Istraživanje raspoloženja javnog mnjenja, koje je juče objavio Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), pokazalo je da većina građana ne dovodi u pitanje nezavisnost Crne Gore i da je porastao broj onih koji vjeruju da država ide lošim putem.
Takođe, isti podaci pokazuju pad povjerenja u stranke, opadanje podrške partiji koja je tri decenije suvereno vladala - Demokratskoj partiji socijalista (DPS), ali i najbolje ocjene za političare koji su sinonim za povećanje plata - bivše ministre Jakova Milatovića i Milojka Spajića, koji su nedavno promovisali partiju.
Građani i dalje najviše vjeruju u sistem obrazovanja, ali je porastao procenat onih koji imaju povjerenja u policiju i sudstvo.
Za razliku od 2009. godine kad je samo 24,5 odsto građana smatralo da država ide lošim putem, sad je taj procenat više nego dupliran - 51,6 odsto.
Pad povjerenja u državnu politiku rastao je godinama, pa je 2012. godine 31,5 odsto građana smatralo da država ide lošim smjerom, a 33,9 odsto da je on dobar. Već od 2017. trend se promijenio, pa je većina - 38,1 odsto bila negativno raspoložena prema državnom putu, a 29,5 odsto je smatralo da je dobar.
”U odnosu na prethodno istraživanje (decembar prošle godine), za pet odsto se smanjio procenat onih koji misle da zemlja ide pravim putem. Smjenom Vlade nije porastao optimizam. Nema sumnje da aktuelna Vlada nije pospješila optimizam, nego je pesimizam sve prisutniji”, rekao je na pres-konferenciji Miloš Bešić, metodolog CEDEM-a.
Partije padaju, neke ispod cenzusa
Primjetna je i manja podrška partijama, pa je DPS izgubio više od dva odsto u odnosu na decembar prošle godine, odnosno osam procenata od juna 2019. godine - kad je početkom te godine izbila afera “Koverta”.
Osipanje podrške partiji Mila Đukanovića primjetno je duži period. U junu ove godine DPS je imao podršku od 28,2 odsto, a u septembru 2020, nakon gubitka parlamentarnih izbora, 30,5 odsto.
CEDEM je, poredeći podatke svog istraživanja, u junu prošle godine zaključio da je ta partija u odnosu na decembar 2019. godine izgubila oko šest odsto podrške.
DPS je i dalje najjača partija, a druge po snazi su Demokrate s podrškom od 14,9 odsto. Treći je Demokratski front (DF) sa 14 odsto, a potom “Evropa sad” sa 10,9 odsto.
Građanski pokret (GP) URA bi mogao da računa na podršku 4,8 odsto, Socijalistička narodna partija (SNP) 3,8, Socijaldemokratska partija (SDP) 3,4, a Bošnjačka stranka (BS) 3,3 odsto.
Albanska alternativa bi dobila 2,3 odsto glasova, a Demokratska unija Albanaca (DUA) 1,8 odsto, dok bi ispod cenzusa (tri odsto) bili Socijaldemokrate (SD) sa 2,6 odsto i Prava Crna Gora sa 1,6 odsto.
Pored pada DPS-a, u istom pravcu ide i DF koji ima 6,4 odsto manju podršku, zatim Demokrate (4,4 odsto manje), URA (1,4 odsto manje), BS (2,8 odsto manje) i SDP (0,9 odsto manje).
Rast podrške bilježe SNP (0,9 odsto više), SD (0,2 odsto), dok je na pad rejtinga vodećih partija uticalo pojavljivanje pokreta “Evropa sad”.
”Od juna 2021. imamo negativan trend kod DPS-a. Međutim, očigledno je da ne stoji teza da će ta partija naglo da erodira. DF i Demokrate su izgubili procente, oko 11, koje je uzela ‘Evropa sad’. S druge strane, neće biti da javnost nagrađuje GP URA za manjinsku Vladu. Moraju da rade bolje i drugačije, jer negativni trend nije dobar po perspektivu partije. Glasači BS nisu spremni da nagrade partiju za ulazak u ovu Vladu. U decembru su imali 6,1, sad 3,3 odsto podrške. SNP ili ostaje na istom nivou, ili je nešto bolji. Kapitalizovanje ulaska u vlast kod te partije zasad se ne dešava”, rekao je metodolog CEDEM-a Bešić.
Milatović i Spajić s odličnim ocjenama
Kad su u pitanju političari, najbolje ocijenjeni u junskom istraživanju CEDEM-a su bivši ministri u Vladi Zdravka Krivokapića Spajić i Milatović. Na trećem mjestu je lider Demokrata i bivši predsjednik Skupštine Aleksa Bečić. Slijedi predsjednik Crne Gore i lider DPS-a Milo Đukanović (2,37), potom bivši premijer Krivokapić (2,22), jedan od lidera DF-a Milan Knežević (2,15) i premijer i lider GP URA Dritan Abazović (2,11).
Milatović i Spajić su nedavno promovisali partiju istoimenog naziva, kao nekadašnji Vladin program “Evropa sad”
Da su rezultati tog programa dobri, misli 19 odsto građana, da su uglavnom dobri 33 odsto, da su loši 14.
On je objasnio i da samo 5,4 odsto građana kaže da se praksa partijskog zapošljavanja značajno smanjila, a skoro 11 odsto misli da se značajno povećala. “Bez obzira na smjenu DPS-a, ova zemlja ima ozbiljan problem s partijskim zapošljavanjem”, ističe Bešić.
Građani, kad je riječ o institucijama, imaju najviše povjerenje (52,8 odsto) u sistem obrazovanja. “Tu uvijek imamo visok procenat. Slijede SPC, zdravstveni sistem, policija... Najmanje povjerenja imaju u partije i CPC”, rekao je Bešić.
Istakao je da je najindikativniji rast povjerenja u policiju i sudstvo. “Zašto, ako imamo u vidu set problema koji ugrožavaju reputaciju ovih institucija? Stvar je vrlo jednostavna - ono što se dešavalo s hapšenjima, građani nagrađuju. Promjene, pa i kadrovske, doprinijele su tome da se stekne utisak da će odgovorni - odgovarati”, rekao je on.
”Povjerenje u predsjednika je poraslo, nešto je opalo Skupštini, CPC simbolično ima neko povećanje, NVO povjerenje je takođe nešto poraslo, u Vojsci imamo blagi pad povjerenja...,” dodao je Bešić.
Kad su u pitanju vladini resori, Ministarstvo ekologije je najbolje ocijenjeno, slijede Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma, Ministarstvo evropskih poslova, resori prosvjete, finansija... “Međutim, razlike su vrlo male, što znači da građani još nisu u stanju da procijene, nego su dali generalni stav”, dodaje Bešić.
Ekologiju i ekonomiju drže ministri GP URA, prosvjetu i finansije Socijalistička narodna partija.
Građani su, kako je rečeno na presu, ministarstva lošije ocjenili nego u decembru 2021.
Istraživanje CEDEM-a sprovedeno je od 11. do 27. juna, a učestvovalo je 1.026 ispitanika.
Neznatan pad podrške članstvu u EU ima veze sa spoljnopolitičkim okolnostima
Članstvo države u Evropskoj uniji (EU) podržava 68 odsto građana, a na potencijalnom referendumu za to bi glasalo 79 odsto njih, pokazalo je istraživanje. To znači da je podrška opala u odnosu na prošlu godinu za nešto manje od dva odsto.
”Od 2009. EU je ovdje gubila na dahu, kad je riječ o građanima. Od avgusta 2020. imamo skok EU. Postojala je impresija da EU ‘pripada’ DPS-u... Sad se to pitanje kreće ka negativnim trendovima i to ima veze sa spoljnopolitičkim okolnostima”, kazao je Miloš Bešić.
Podrška članstvu države u EU je u oktobru 2007. iznosila 72,4 odsto, 2009 - 76,1 procenat, nakon čega je uslijedio pad - 2017 - 59,2 odsto, pa neznatan rast narednih godina za nekoliko procenata, da bi 2021. dostigla 70,5 odsto.
U najvećoj mjeri građani misle da država treba da se oslanja na EU, pa na Srbiju, SAD, Rusiju, Kinu...
62,7
odsto građana bi se sjutradan na referendumu izjasnilo za nezavisnost države, 13 odsto bi glasalo za zajedničku državu, a 7,9 da se Crna Gora pripoji Srbiji.
Vladom zadovoljno 23,8 odsto građana
Vladom Dritana Abazovića veoma je zadovoljno 3,4 odsto ispitanika, uglavnom zadovoljno je 20,4 odsto. Veoma nezadovoljno je 36,2 dok je skoro 21 odsto onih koji su uglavnom nezadovoljni.
Zadovoljstvo radom aktuelne Vlade gotovo je jednako kao zadovoljstvo radom prethodne, Vlade Zdravka Krivokapića, rekao je Bešić. “Nekih 18,6 građana misli da će Vlada biti efikasna. To znači da je nizak stepen zadovoljstva Vladom, ali da joj treba dati šansu. Skoro 23 odsto ispitanika misli da je manjinska Vlada bolja od prethodne, ali da nemaju prevelikih očekivanja. Skoro 40 odsto ispitanika je protiv ove Vlade”, naveo je on.
Radom Vlade građani su bili najzadovoljniji 2010/2011, odnosno tokom mandata premijera Mila Đukanovića (2010) i Igora Lukšića (2011) kad je skoro 60 odsto bilo naklonjeno radu izvršne vlasti. Izražen trend pada počinje juna 2017. godine - kada je bio 28,3 odsto.
Političari da rade na pitanjima koja su od interesa građana
Govoreći o rezultatima istraživanja, direktorica CEDEM-a Milena Bešić je kazala da u Crnoj Gori postoji konsenzus različito opredijeljenih građana, po političkom osnovu, oko opredjeljenja za članstvo u EU.
”To bi trebalo da bude poruka i danas, da donosioci odluka imaju u vidu da je to nedvosmisleno pravac u kome Crna Gora treba da se kreće”, navela je Bešić.
Bešić je kazala da je Vlada premijera Dritana Abazovića uspostavljena na način da je glavni adut bio vraćanje evropskih integracija u prvi plan. Bešić je podsjetila da je prethodno istraživanje rađeno u decembru prošle godine i da se u međuvremenu dogodio veliki broj dešavanja na unutrašnjoj i spoljnjoj sceni, među kojima i formiranje aktuelne manjinske Vlade.
”Na spoljnopolitičkom planu dogodio se oružani sukob na teritoriji Ukrajine. I dalje je atmosfera duboke podijeljenosti crnogorskog društva, čemu na svakodnevnoj osnovi doprinose razmirice i nesuglasice političkih aktera, a što ima reperkusije na doživljaj građana”, navela je Bešić.
S druge strane, kada je riječ o povjerenju u institucije, Bešić je navela da ne dobijamo signal od političkih elita i donosioca odluka da se vode stavovima građana i da se njima upravljaju prilikom donošenja odluka.
Ona je dodala da se generalno uočavaju negativni trendovi i da “u posljednje tri godine govorimo o trendu pada povjerenja u institucije”.
Ipak, kako je rekla, građani uočavaju pozitivne promjene. “Doveli smo u korelaciju hapšenja koja su se desila i da se ona odražavaju na povjerenje u institucije koje su za to nadležne, konkretno pravosuđe i policiju”, kazala je Bešić.
Ona je istakla da je to jasan znak da u tom pravcu treba nastaviti i da građani očekuju i druge konkretne akcije koje će doprinijeti vraćanju povjerenja u rad institucija i neophodnost suštinskih reformi, a ne njenih simulacija, a koje će za krajnji ishod imati bolji životni standard.
Na kraju, Bešić je navela da su nalazi pokazali kako su se određeni potezi odrazili na rejting političara.
”Što god mislili o programu Evropa sad, on je kod građana izazvao pozitivnu reakciju. Ako političari i donosioci odluka žele da popravljaju rejting partija i povjerenje u institucije, onda treba da rade na tim pitanjima koja su od interesa za građane, kao što je poboljšanje njihovog standarda”, zaključila je Bešić.
Bonus video:
