Manjinski akcionari Luke Bar i bivših kontejnerskih terminala “Port of Adria” podržavaju zahtjev poslanice SDP-a Draginje Vuksanović Stanković da se ispitaju sve transakcije akcijama Luke Bar, ali i da se istovremeno provjeri prodaja Kontejnerskih terminala (KOTE) iz 2013.
”Kao predstavnik manjinskih akcionara KOTE, prije loše privatizacije, pitam poslanicu Vuksanović Stanković da li može uz podatke koje traži pitati i ko je možda uzeo razliku u cijeni po kojoj je KOTE trebalo da budu prodate turskom investitoru i cijene po kojoj je ta trgovina zaista realizovana na berzi i time oštećeni manjinski akcionari, ali i država. Zašto tada niste kontaktirali komisiju i berzu i pitali se gdje i kome ide ‘gratis’ novac od te privatizacije”, kazao je predstavnik akcionara Vladan Gačević.
On je naveo da je država prije privatizacije za četiri miliona kupila nove kranove u KOTE, a onda je prodala 70 odsto ukupne površine Luke Bar za osam miliona eura.
”Tako da je veoma čudno da jedan akademski profesor postavlja pitanja kada država sanira štetu i ispravlja pogrešne odluke i kada su manjinski akcionari konačno nešto dobili i ovaj potez države usrećio blizu 1500-2000 porodica. Sa kupovinom akcija Luke država je uvećala svoj kapital i osnažila tržište kapitala koje je veoma nelikvidno u zadnje vrijeme, kao i predispoziciju za ponovno objedinjavanje luke sa kontejnerskim terminalima. Predlažemo takođe da poslanica Vuksanović Stanković svom nekadašnjem partijskom kolegi i tadašnjem resornom ministru Ivanu Brajoviću traži podatak o prodaji Kontejnerskih terminala, jer bi se možda ta famozna razlika - gubitak u cijenama (ukoliko bi se pronašla) mogla iskoristiti za kupovinu ovih akcija Luke Bar i ‘Port of Adria’ i onda se država ne bi morala zaduživati kod komercijalnih banaka. Ono što nas mnoge zanima od poslanice Vuksanović Stanković je da li je prethodni estabilišment koji je tri decenije vladao Crnom Gorom direktno doveo da kreditni rejting Crne Gore bude značajno urušen i da nije čudno što sada zbog tih propusta moramo plaćati kamatu od 7,5 odsto. Ovo nas zato navodi da je riječ o populizmu, a nikako o nekoj dobroj namjeri”, naveo je Gačević.
Bonus video:
