Crnoj Gori je potrebna nova ekonomska paradigma, a nju je moguće stvoriti suzbijanjem sive ekonomije, boljom naplatom poreza, poboljšenjem socijalnog dijaloga, funkcionalnim institucijama, uvođenjem sistema odgovornosti, jačanjem realnog sektora, smanjenjen zaposlenih u javnoj upravi u korist privatnog sektoru.
Ova su neki od predloga koju su se mogli čuti na jučerašnjem skupštinskom Odboru za ekonomiju koji je na inicijativu poslanika Pokreta za promjena Branka Radulovića organizovao tematsku sjednicu “Ekonomsko stanje, izazovi i prespektive”.
Sjednici su prisustvovali resorni ministri, poslanici, ekonomski analitičari, predstavnici sindikata, fakulteta... Zaključke, koji će biti predloženi naknadno, uputiće Vladi i Skupštini.
Radulović je kazao da je vrijeme u Crnoj Gori biti ili ne biti, jer se država nalazi u stanju društvenog, političkog i institucionalnog haosa.
”Crna Gora faktički klizi u stanju realne opasnosti od ekonomskog kraha i bankrotstva javnih finansija”, naveo je Radulović.
Za izlaz iz te situacije Radulović predlaže društvenu i poltičku stabilnost, reformsku i jaku vladu, jako civilno društvo i profesionalne institucije, vladavinu prava.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović naveo je da se neiskorišćeni ekonomski potencijal krije u poreskom potencijalu, odnosno kroz suzbijanje sive ekonomije boljom naplatom PDV-a, kako bi se stvorili dodatni prihodi.
On je najavio rast plata u javnom sektoru od početka sljedeće godine i naveo da će predlog budžeta biti predat Skupštini u zakonskom roku do 15. novembra.
Predsjednik Unije poslodavaca Predrag Mitrović replicirajući na tu najavu, kazao je da je ključna stvar pri povećanju plata ekonomska aktivnost koja podrazumijeva otvaranja novih preduzeća, a da Crna Gora to nema.
On je naveo da ekonomski partneri treba da rade na poboljšanju socijlalnog dijalog, a da sadašnji ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović direktno radi protiv toga.
Paradoksalnim smatra što je u državi zvanično preko 50.000 nezaposlenih, a da poslodavci ne mogu da nađu radnike.
”To je fenomen”, naveo je on.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun istakao je da se guverner Centralne banke Radoje Žugić hvali rezultatima, a da oni u praksi izgledaju drugačije jer depoziti nerezidenata rastu, a domaćih državljana padaju, dok je solventnost banaka jedva iznad zakonskog prosjeka.
Predstavnica Unije slobodnih sindikata Ivana Mihajlović kazala je da ta sindikalna organizacija godinama unazad insistira na uvođenju sistema odgovornosti na svim nivoima.
”Svjedoci smo da na desetine miliona eura odlazi na pogrešne odluke državnih organa i sudske odluke jer zakoni nijesu dobro primjenjivani, ali niko ne snosi odgovornost za to”, rekla je ona.
Prodekan na Fakulutetu za biznis na Univerzitetu “Mediteran” Zarija Pejović ukazao je na disbalans između lične godišnje potrošnje domaćinstava od 3,5 milijardi eura, i ukupne mase isplaćenih zarada od 1,5 milijardi eura.
”Iz kojih se izvora finansira ova razlika u potrošnji”, upitao je Pejović.
Iz Privredne komore su ocijenili da je jedan od najvećih izazova trenutno nelikvidnost preduzeća, što pokazuju podaci da je dug blokiranih kompanija u Crnoj Gori u periodu od oktobra 2019. do oktobra 2022. uvećan za 50 odsto, sa 600 na 960 miliona.
Ekonomski fakultet nije više zarobljen
Tematskoj sjednici su juče prisutvovali i dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović i profesor tog fakulteta Nikola Milović.
Jocović je istakao da treba povratiti povjerenje u institucije, ali da je preduslov da one bude funkcionalne.
”Dodatno moramo vjerovati u domaću pamet. Pozivam vas da više kao država koristite Ekonomski fakultet pri kreiranju politika”, naveo je Jocović.
Milović je kazao da je državi neophodan novi ekonomski pravac, i da su građani siti politike, jer su dovedeni u stanje neizvjesnosti.
Njihove stavove i prisustvo je pozdravio ministar ekonomskog razvoja Goran Đurović koji je naveo da je taj fakultet nakon 30 godina izašao iz okvira zarobljenosti, te da se sada prvi put suočio sa prošlošću.
Bonus video:
