ministrstvo poljoprivrede vanrednim mjerama skladištenja pomagalo je domaćim proizvođačima krompira koji svoje viškove nisu imali kome da prodaju. Najviše krompira u ovom periodu uvezeno iz Holandije za 502 hiljade, a zatim slijede Francuska sa 207 hiljada, Srbija sa 103 hiljade, Hrvatska sa 99 hiljada, Belgija i Grčka sa po 47 hiljada,...
Ukupno je povrća uvezeno za 12 miliona eura, a najviše iz Srbije 2,9 miliona eura, Albanije 2,8 miliona, Holandije 1,14 miliona, Turske milion, Italije 749 hiljada, Sjeverne Makedonije 428 hiljada, Španije 387 hiljada, iz Grčke za 344 hiljade... Jedan od apsurdnih uvoza je uvoz pasulja iz Kirgizije za 286 hiljada eura.
Iz Albanije koja ima potpuno istu klimu kao i Crna Gora, osim paradajza za 1,1 milion eura, uvezeno je i krastavaca za 451 hiljadu eura, luka za 177 hiljada, kupusa za 170 hiljada, mahunarki za 45 hiljada, šargarepe za 35 hiljada, kao i ostalih vrsta povrća za 800 hiljada eura.
Voća je uvezeno za 18,5 miliona eura, od čega jabuka, krušaka i dunja za 2,6 miliona eura, a najviše iz Srbije za 809 hiljada, Italije za 554 hiljade, Poljske za 432 hiljade, Makedonije za 424 hiljade, Bosne i Hercegovine za 143 hiljade...
Kajsija, trešanja i višanja uvezeno je za 1,84 miliona eura. Najviše iz Srbije za 1,14 miliona, a zatim iz Grčke za 258 hiljada, Italije za 148 hiljada, Albanije za 116 hiljada... Dinja i lubenica uvezeno je u ovom periodu za 623 hiljade eura, od čega najviše iz Grčke za 332 hiljade i Albanije za 212 hiljada.
Mlijeka i mlječnih proizvoda uvezeno je za 27 miliona eura, a najviše iz Srbije za 11,7 miliona, iz Bosne i Hercegovine za 6,6 miliona. Njemačke za 5,5 miliona i Hrvatske za milion i po eura. Svježih jaja je uvezeno za 589 hiljada, od čega iz Srbije za 523 hiljade i iz Bosne i Hercegovine za 65 hiljada.
Prirodnog meda je uvezeno u vrijednosti pola miliona, a najviše iz Srbije za 411 hiljada, iz Makedonije za 59 hiljada, Moldavije za 27 hiljada... Med je uvožen čak i iz Velike Britanije za 480 eura.
Živih životinja za preradu u crnogorskim klanicama ili za uzgoj uvezeno je za 16,9 miliona eura. Najviše je uveženo iz Srbije za 14,3 miliona, Hrvatske za dva miliona i iz Bosne i Hercegovine za 313 hiljada eura. Od uvoza iz Srbije najviše je bilo živih goveda za 12,6 miliona, ovaca i koza za 1,1 miliona i živine za 545 hiljada. Uvoz živih svinja je zabranjen zbog pojave bolesti afričke kuge.
Uvoz svježeg i zamrznutog mesa vrijedio je 37,8 miliona eura i bio je za deset miliona manji nego za istih sedam mjeseci iz 2019. godine. Najviše je uvoženo svinjskog mesa i to za 20,7 miliona eura, zatim goveđeg za 8,5 miliona, živinskog za 8,4 miliona, a mesa od ovaca i koza za 113 hiljada.
Najviše mesa uvezeno je iz Njemačke za 8,5 miliona, Holandije za osam miliona, Srbije za 6,1 milion, Španije za četiri i po miliona, Brazila za dva miliona, Austrije za 1,8 miliona, BiH za 1,7 miliona... Zanimljivo da je ovčetina, iako je Crna Gora pogodna za njihov uzgoj, uvožena čak i s Novog Zelanda za 33 hiljade eura, iz Velike Britanije za 4,4 hiljade i iz Irske za dvije i po hiljade eura.
Svježe i zamrznute ribe, ljuskara i mekušaca uvezeno je za 7,1 milion eura, od čega najviše iz Španije za dva i po miliona eura. Zatim slijede Argentina sa 526 hiljada, Grčka sa 481 hiljadu, Albanija sa 428 hiljada, Norveška sa 389 hiljada, Ekvador sa 301 hiljadu,...
Crna Gora je jedina mediteranska zemlja koja sada ne proizvodi so jer je bivša ulcinjska Solana godinama u stečaju bez obnavljanja proizvodnje. Za ovih sedam mjeseci jestive soli uvezeno je za 683 hiljade eura iz čak 28 država. Najviše soli uvezeno je iz Njemačke za 216 hiljada eura, Austrije za 81 hiljadu, Turske za 75 hiljada, Srbije za 73 hiljade, BiH za 71 hiljadu, Albanije za 35 hiljada...
Vode, piva i vina uvezeno za 16 miliona
Za ovih sedam mjeseci Crna Gora je uvezla obične i mineralne vode u vrijednosti 5,3 miliona eura, od čega dominantno iz Srbije za pet miliona.
Piva je uvezeno za 6,2 miliona, a najviše iz Srbije za 3,8 miliona. Zatim slijede Holandija za 751 hiljadu, Slovenija za 467 hiljada, Njemačka za 277 hiljada, Češka za 209 hiljada, Španija za 195 hiljada...
Vina je uvezeno za 4,6 miliona eura, od čega najviše iz Francuske za 1,05 miliona eura, iz Italije za 972 hiljade, Srbije za 958 hiljada, Makedonije za 785 hiljada, Hrvatske za 457 hiljada, BiH za 128 hiljada...
Brašno i žitarice dominantno iz Srbije
Crna Gora je za ovaj period uvezla žitarica za 4,9 miliona i brašna, prekrupe i slada za 10,6 miliona. Obje grupe proizvoda dominantno su nabavljane iz Srbije - četiri miliona eura vrijedne žitarice i 8,8 miliona eura vrijedno brašno. Odnosno, 82 odsto ovih proizvoda kupljeno je u toj susjednoj zemlji.
Pšeničnog brašna uvezeno je za osam miliona eura, od čega iz Srbije za 6,5 miliona, Bosne i Hercegovine za 1,2 miliona, Italije za 162 hiljade...
Bonus video:
