Vlada utvrdila predlog rebalansa budžeta: Plan prihoda povećan za 225 miliona eura

Vlada je danas na predlog Ministarstva finansija utvrdila predlog rebalansa budžeta kojim je plan prihoda povećan za 225 miliona eura.

Državni sekrtetar u Ministarstvu finansija Ilija Vukčević je na sjednci kazao da podaci pokazuju da su za period od januara do kraja aprila ove godine u odnosu na prošlogodišnji uporedni period prihodi povećani za 33,9 odsto, a preliminarni podaci na 12. maj ove godine u odnosu na isti period prošle godine pokazuju da je 225 miliona više prihoda, što je povećanje za nekih 34 odsto.

"Do kraja godine prihodi mogu biti 2,4 miliijarde eura. Prihodi donose i deficit budžeta oko tri odsto, odnosno, poštovanje mastriških kriterijuma, što znači da je ispoštovano fiskalno pravilo da se tekuća potrošnja finansija iz izvornih prihoda i da će sredstva koja će nedostajati budžetu biti značajno manja" rekao je Vukčević.

On je kazao da se razmišlja domaćinski za naredni period jer nas očeuje u naredne tri godine značajno vraćanje dugova - 2025. i 2027. godine kada će dugovanje za otplatu biti oko milijaru eura.

Pomoćnik ministra za budžet (direktor direktorata) Bojan Paunović je kazao da se dodatni novac iz EU pomoći dodatno opredjeljuje Ministastvu rada, Fondu PIO, Ministarstvu kapitlanih ivnesticija i Ministarstvu urbanizma.

"U okviru ovih projekata aktivnosti treba početi što prije zbog postupaka javnih nabavki. Nepredviđene troškove imamo, 13 miliona za troškove za zapošljavnaje osoba sa invaliditetom čime se ovi troškovi zapravo dupliraju. Podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuju da je rast ovih korisnika i da ovo implicra ne moguće zloupotrebe zakona i sugerisali smo da se što prije izmijeni zakon kako se ova odredba ne bi zloupotrebljavala", pojasnio je Paunović.

On je rekao da su prihodi i dalje konzervativno planirani i da će i u daljem periodu doći do povećanje poreza na dobit, a na prihode će uticati i predstojeća sezona koja je projektovana na period iz 2019. godine.

Najavio je i prihod od 40 miliona od dividendi iz dobiti državnih kompanija.

Paunović je rekao da se smanjuje potreba finansiranja budžeta iz zaduženja za oko 173 miliona i da nije mijenjana odredba u vezi zaduženja koja je definisana bila na 600 miliona i da se taj novac neće trošiti.

"Time bi se stvorii depoziti za narendu godinu i fiskalni bafer koji nam može služiti za upravljanje javnim dugom", poručio je Paunović.

Iz Ministarstva finansija saopštili su da su predlogom rebalansa primici i izdaci budžeta planirani u iznosu od oko 2,9 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od okvirno 46,7 miliona eura.

"Shodno Ustavu, odnosno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti kojim se reguliše uravnoteženje budžeta, Ministarstvo finansija je imajući u vidu neplanirana prihodovana sredstva od realizovanog paketa podrške Evropske unije našoj zemlji za prevazilaženje energetske krize u iznosu od 30 miliona eura, potrebu obezbijeđivanja finansiranja vanrednih parlamentarnih izbora pet miliona eura, kao i obezbijeđivanja nedostajućih sredstava za subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, 13 miliona eurai određenih tehničkih korekcija, pripremilo izmjene Zakona o budžetu za ovu godinu", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Pored toga, usljed revidiranih makroekonomskih pokazatelja i bolje naplate prihoda od plana, predložene su korekcije očekivanih primitaka, te su izvorni prihodi budžeta za tekuću godinu planirani u ukupnom iznosu od 2,36 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od oko 215 miliona eura ili deset odsto u odnosu na planirane Zakonom o budžetu za ovu godinu.

"U skladu sa izmijenjenim fiskalnim okvirom za tekuću godinu, projektuje se ostvarenje deficita potrošnje od oko 193 miliona eura, odnosno oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) što je gotovo 173 miliona eura bolji rezultat od inicijalnog plana", objasnili su iz Ministarstva finansija.

Uzimajući u obzir značajnu konsolidaciju javnih finansija od okvirno tri odsto BDP-a, projektovani deficit javne potrošnje se, kako se dodaje, nalazi u okvirima mastrihtskog kriterijuma deficita budžetske potrošnje, i u skladu je sa kriterijumima fiskalne odgovornosti, utvrđenim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.

"Dodatno, rebalansom budžeta projektuje se ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje, odnosno ostvarenje zlatnog fiskalnog pravila kojim se definiše zaduženje države isključivo za potrebe infrastrukturnih projekata", navodi se u saopštenju.

Shodno ažuriranim fiskalnom okviru, nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta za ovu godinu umanjena su 167 miliona eura.