Cigarete i alkohol biće skuplje od 1. jula jer Vlada planira da od tada važe nove veće akcize na ove proizvode.
To je definisano nacrtom Fisklane strategije do 2020. godine koju Vlada treba danas da utvrdi i da proslijedi Skupštini na usvajanje. Nakon toga trebalo bi da bude urađene izmjene zakona o akcizama.
Predstavnici uvoznika i distrubutera cigareta, koje su “Vijesti” nijesu mogli da kažu za koliko će cijene biti veće jer im nije potpuno jasno ono što je Vlada juče objavila već da treba sačekati izmjenu zakon o akcizama.
Prema nezvaničnim računicama, paklica cigareta mogla bi da bude skuplja za 10 do 30 centi.
Zbog predloženog povećanja akcize na etil akohol sa 650 na 850 eura po heklolitru, litar žestokog pića, sa većim sadržajem etilalkohola, bio bi skuplji od 1. jula za oko desetak centi, a vina i piva za tri do četiri centa.
S obzirom da akciza čini dio osnovice za obračun PDV-a prihodi u budžet biće veći po ta dva osnova. Tako Vlada od većih akciza i PDV-a na akohol u ovoj godini očekuje 900 hiljada eura, a od većih akciza i PDV-a na duvanske proizvode 5,3 miliona eura.
“Prepoznajući rizik koji ovakva akcizna politika može proizvesti u smislu povećanja prometa cigareta na neformalnom tržištu, kao i visinu akciza u zemljama okruženja, preduzeće se dodatne mjere inspekcijskog nadzora”, objašnjeno je u Nacrtu dokumenta u koji “Vijesti” imaju uvid.
Akcize na duvanske proizvode i alkohol nastaviće da se povećavaju i narednih godina kako bi bile usklađene sa iznosima u Evropskoj uniji. Od većih akciza na duvan Vlada do 2020. godine planira prihod od 35,6 miliona a od alkohola 4,3 miliona.
Od početka naredne godine povećaće se akciza na gaziranu vodu i to 20 centi po litru u 2018. godini i još po 10 centi u 2019. i 2020. godini. Od većih akcize na gaziranu vodu očekuje se 7,7 miliona eura u 2018. godini i po 3,8 miliona u 2019. i 2020. godini. Po tom osnovu povećaće se i prihodi od PDV-a za 1,3 miliona. Procijenjeno je da će se možda taj proizvod manje konzumirati tako da bi efekti na budžetske prihode mogli biti manji.
Za 2019. godinu planirano je uvođenje akcize za ugalj, u skladu sa direktivama Evropske unije. Akciza na ugalj bi u 2019. iznosila 15 centi a računala bi se na energetsku vrijednost vrste uglja od jednog giga džula. U 2020. godini akcija bi bila 30 centi po giga džulu. Očekuje se ukupno 4,6 miliona za dvije godine po tom osnovu, kao i 800 hiljada po osnovu većeg PDV-a na tu osnovicu.
Od povećanja osnovne stope PDV-a sa 19 na 21 odsto, koja počinje od 1. januara naredne godine očekuje se na godišnjem nivou prihod od 42,8 miliona eura.
U nacrtu Vladinog dokumenta se navodi da dodatne mjere fiskalne konsolidacije neće značajnije uticati na usporavanje stope ekonomskog rasta u srednjem roku, a istovremeno će doprinijeti ostvarenju odživog ekonomskog rasta na dugi rok.
“Od ove do 2020. godine ostvariće se respektabilni rezultati u dijelu fiskalne konsolidacije kojima se obezbjeđuje puna kredibilnost javnih finansija Crne Gore i, uz poboljšanje kreditnog rejtinga značajno unapređuje njena pozicija na finansijskim tržištima”, navodi se u dokumentu.
Kako piše, dodatne mjere povećaće budžetske prihode u neto iznosu od 132,9 miliona, dok će doći do smanjenja rashoda za 41,5 miliona. Zbog rashoda od 57,4 miliona ukupan neto efekat dodatnih mjera fiskalne konsolidacije iznosi 117 miliona.
Milijardu i po duga vraćamo do 2020.
Vlada naredne godine treba da obezbijedi 215 miliona eura za obaveze otplate duga koji dolazi na naplatu, dok će 2019. i 2020. godine te obaveze biti značajno uvećane jer dolaze na naplatu obveznice koje su emitovane 2014. i 2015. godine.
Po osnovu duga u 2019. godini moraće da se vrati 530 miliona, a 2020. oko 760 miliona eura.
Očekuje se rast javnog duga do 2018. godine kada će dostići maksimum od 74,6 odsto BDP-a, nakon čega se očekuje blagi pad u 2019. a značajno smanjenje na 67 odsto BDP-a je u 2020. godini.
“U slučaju sporijeg ekonomskog rasta, može doći do smanjenja planiranih prihoda i povećanja potreba za zaduživanjem što bi rezultiralo povećanjem visine duga”, navela je Vlada.
Funkcionerima julska zarada niža 6 odsto, ušteda 900 hiljada
Plate državnim funkcionerima u javnom sektoru biće smanjenje od prvog jula ove godine za šest odsto što će donijeti uštedu oko 900 hiljada u ovoj godini.
Ova mjera važiće samo za 2017. i 2018. godinu, pa će ukupna ušteda biti, kako je navedeno 1,7 miliona eura.
Iznos za bruto zarade u javnom sektoru smanjiće se i zbog manjeg izdvajanja za varijabilni dio zarade, smanjenja koeficijenta funkcionerima za jedan odsto (što se primjenjuje od aprila kao dio dogovora sa sindikatima koji su spriječili ukidanje minulog rada) i očekivanog smanjenje broja zaposlenih u državnim službama.
Najavljeno je da neće biti otpuštanja radnika već će na tri prirodna odlaska zaposlenih u javnom sektoru, zaposliti jednog novog radnika.
“Po ovim osnovama rashodi budžeta će se smanjiti za 3,5 miliona u periodu od ove do 2020. godine. Po osnovu smanjenja koeficijenta za zarade za jedan odsto onima koji imaju koeficijet iznad 4,10 odsto očekivana ušteda u naredne dvije godine biće 2,8 miliona eura godišnje”, navedeno je u dokumentu Vlade, uz obrazloženje da će novac zbog umanjenog koeficijenta za jedan odsto biti vraćen u 2019. i 2020. godini.
Penzionerima 22 miliona, a 12,5 za NATO
Ukupan efekat mjera na strani rashoda biće umanjen, kako je navedeno, zbog novih izdataka koji proizilaze iz odgovarajućih zakonskih rješenja i strateških dokumenata tako da će rashodi po tom osnovu do 2020. godine biti veći za troškova redovnog usklađivanja penzija (22,3 miliona), izdvajanja za odbranu, u skladu sa NATO standardima (12,5 miliona), troškova finansiranja zdravstvenog sistema (sedam miliona)...
Zatim, obaveze u skladu sa Strategijom informaciono komunikacionih tehnologija, pravosuđa i Strategije izvršenja krivičnih sankcija (5,7 miliona),realizacije projekata koji se finansiraju iz EU fondova i projekta IPARD Like (2,9 miliona, obaveze po osnovu kupovine brodova za potrebe Crnogorske plovidbe (tri miliona), projekat digitalizacije RTCG (tri miliona), troškova održavanja predsjedničkih izbora u 2018. (dva miliona) i realizaciju višegodišnjih projekata MUP-a (milion eura).
U strategiji je objašnjeno da će se “diskreciona potrošnja” javnog sektora smanjiti do nivoa koji neće dovesti u pitanje efikasno funkcionisanje potrošačkih jedinica i ispunjenje zakonskih i ugovorenih obaveza. Planirani efekat štednje, kroz smanjenje potrošnje tekućeg i kapitalnog budžeta je 11 miliona eura.
Bonus video:
