Izgleda da su Nikšićani, makar oni stariji, jedva dočekali priliku da iznesu stavove o priključenju Crne Gore NATO savezu, ali i da od poslanika i odbornika čuju argumente za i protiv.
Ako je Nikšić „lakmus papir za politiku u Crnoj Gori“, kako reče Milica Kovačević, predsjednica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), organizacije koja je zajedno sa Američkom ambasadom u Podgorici organizovala projekat u okviru koga se održava info punkt, onda je i dalje više onih koji su protiv priključenja Crne Gore NATO savezu.
„To što kažu da će nam biti ekonomski boljitak uz NATO ja to slušam već 20 godina. Bivša Jugoslavija je bila vanblokovska zemlja i zbog toga nam nije loše bilo. Ima li ikog u ovoj zemlji da narodu kaže šta je NATO – to je sila, a ne demokratija“, bili su samo neki od komentara građana koji su opkolili Marka Kovačevića, odbornika Nove, da mu iznesu zašto oni smatraju da Crna Gora ne treba da se priključi NATO savezu.
Negodovali su i što je ispred spomenika kralju Nikoli postavljen info punkt smatrajući da nema „nepristrasnog informisanja pod američkom zastavom“ i da sve to doživljavaju kao još jedan vid pritiska.
„Ideja projekta je da se poveća informisanost građana o NATO integracijama. Ljudi generalno malo znaju o NATO savezu što i pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Namjera ove i svih drugih akcija nam je ne da promijenimo mišljenje nego da taj neko ode sa više inrformacija nego kada je došao. Za Nikšić inače kažu da je lakmus papir za politiku u Crnoj Gori tako da se to možda i poklopilo sa rezultatima istraživanja koja pokazuju da je više onih koji su protiv“, kazala je Milica Kovačević.
Zato je zadatak poslanika i odbornika bio da građanima kažu argumente za i protiv a oni su danas iznosili stavove partija kojima pripadaju.
Marko Kovačević, odbornik Nove, objašnjavao je građanima kako je NATO prilikom bombardovanja Jugoslavije prekršio svoje osnovne dokumente jer u čl.5 piše da za napad moraju imati saglasnost Savjeta bezbjednosti, što 1999.godine nije bio slučaj.
„U septembru 2007.godine je na norveškoj televiziji osvanuo jedan tajni dokument iz njihovih službi koji kaže da njihov načelnik generalštaba uopšte nije siguran da li bi ostale članice NATO pakta podržale Norvešku u slučaju ozbiljnijih sukoba sa Rusijom oko granica u Barencovom moru. Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka su organizovale borbenu grupu unutar NATO-a jer nijesu sigurne da bi ih ostale zemlje članice podržale u slučaju sukoba sa Bjelorusijom iza koje bi stale evropske zemlje. Svaki vojni savez ima tri cilja – zajednička odbrana u slučaju napada, pakt o međusobnom nenapadanju i kolektivna komandna struktura. NATO samo ispunjava ovo o međusobnom nenapadanju“, kazao je Kovačević.
Branko Čavor, poslanik DPS-a, smatra da je percepcija većeg dijela građana vezana za „emocionalni odnos koji je po mnogo čemu iracionalan a to su sjećanja iz ranijih vremena vezana za bombardovanje“, dok je malo onih koji su upoznati koje su to prednosti biti u NATO savezu.
„Sa jedne strane imate jednu stručnu javnost koja prepoznaje značaj ulaska Crne Gore u NATO, a sa druge strane imate dosta javnosti koja je nazovimo ili laička ili dovoljno neinformisana pa nema pravi odnos prema ovom savezu. Mnogi NATO prepoznaju samo kao vojni savez, a to je i politički savez veoma snažnih i značajnih država koji umnogome potpomaže ono što mi u Crnoj Gori želimo – razvoj demokratije, vladavine prava, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Tu je i ekonomska prednost jer članstvo u NATO obezbjeđuje i ulaganje što će direktno dovesti do povećanja bruto društvenog proizvoda a indirektno do povećanja radnih mjesta“, kazao je Čavor.
Borislav Banović, poslanik SDP-a, smatra da je glavni razlog zbog čega Crna Gora treba da se priključi NATO savezu mir i bezbjednost Crne Gore
Borislav Banović, poslanik SDP-a, smatra da je glavni razlog zbog čega Crna Gora treba da se priključi NATO savezu mir i bezbjednost Crne Gore.
„Za Crnu Goru i region bilo bi bezbjednije da budemo članice NATO saveza jer ovo je i dalje trusno područje. Može se za pet, deset godina ponovo desiti neka nacionalistička ili neka duboka ekonomska kriza i pod takvim kišobranom bili bi bezbjedniji i mi i Srbija i Kosovo i Albanija. Jednostavno ne bi imali prilike da jedni drugima radimo ono što smo radili prethodnih godina“, smatra Banović.
Za razliku od njega odbornik SNP-a Dragutin Bata Raičević smatra da se građanima mora objasniti da NATO nije NVO, niti humanitarna organizacija, već vojni savez koji radi isključivo za američke interese.
„Oni koji misle da postoje bezbjedonosni rizici za Crnu Goru dužni su da kažu građanima koji su to rizici i od koga to prijeti opasnost Crnoj Gori. Ako to ne urade smatram da manipulišu sa građanima“, kazao je Raičević dodajući da SNP smatra da građani na referendumu treba da se izjasne da li su za NATO ili ne.
Dritan Abazović, poslanik Pozitivne, smatra da je uloga političara da građanima pruže što više informacija vezanih za integracije Crne Gore u NATO.
„Naše je da im to približimo koliko je moguće i da se njihov glas pretoči u nešto što je realna volja vezana za ovu odluku. Moramo da budem iskreni i da znamo da odluke koje donosimo biće dugoročne i umnogome će odrediti budućnost generacija koje dolaze. Stvar podrške velike ili male je stvar informisanosti a ne neke objektivne percepcije politačara, poslanika ili građana. Moramo da uradimo sve da u otvorenom dijalogu sa građanima podijelimo informacije a odluku donesemo zajednički“, poručio je Abazović.
Iz CDT-a su bili zadovoljni odzivom Nikšićana i istakli da je cilj u gradu pod Trebjesom postignut – otvoriti razgovor o NATO integracijama i pružiti građanima što više argumente za i protiv.
Galerija
Bonus video:
