Državnom budžetu u naredne tri godine 2023, 2024. i 2025. na naplatu dolaze glavnice kredita od 1,55 milijardi eura koji su uzimani proteklih godina, dok će u ovom periodu za kamate biti plaćeno još 430 miliona eura. Država se u ove tri godine planira zadužiti za 2,35 milijardi kako bi mogla vratiti dugove koji dospijevaju na naplatu, finansirati kapitalni budžet od 745 miliona eura i obezbijediti stabilnost javnih finansija.
To je navedeno u Predlogu smjernica makroekonomske i fiskalne politike za period 2022-2025. godine, kojeg je nedavno usvojila Vlada.
Prema podacima iz ovog dokumenta očekivani javni dug na kraju ove godine iznosiće 4,26 milijardi eura ili 79,6 odsto sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok bi na kraju 2025. godine on iznosio 5,13 milijardi eura ili 81 odsto BDP-a koji se procjenjuje za tu godinu.
Glavni cilj fiskalne politike u ovom periodu, kako je navedeno, je stabilizacija makroekonomskog ambijenta, obezbjeđivanje održivosti javnih finansija i stvaranje uslova za dinamičan ekonomski rast.
Smjernicama se projektuje ekonomski rast na nivou od prosječno preko šest odsto u periodu 2022-2025. godine, kontinuirano smanjenje deficita javnih finansija s procijenjenih 7,65 odsto u 2022. na četiri odsto BDP-a u 2025. godini, ulaganje u finansiranje kapitalnih projekata od oko 1,3 milijarde eura u periodu 2022-2025 i obezbjeđivanje održivosti javnog duga u dugom roku.
”Imajući u vidu i dalje snažno prisustvo pritiska na javne finansije i ograničenost fiskalnog prostora, u narednom periodu potrebno je implementirati dodatne mjere fiskalne konsolidacije koje će obezbijediti bolju naplatu i ostvarenje dodatnih budžetskih prihoda, kao i optimizovati javnu potrošnju uz njeno strukturiranje u korist javnih investicija, kako bi se obezbijedila održivost javnih finasija u dugom roku, a istovremeno stvorio fiskalni prostor za obezbjeđivanje podrške dinamičnom ekonomskom rastu”, navedeno je u Vladinom dokumentu.
Poslanici rado glasali za niže prihode, a veće troškove
Zbog toga što je Skupština ove godine usvojila više zakona kojim su smanjivani porezi i akcize, a time i državni prihodi, a istovremeno usvajani predlozi kojim se povećavaju plate, zarade u dijelu javnog sektora i socijalna davanja došlo je do uvećanja deficita za oko 150 miliona eura, odnosno s planiranih 5,1 odsto BDP-a na 7,6 odsto. Da bi se ispunio zakonski osnov za ove isplate i obezbijedio novac na tim budžetskim stavkama, potrebno je da Skupština usvoji rebalans budžeta. Međutim, nova politička kriza, eventualni i izbor nove Vlade, to mogu dovesti u pitanje. Rasprava o nepovjerenju Vladi zakazana je za 19. avgust.
”Projektovano uvećanje budžetskih rashoda u 2022. godini u odnosu na inicijalni plan u iznosu od oko 150 miliona eura posljedica je, prije svega, nastalog uvećanja izdataka po osnovu primjene zakonskih rješenja koja nisu bila planirana godišnjim zakonom o budžetu ili nisu bila planirana u dovoljnoj mjeri, kao i potrebe nadomješćivanja pristiglih obaveza u sektoru zdravstva”, navedeno je u dokumentu Vlade.
Na ovaj minus u državnoj kasi najviše utiče preuzimanje duga Fonda za zdravstveno osiguranje 64,5 miliona, nedostajući iznos za povećanje penzija od 25 miliona, nedostajući iznos za povećanje plata u zdravstvu i prosvjeti za 24 miliona, nedostajući iznos za obeštećenje bivših korisnica naknada po osnovu rođenja troje ili više djece oko sedam miliona eura...
Sada se očekuje niži ekonomski rast
Vlada je prošle godine procjenjivala da će ove godine ekonomija rasti po stopi od oko 6,4 odsto. Međutim, novim preliminarnim procjenama Ministarstva finansija projektovan je niži rast 4,7 odsto. Na osnovu toga korigovane su procjene i za naredne godine.
”Prema osnovnom scenariju, projektovani prosječni realni rast crnogorske ekonomije u narednom trogodišnjem periodu iznosiće 3,8 odsto, sa stopama od 4,5 odsto u 2023, 3,8 odsto u 2024, i 3,1 odsto u 2025. godini. Prognoze ekonomskog rasta za naredni period uslovljene su snažnom ekspanzijom izvozne aktivnosti, po osnovu visokog rasta uslužnog sektora, ali i pojačane aktivnosti izvoza roba, dinamiziranjem privatne potrošnje usljed snažnog rasta zarada i ekspanzije kreditne aktivnosti, kao i otpočinjanjem novog investicionog ciklusa, koji će opredijeliti stvaranje veće dodate vrijednosti domaće privrede”, navedeno je u očekivanjima Vlade.
Unaprijediti rad poreznika i inspekcija
Najavljuje se reforma Uprave prihoda i carina koja bi uticala na unapređenje poslovnog ambijenta, efikasniju naplatu, a time i na povećanje javnih prihoda, kao i da će se pojačanim inspekcijskim nadzorom i implementacijom sistema elektronskog nadzora fiskalnih registar kasa, smanjiti obuhvat “sive ekonomije” što će pozitivno uticati na javne prihode.
”Reformama u procesu budžetiranja i u oblasti upravljanja javnim finansijama povećava se fiskalna disciplina i transparentnost javnih finansija što se pozitivno odražava na glavne fiskalne pokazatelje.
Implementacijom novog zakonodavnog okvira u oblasti priređivanja igara na sreću stvaraju se uslovi za ubiranje dodatnih prihoda u odnosu na planirane po ovom osnovu. Potencijalna naplata prihoda po osnovu davanja “Aerodroma Crne Gore” na dugoročno korišćenje može uticati na uvećanje ukupnih javnih prihoda u srednjem i drugom roku”, navedeno je u očekivanim pozitivnim ekonomskim uticajima na javne finansije u naredne tri godine.
Odlaganje reformi može biti kobno
Negativno na javne finansije, kako je navedeno, mogu uticati ograničeni fiskalni prostor, slabija dinamika realizacije planiranih investicija, kao i odlaganje sprovođenja strukturnih reformi.
”Imajući u vidu i dalje prisustvo pandemije Covid-19, postoje umjereni do visoki rizici po ekonomski oporavak i rast, prijetnje novih mutacija virusa mogu potencijalno dodatno ugroziti regionalne izglede, što se posljedično može odraziti na dalja zagušenja u lancima snabdijevanja, veće proizvođačke cijene i slabe performanse na tržištima rada, a što može imati i efekat prelivanja na crnogorsku ekonomiju”, navedeno je u dokumentu.
Potencijalni rizik za slabljenje ekonomije je i dalje intenziviranje eksternih inflatornih pritisaka, koji se snažno odražavaju na domaće cijene.
Ne pominju nastavak auto-puta do kraja 2025.
U ovim smjernicama, kojim se planiraju javne finansije u naredne tri godine, nigdje se ne navodi izgradnja novih dionica auto-puta.
Samo se na par mjesta konstatuje završetak prve dionice od Podgorice do Mateševa, navode benefiti od nje i konstatuje potreba plaćanja preostalih iznosa.
”Finalizacija prioritetne dionice auto-puta i njeno stavljanje u komercijalnu upotrebu uticaće pozitivno na redovno servisiranje duga, bolju povezanost sjeverne s centralnom i južnom regijom, veću turističku i ekonomsku aktivnost”, navedeno je u dokumentu.
Međutim, kod mogućih negativnih ekonomskih rizika je navedeno i da bi “sprovođenje velikih investicionih projekata kojima se utiče na značajno povećanje javnog duga moglo negativno uticati na održivost javnih finansija”.
Navodi se i da će se, imajući u vidu da je u 2022. godini završena izgradnja i finansiranje prioritetne dionice auto-puta, u okviru kapitalnog budžeta za 2023. godinu i naredni period, “stvoriti dodatni fiskalni prostor za početak realizacije novih kapitalnih projekata, kao i za bržu dinamiku izvođenja radova već započetih projekata”.
Kako je navedeno u 2024. godini dospijeva za isplatu garantni depozit od 22 miliona eura po osnovu ugovora o projektovanju i izgradnji dionice auto-puta Smokovac - Mateševo, ukoliko ne bude uočenih grešaka u izgradnji.
Do kraja godine trebalo bi da bude završen projekat nove dionice od Mateševa do Andrijevice, kao i studija isplativosti završetka auto-puta do Boljara jer se bez nje ne može konkurisati za novac iz EU fondova.
Iz Vlade su najavili mogućnost da bi se naredne dionice mogle ustupiti koncesionarima koji bi ih izgradili i zatim naplaćivali putarinu 20 ili 30 godina.
Politička nestabilnost će povećati kamate na nova zaduživanja
Kao veliku političku prednost koja će uticati na ekonomsku stabilnost i rast, naveden je napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji (EU) koji će uticati na rast povjerenja investitora, unapređenje poslovnog ambijenta i pristup EU fondovima.
Međutim, političkih rizika je mnogo više.
”Politička nestabilnost može uticati na kredibilitet politika i kreditni rejting države na međunarodnom i domaćem tržištu kapitala, te negativno uticati na mogućnost obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za finansiranje budžeta. Usvajanje zakonskih rješenja čija implementacija predstavlja značajno fiskalno opterećenje, može imati negativan uticaj na održivost javnih finansija. Geopolitički rizici na globalnom nivou mogu negativno uticati na cjelokupnu svjetsku, a posljedično, na crnogorsku ekonomiju”, navedeno je pod rubrikom negativni politički uticaji na fiskalne rizike državnog budžeta.
Bonus video:
