Autoput Bar-Boljare bio je prijetnja za održivost duga Crne Gore koji bi se bez tog projekta smanjio na 60 odsto BDP-a do 2022. godine na osnovu politika budžeta za 2017. godine, ocijenio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
“Umjesto toga, s autoputem, predviđen je rast duga do 89 odsto BDP-a u 2019. i on ostaje na visokim nivoima. Ovi visoko projektovani nivoi duga zahtijevali su od vlasti usvajanje fiskalne strategije”, navodi se u izvještaju Misije MMF-a za Crnu Goru.
Javni dug je na kraju prošle godine iznosio 2,54 milijarde eura ili 67,5 odsto BDP-a.
U MMF-u procjenjuju da bi ukupni BDP uključujući autoput u 2023. - godini s najvećom razlikom - bio oko 4,25 odstotnih bodova veći nego bez autoputa, u odnosu na BDP iz 2014. godine.
“Ovo je skroman rast s obzirom na cijenu od 28 odsto BDP-a za 2014. godinu. Rast nakon toga bio bi nešto niži u scenariju sa autoputem jer bi veći kapital implicirao veću amortizaciju. Dugoročno, BDP bio bi isti u dva scenarija”, rekli su iz MMF-a.
Smatraju da bi BDP mogao porasti 13 odsto umjesto 4,25 odsto (2023. godine) da su vlasti uložile iste iznose u visokoproduktivne investicione projekte.
Iz MMF-a navode da analiza održivosti duga pokazuje da Crna Gora ne može priuštiti finansiranje druge i treće dionice autoputa zaduživanjem, već će se morati oslanjati na finansiranje na osnovu koncesije ili javno-privatnog partnerstva.
Podsjećaju da je autoput Bar-Boljare trofazni projekat povezivanja Bara (glavne južne luke Crne Gore) sa putnom mrežom Srbije na sjeveru.
Prva (prioritetna) dionica, koja će biti izgrađena od 2015. do sredine 2019. godine, obuhvata sekciju od 41 kilometra između Podgorice i najsiromašnije sjeverne regije u Crnoj Gori (od Smokovca do Mateševa). Prolazi sjeverom kroz planinski teren u centralnom dijelu zemlje.
“Zbog velikih troškova (25 odsto BDP-a), prva dionica autoputa iskoristila je većinu crnogorskog fiskalnog prostora i ugrozila ostale produktivne rashode. U doglednoj budućnosti, drugi i treći dio autoputa mogao bi se finansirati samo koncesionim sredstvima, jer bi zajmovi destabilizovali dugoročnu održivost Crne Gore”, upozorili su iz MMF-a.
Dodaju da je glavni motiv Vlade za ovaj veliki projekt potreba za poboljšanjem povezanosti, posebno sa Evropom preko Srbije, podsticanje razvoja turizma i trgovine, poboljšanje bezbjednosti na putevima.
Autoput Bar-Boljare treba da pruži mnogo bezbjedniji i efikasniji transportni put, posebno u sjevernom dijelu zemlje.
“Izvorni trošak od 809 miliona eura (20 odsto BDP-a 2017) povećao se na gotovo milijardu eura (četvrtinu BDP-a 2017), jer dolarski zajam od kineske Exim banke nije bio zaštićen. Exim banka finansira 85 odsto prvog segmenta autoputa sa 20-godišnjim zajmom u američkim dolarima, sa fiksnom kamatnom stopom od dva odsto i šestogodišnjim grejs periodom za otplatu glavnice. Preostalih 15 odsto troškova finansira vlada”, navodi se u izvještaju.
Izgradnja autoputa je počela u maju 2015. i biće završena 2019. godine. Kineska kompanija CRBC je glavni izvođač, a domaće kompanije su podugovarači za 30 odsto radova.
“Kada se prva dionica završi, vlasti namjeravaju da pomognu u otplati s prihodima od naplate putarine. Očekuje se da će izgradnja autoputa stvoriti trenutne prelivanje potražnje za lokalnim dobrima i uslugama sa multiplikativnim efektima na ekonomije”, kazali su iz MMF-a.
MMF podsjeća da i Srbija planira izgradnju autoputa od Beograda i ako se ostvari, ova saobraćajna veza između Srbije i Crne Gore poboljšala bi izglede srednjoročnog rasta za obje zemlje.
Ove godine povučeno 58 miliona eura, ukupno 225 miliona
Prema podacima Ministarstva finansija od početka godine do kraja avgusta je za izgradnju autoputa povučeno 58 miliona eura (69,11 miliona dolara).
Ovogodišnjim budžetom je planirano da se za to potroši oko 193 miliona eura. “Do 30. avgusta iz kredita je ukupno povučeno 268,75 milona dolara (225,8 miliona eura), a u 2017. do 30. avgusta 69,11 miliona dolara. U ovaj iznos nije uključeno 16,46 miliona dolara (13,8 miliona eura) za koji smo zahtjev za povlačenje poslali i očekujemo isplatu do kraja mjeseca. Ako bismo uključili i taj iznos iz kredita kineske Exim banke ukupno bi bilo povučeno 285,21 milion dolara (239,6 miliona eura), a u 2017. godini 85,58 miliona dolara (71,9 miliona eura). Do kraja godine očekuje se još povlačenja,” kazali su “Vijestima” iz Ministarstva.
Objašnjavaju da se podaci odnose na 85 odsto iznosa svake fakture koja se plaća iz kredita, dok se preostali iznos fakture (15 odsto) plaća iz državnog budžeta. Dio iz budžeta koji je do sada ukupno isplaćen je 36,69 miiona eura od čega se na ovu godinu odnosi 11,01 milion. Kako navode, u 2015. godini su bile dvije avansne situacije od po 80,96 miliona eura. Od te sume je 24,29 miliona plaćeno iz budžeta, a ostatak iz kredita.
Iz Ministarstva su kazali da su prošle godine bile tri fakture od ukupno 9,3 miliona eura od čega je 1,4 miliona plaćeno iz budžeta, a 7,9 iz kredita. U ovoj godini je izdato šest faktura od 73,4 miliona od čega je 11,01 milion plaćeno iz budžeta, a 12,1 milion iz kredita.
“U ovoj godini je izdato šest faktura od ukupno 73,4 miliona eura od čega je 11,01 miliona plaćeno iz budžeta, a 12,01 milion iz kredita Exim banke. Zaključno sa fakturom 11, koja iznosi ukupno 14,12 miliona i za koju je plaćeno iz budžeta 2,12 miliona eura, dok se na preostali iznos očekuje iz sredstava kredita, izvedeno je i fakturisano 87.963.897 eura. Sav novac, uključujući i dvije avansne situacije, potrošen je. Prema procjeni inženjera, pored fakturisanih radova ima još izvedenih oko 40 miliona koji će biti fakturisani u narednim situacijama,” kazali su iz Ministarstva.
Bonus video:
