Crna Gora je u proteklom periodu nastavila sa reformama u finansijskim poglavljima, što je evidentirano i u ovogodišnjem izvještaju Evropske komisije, ocijenjeno je na sastanku Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku.
Na sastanku je saopšteno da je donošenjem paketa podrške privredi i građanima, kao i značajnom finansijskom podrškom EU, Vlada Crne Gore pravovremeno preduzela adekvatne mjere u smanjenju negativnih posljedica pandemije koronavirusa.
Na sastanku ovog Pododbora između Crne Gore i Evropske unije, koji je održan online, a koji pokriva ekonomska i finansijska pitanja i izazove, kao i politike u okviru poglavlja 17, 18, 32 i 33, predstavnici crnogorskih nadležnih institucija su upoznali predstavnike EK sa aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu u ovim oblastima.
Načelnik Odsjeka za sektorske politike EU u Kancelariji za evropske integracije, Andrej Orlandić je zahvalio na podršci EU iskazanoj posebno tokom pandemije, ali i porukama sa nedavno održanog samita EU – Zapadni Balkan koji je potvrdio nepodijeljenu posvećenost Unije procesu evropske integracije regiona.
On je, kako je saopšteno iz Generalnog sekretarijata Vlade, informisao kolege iz EK o četvrtom i petom paketu pomoći koje je Vlada donijela u periodu od prethodnog sastanka Pododbora, a koji su usmjereni na podršku ugroženim kategorijama stanovništva, kao i za održavanje likvidnosti domaćih preduzeća i održavanje nivoa zaposlenosti, uz dodatnu podršku privredi uoči turističke sezone.
Orlandić se osvrnuo i na posljednji izvještaj EK, izrazivši zadovoljstvo što je u dva od četiri poglavlja obuhvaćena ovim pododborom, konstatovan napredak.
On je upoznao sagovornike sa aktivnostima u poglavljima pokrivenim Pododborom, među kojima su Program ekonomskih reformi 2021-2023, Revidirane smernice za makroekonomsku i fiskalnu politiku za period 2021-2023, Godišnji plan zvanične statistike za ovu godinu, Konsolidovani izvještaj o upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru Crne Gore za prošlu godinu, Uredba o uspostavljanju interne revizije u javnom sektoru, te Zakon o budžetu Crne Gore za ovu godinu.
Orlandić je rekao da Crna Gora ostaje posvećena ispunjavanju preostalih obaveza iz pregovaračkih poglavlja 17- Ekonomska i monetarna unija, 18- Statistika, 32- Finansijski nadzor i 33- Finansijske i budžetske odredbe, s ciljem unapređenja stanja i dostizanja pune spremnosti za članstvo u EU.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, Branko Krvavac, predstavio je dosadašnje rezultate u dijelu konsolidacije javnih finansija i unaprjeđenju fiskalnih pokazatelja u ovoj godini.
On je predočio dalje planove kada je u pitanju ekonomska politika Vlade u srednjem roku i program Evropa sad, koji sadrži niz novih mjera poreske politike usmjerenih na stvaranje uslova za unapređenje životnog standarda zaposlenih i smanjenje poreskog opterećenja na rad, a sve s ciljem stvaranja preduslova za dugoročno održiv ekonomski rast i razvoj, usmjereno ka stabilnosti javnih finansija kao jednog od najznačajnijih preduslova za to.
Predstavnica Ministarstva finansija i socijalnog staranja i rukovoditeljka Pododbora, Bojana Bošković je zahvalila kolegama iz Evropske komisije na saradnji tokom pripreme sastanka Pododbora i kazala da očekuje da će on biti prilika da se razmijene informacije o realizovanim aktivnostima u oblastima za koje je ovaj Pododbor nadležan, kao i da, od kolega iz EK dobijemo dodatne sugestije i smjernice EK koje su od posebnog značaja za nastavak sprovođenja reformi.
Ona je posebno istakla ostvareni napredak u oblasti ekonomskih kriterijuma, što će se reflektovati i kroz ovogodišnji Program ekonomskih reformi, koji će do kraja januara biti upućen Evropskoj komisiji.
Predstavnik Komisije u Generalnom direktoratu za susjedsku politiku i pregovore o proširenju, Šištof Zurek, istakao je snažnu podršku EU Crnoj Gori i njenim evropskim aspiracijama.
On je naveo nedavne primjere posvećenosti EU – posjetu predsednice Evropske komisije Fon der Lejen, Samit na Brdu i, u ekonomskom kontekstu, prošlogodišnje usvajanje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji je nedavno upotpunjen IPA-om III.
Zurek se osvrnuo na Izvještaj za Crnu Goru, potvrđujući da dokument još jednom daje detaljan pregled stanja i jasne preporuke za napredak na putu ka EU za sva pregovaračka poglavlja, uključujući i teme o kojima se raspravljalo na sastanku Pododbora.
„Ekonomija Crne Gore bilježi snažan oporavak u ovoj godini, podstaknut oživljavanjem turizma koji je brži od očekivanog, povećanjem izvoza i jačom privatnom potrošnjom“, rekao je Zurek, ističući da su za ublažavanje makroekonomskih rizika potrebne kredibilne fiskalne strategije, kao i strategije duga.
Šef Jedinice u Generalnom direktoratu za ekonomska i finansijska pitanja, Uve Stam, osvrnuo se na ekonomsku situaciju, s posebnim akcentom na uticaj Kovid – 19 pandemije.
On je pohvalio ostvareni napredak u pojedinim finansijskim poglavljima koji je notiran u ovogodišnjem Izvještaju o Crnoj Gori i ukazao na potrebu usvajanja nove fiskalne strategije u cilju jačanja javnih finansija i smanjenja javnog duga. Osnivanje Fiskalnog savjeta bi pomoglo učvršćivanju transparentnosti i implementaciji fiskalnih pravila. Takođe je pozdravio uložene napore u dijelu poslovnog okruženja, dodajući da su potrebne dalje aktivnosti, uključujući tu i sektor turizma.
Bonus video:
