Programska koordinatorka za jugoistočnu Evropu Transparensi internešnela (Transparency international - TI) Komelija Abel ocijenila je da je veoma važno da se trend građanskih protesta održi, jer će jedino to doprinijeti demokratizaciji društva i boljem radu Vlade.
Abel je ponosna na hrabrost crnogorskih građana da se uličnim protestima izbore za svoja prava, ali je nezadovoljna primjenom antikorupcijskih zakona, te pritiskom na nezavisne medije. Zbog toga bi, smatra Abel, Crna Gora mogla biti niže rangirana u ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije TI.
Šta mislite o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori kad je u pitanju korupcija i da li može doći do pada na ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije TI, s obzirom na to da nije bilo hitnijih hapšenja i procesuiranja korupcije na visokom nivou?
Ovdje ima mnogo problema, počev od slobodnog pristupa informacijama, a primjena tog zakona bi trebalo da pokaže šta državna administracija zapravo krije. Korupcija u procesu javnih nabavki je takođe veliki problem
Na koji način Crna Gora treba da se bori protiv korupcije, pogotovo one na visokom nivou a u svjetlu evropskih integracija i dobijanja datuma pregovora za članstvo u Evropskoj uniji u junu?
"Ne treba stvari požurivati samo zbog toga što u junu treba da bude određen datum početka pregovora. Stvari koje se rješavaju na brzinu i pod pritiskom neće odrađene na pravi način. Ne shvatite me pogrešno evropske integracije uvijek donose napredak, što je dobro. Ako pogledate crnogorske antikorapcijske zakone, to izgleda veoma dobro na papiru, ali je primjena jako loša što nije problem samo Crne Gore nego svih zemalja zapadnog Balkana. Potrebno je vrijeme da se sve ove stvari srede i niko ne može očekivati da se promjene dogode preko noći".
Ljudi u Crnoj Gori nisu zadovoljni svojim životnim standardom, a NVO, sindikat i studenti upozoravaju da je tokom privatizacije crnogorskih preduzeća bilo korupcije, te da su glavni akteri u vrhu vlasti i da su upravo oni profitirali, na čelu sa bivšim premijerom Milom Đukanovićem. Na hiljade građana protestuju tražeći bolji životni standard, bolju Vladu, ali novi premijer Igor Lukšić tvrdi da je to podrška radu vlasti. Zar to nije ironično?
"Ovi protesti su zaista zadivljujući. Predivno je to što su ljudi u Crnoj Gori dovoljno hrabri da izađu na ulice i saopšte svoje nezadovoljstvo i zahtjeve, jer se u mnogim zemljama koje su izašle iz diktatorskih sistema, populacija plaši da se bori za svoja prava. To bi trebalo što češće da se dešava, jer ljudi zaista mogu da natjeraju vladu da poboljša životni standard. Što se tiče privatizacije očigledno je, sada više nego ranije, da su mnoge stvari bile pogrešne. Niko ne može da kaže da su se takve stvari dešavale slučajno.
Predivno je to što su ljudi u Crnoj Gori dovoljno hrabri da izađu na ulice i saopšte svoje nezadovoljstvo i zahtjeve, jer se u mnogim zemljama koje su izašle iz diktatorskih sistema, populacija plaši da se bori za svoja prava
Pojedini vladini zvaničnici tvrde da protesti nijesu legitiman način da građani izraze svoje nezadovljstvo. Kako to komentarišete?
"Oni očito nisu izabrali pametan način da reaguju, kao što je to učinio premijer. To je potpuno pogrešan pristup, jer bi Crna Gora trebalo da bude demokratska zemlja. Ovo je definitivno legitiman način izražavanja nezadovoljstva životom i radom vlade i vrlo sam ponosna na vaš narod koji je spreman na to".
Đukanović mora položiti račun za sat
Sat bivšeg premijera košta preko 100.000 eura, a samo je jedan u nizu iz njegove kolekcije. Nijedna institucija na to nije reagovala, izgovarajući se zakonskim ograničenjima. Da li Zakon o sprečavanju sukoba interesa treba mijenjati, jer zvaničnici mogu da sakriju mnogo drugih vrijednih stvari?
"Ne znam kakav je vaš zakon ali mislim da tako vrijedan sat, ili čak i kolekcija, mora biti predmet interesovanja nadležne komisije i drugih institucija. Mora da se zna šta je prijavio, porijeklo te imovine, na koji je način zvaničnik nešto stekao. S obzirom na to da bivši premijer ima i svoj privatni biznis morao je prijaviti i tako vrijedne stvari, kao i način njihovog sricanja".
Nerad tužilaštva prostor za napade na novinare
Nedavno je fizički napadnuta novinarka "Vijesti" Olivera Lakić koja je istraživala korupciju i organizovani kriminal. Kako komentarišete taj čin, ali i ostale različite vrste pritisaka na crnogorske medije?
"Pravo pitanje je odakle pritisak na medije dolazi. S obzirom na to da ne znam mnogo detalja o tom slučaju, a da je vaša koleginica istraživala i organizovani kriminal, postoji mogućnost i da je pojedinac odlučio da je napadne, a ne korumpirani zvaničnici Vlade. Naravno, neophodna je podrška državnih institucija i nevladinih organizacija medijima kako bi novinari bili slobodni da istražuju i svoje priče objavljuju.
Ukoliko je ovo djelo pojedinca onda državne institucije u prvom redu u tužilaštvu, za koje sam tokom boravka čula da ne radi dobro svoj posao, mora preduzeti određene mjere. Ukoliko državne institucije i tužilaštvo zaista ne rade svoj posao to ostavlja veliki prostor za pritisak i napade na novinare i medije".
Bonus video:
