Ukoliko opozicija u izbornoj kampanji uspije da smanji broj asptinenata na oktobarskim izborima mogla bi preokrenuti odnos političkih snaga u Crnoj Gori. Opoziciji na ruku neće ići dešavanja u Socijalističkoj narodnoj partiji (SNP) i nejasnoće oko statusa bivših funkcionera te stranke u Demokratskom frontu, zbog čega je velika vjerovatnoća da mnogi birači na dan izbora i ovog puta ostanu kod kuće.
Da bi opozicija mobilisala apstinente moraće da utvrditi zašto ne glasaju i koje su njihove potrebe, a nakon toga kroz političke programe ponudi konkretne odgovore.
To je mišljenje sagovornika “Vijesti”, koji između ostalog navode da u Crnoj Gori postoji velika baza neodlučnih ljudi, što bi zahtijevalo ozbiljnu posvećenost opozicije kako bi se privukla pažnja apstinenata.
Predsjednik UO Institut Alternativa Stevo Muk ocijenio je da buđenje apstinenata i veća izlaznost može biti ključni faktor na izborima.
“Da je tako govori i praksa korišćenja različtiih tehnika snižavanja izlaznosti koje koristi DPS. Jedna od tih tehnika je privremena kupovina ličnih dokumenata, kao garancije da opozicioni birači neće izaći na izbore”, rekao je Muk, navodeći da je važno spriječiti rasipanje desetine hiljada glasova na stranke koje nemaju šanse da uđu parlament.
Podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT) pokazuju da je u posljednjih desetak godina broj apstinenata na parlamentarnim izborima kontinuirano rastao. Tako je 2001. godine bilo 18,2 odsto apstinenata, da bi već naredne godine njihov broj porastao na 22,5 odsto.
Već 2006. godine bilo je 28,6 apstinenata, dok na parlamentarnim izborima 2009. godine svoje pravo glasa nije iskoristilo čak 33,8 odsto građana. Da bi mobilisala apstinente, opozicija će morati da nađe načine da priđe razočaranim biračima u Crnoj Gori koji ne izlaze na glasanje.
“Neki ljudi nikada ne izlaze na izbore, neki su u biračkim spiskovima, ali ne žive u Crnoj Gori. Neki su se razočarali u vlast ili opoziciju i neće na izbore, a ne treba zanemariti ni hiljade onih koji su od prošlih izbora do danas stekli pravo glasa, a među kojima ima priličan broj nezainteresovanih ”, pojasnio je Muk.
On smatra da se kod apstinenata mora probuditi vjera da su promjene moguće i da opoziciono nastrojeni birači imaju mogućnost da utiču na proces. “Da uvide da njihov izlazak na izbore nije izgubljeno vrijeme.
Partije moraju otkriti ko su apstinenti, zašto ne glasaju, šta su njihove potrebe i kroz konkretne programe pokušati da daju odgovor na njihove zahtjeve
Ovogodišnja analiza CEDEM-a pokazala je da 59 odsto birača koji ne izlaze na izbore često ili povremeno prati politička dešavanja, dok njih 40 odsto politika ne interesuje. Prema istraživanjima, polovina apstinenata nije mogla da procijeni koliko je vjerovatno da opozicija nakon izbora preuzme vlast, dok 27 odsto tvrdi kako to nije moguće. Oko 17 odsto apstinenata smatra da je to moguće, ali da nije vjerovatno.
Prema podacima CEDEM-a skoro polovinu apstinenata čine birači u gradskom i prigradskom području, dok na selu ne glasa samo 19 birača. Oko 41 odsto apstinenata je nezasposleno, dok je 14,2 odsto apstinenata među penzionerima.
Gledano po starosnoj strukturi, oko 40 odsto apstinenata je između 18 i 34 godine, dok 34 odsto apstinenata ima između 35 i 55 godina. Anketa CEDEM-a pokazala je i da je među Crnogocima najviše apstinenata (49,5 odsto), dok je 37 odsto Srba, oko 8 odsto Bošnjaka/Muslimana i dok Albanci čine 5 odsto.
Predsjednica CDT-a Milica Kovačević tvrdi da je učešće što većeg broja građana na izborima veoma važno, jer garantuje snažniju društvenu i političku integraciju građana.
“Apstinenti su veoma važna ciljna grupa za sve partije. Međutim, ne može se zaključiti da partije u Crnoj Gori imaju uspjeha u svojim nastojanjima da mobilišu apstinente, budući da broj onih koji ne glasaju na parlamentarnim izborima kontinuirano raste”, pojasnila je Kovačević.
Ona je mišljenja da učešće na izborima zavisi prije svega od socijalnih i demografskih obilježja, društvenog položaja, tipa izbornog sistema, ekonomskog razvoja, demokratske političke kulture.
Kovačević je pojasnila da su apstinenti heterogena grupa ljudi koji imaju različite stavove i razloge zbog kojih ne glasaju.
“Partije moraju otkriti ko su apstinenti, zašto ne glasaju, šta su njihove potrebe i kroz konkretne programe pokušati da daju odgovor na njihove zahtjeve. Ali, to nije jednostavan zadatak. U Crnoj Gori nije urađeno nijedno sveobuhvatno naučno istraživanje koje se bavi izbornom apstinencijom”, smatra Kovačević, navodeći da se partije apstinenata sjete samo pred izbore.
“Sve prethodne izbore je obilježio nedostatak ozbiljnih izbornih programa partija, kreiranih u procesu komunikacije sa članstvom i glasačkom bazom. Partije koje žele da osvoje glasove apstinenanta moraće da promijene ovu praksu”.
Bešić: Izlaznost najveća u Evropi
Metodolog Miloš Bešić tvrdi da je sa, prosječnih 70 odsto, izlaznost na izborima u Crnoj Gori među najvećim u Evropi.
“U svakom društvu postoje apolitični pojedinci i računati na njih je pogrešno. Naprosto, ti ljudi ne žele da učestvuju u političkom životu”, rekao je Bešić. On smatra da se odnos snaga na izborima ne bi mijenjao čak i kada bi na glasanja izašli svi birači.
“Distribucija apstinenata po demografskim i ideološkim kriterijumima odgovara distribuciji onih koji izlaze, prema tome, ne bi se promijenio odnos političkih snaga. Drugačija je situacija ako bi se smanjila izlaznost, u odnosu na tradicionalnih 70-ak odsto. U ovoj situaciji vjerovatnije je da, iz političkih razloga, pristalice nekih političkih opcija bi prednjačile u odnosu na pristalice drugih opcija”, pojasnio je Bešić.
U Frontu računaju na apstinente
Muk ističe da stvaranje Demokratskog fronta i pojava Pozitivne Crne Gore vjerovatno imaju cilj smanjenje broja apstinencija.
“To je taj pokušaj da se ponudi nova nada, kroz nova lica, nove simbole i poruke. Ipak, mora se ozbiljno razmisliti o daljem odnosu među samim opozicionim partijama, jer je verbalni sukob unutar opozicije loša platforma za povećanje izlaznosti i bolji rezultat opozicije”, rekao je Muk.
On je kazao da bi opozicone partije trebalo da razmisle o nekoj formi sporazuma o nenapadanju i sinhronizovanog napada na vladajuće strukture.
Potpredsjednik Nove Goran Danilović kazao je da je nemoguće pokrenuti sve apstitnente, navodeći da je ciljna grupa koju bi trebalo animirati da glasa između deset i 11 odsto od ukupnog broja građana koji ne izlaze na izbore.
“Deset do 11 odsto ljudi, koji su realno prisutni, ali nezainteresovani iz različitih razloga. Analize pokazuju da je ostalih 20 posto realno odsutno, da ih je teško animirati za izbore bilo koje snage i značaja”, rekao je Danilović.
On je kazao da su tih deset do 11 odsto asptinenata zapravo ljudi razočarani u sve političke ponude i sa izraženim anacionalnim u sebi.
“Pojedinci koji ne vole konflikte, radikalizaciju prilika i koji čekaju da u miru mogu da se opredijele za nešto što bi bilo drugačije i bolje nego što je bilo ranije. Demokratski front to ima u vidu”, kazao je Danilović.
Galerija
Bonus video:
