Ako u naredne tri godine dođe do nižeg ekonomskog rasta i manjka državnih prihoda, rješenje Vlade je da se dodatno zaduži kako bi finansirala sve planirane rashode, navedeno je u Nacrtu programa ekonomskih reformi (PER) za period 2025. do 2027. godine.
“Ukoliko dođe do usporavanja ekonomskog rasta i smanjivanja nivoa prihoda, u skladu sa scenarijom nižeg rasta, doći će do promjena u projekcijama državnog i javnog duga u srednjem roku, usljed potrebe za dodatnim zaduživanjem koje će biti potrebno radi pokrića budžetskih potreba”, navedeno je u nacrtu PER-a koji je na javnoj raspravi do 28. decembra.
Nema analize rizika
Ni u ovom dokumentu nema analize rizika, kao ni scenario analize, koji bi trebalo da predvide sve moguće krize i negativne efekte, kao i da daju plan rješenja za njih. Naveden je samo osnovni i niži scenario ekonomskog rasta. Prema osnovnom scenariju javni dug bi na kraju 2027. godine iznosio 5,6 milijardi, za jednu milijardu veći nego sada, a prema scenariju nižeg rasta bio bi 5,8 milijardi.
Prema osnovnom scenariju Vlada očekuje da će naredne godine Crna Gora imati ekonomski rast od 4,8 odsto, što je za jedan procentni poen više nego ove godine, dok se u scenariju nižeg ekonomskog rasta predviđa rast od 3,2 odsto.
Osnovni scenario predviđa da će sve u Crnoj Gori rasti – strane investicije, prihodi od turizma, zaposlenost, potrošnja domaćinstava, kapitalni izdaci,... dok je glavni oslonac za punjenje državnog budžeta povećanje potrošnje domaćinstava (računajući i strance koji privremeno borave u Crnoj Gori) usljed rasta plata i penzija kao i zbog povećanja poreza i akciza. Očekuje se da će potrošnja domaćinstava naredne godine biti za 7,2 odsto veća nego ove godine, dok će inflacija iznositi 3,8 odsto.
Scenario nižeg rasta uključuju slabije povećanja privatne potrošnje za 5,3 odsto i kapitalnih investicija, uz “niži rast u turističkom sektoru usljed slabe avio dostupnosti”. U ovom slučaju, kako je navedeno, prihodi državnog budžeta bi pali za oko 1,4 odsto, odnosno godišnje u rasponu od 36 do 47 miliona eura godišnje.
Rast turizma 6 odsto u 2025.
Vlada zvanično ne očekuje da postoji opasnost od značajnog slabljenja ekonomije, međutim u PER-u su navedena dva veoma negativna podatka koja nisu značajno analizirana – taj je promet u turizmu ove godine pao za dva odsto, kao i da naredne godine najveći crnogorski proizvođač i izvoznik Termoelektrana Pljevlja neće raditi osam mjeseci.
U tabeli “pregled indikatora po agregiranim proizvodnim sektorima” navedeno je da sektor usluga smještaja i ishrane u 2024. godini ima pad od dva odsto. Ovaj pad, kako je navedeno, ima uticaj od 0,2 procentna poena na BDP čiji je rast zbog toga smanjen sa četiri na 3,8 odsto.
U dokumentu se navodi da su prihodi od turizma, prema preliminarnim podacima Centralne banke, u prva tri kvartala tekuće godine iznosili 1,31 milijardu eura i da imaju pad od 3,6 odsto. Iako je turizam najznačajniji dio crnogorske ekonomije, ova dva podatka o njegovom padu nisu analizirana u PER niti se navodi zbog čega je do njih došlo.
Očekuje se da će ovaj sektor naredne godine imati rast od šest odsto. Iz turističke privrede godinama upozoravaju da država ne rješava probleme u turizmu kao što su loša avio dostupnost, komplikovane procedure zapošljavanja strane radne snage, infrastrukturni, komunalni i ekološki problemi,... Naredne godine se hotelijerima povećava PDV sa sedam na 15 odsto, što crnogorsku ponudi može činiti manje konkurentnom. Takođe, veliki problem za turizam u narednoj godini su blokirane institucije Opštine Budva u kojoj se obavlja skoro polovina ukupnog turističkog prometa, jer bi već sada trebalo da počne priprema za narednu turističku sezonu.
Tako da je nejasno na osnovu čega se očekuje rat turizma od šest odsto u narednoj godini.
U PER-u se očekuje da će naredne godine doći do rasta uvoza za potrebe lične i investicione potrošnje, ali da će to imati “marginalni negativni efekat na privredni rast u narednim godinama”.
Kao izazov se navodi pauza u radu Termoelektrane, ali bez direktnih podataka koliko će to uticati na trgovinski bilans i crnogorsku ekonomiju.
“U narednoj godini očekuje se nepovoljan trgovinski bilans zbog planirane rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja i privremene obustave rada ovog postrojenja, a usljed povećane potrebe za električnom energijom koja čini značajan segment domaćeg izvoza”, je sve što piše u PER-u o ovom ozbiljnom problemu.
Bonus video:
