Izborna reforma je ključ za demokratizaciju društva i za parlament ne bi trebalo da postoji ništa važnije od tog pitanja, ocijenila je zamjenica izvršnog direktora Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Milena Gvozdenović.
Ona je agenciji MINA rekla da, iako svi politički akteri javno podržavaju unapređenje izbornih pravila, malo je stvarnih koraka i inicijativa koje bi tu podršku potvrdile u praksi.
„Tempo i nivo posvećenosti kojim Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu (Odbor) trenutno radi je zabrinjavajući. Ukoliko se to nastavi na ovaj način, izborna reforma će biti ozbiljno ugrožena“, kazala je Gvozdenović.
Govoreći o odnosu političara prema izbornoj reformi, Gvozdenović je rekla da politička pitanja i njihovo rješavanja ne bi smjela da utiču na rad Odbora.
„Međutim, političke partije, nažalost, još nijesu pokazale bitne promjene u načinu rada i razmišljanja koji smo već imali priliku da vidimo u ranijim pokušajima izborne reforme“, rekla je Gvozdenović.
Prema njenim riječima, ostaje samo nada da Odbor neće opet biti kolaterala nekih drugih političkih procesa i međusobnog uslovljavanja partija.
„Za parlament trenutno ne smije postojati ništa važnije od izborne reforme, jer ona je naš ključ za demokratizaciju društva“, poručila je Gvozdenović.
Prema njenim riječima, kriterijumi za demokratske izbore dio su fundamentalnog klastera, što, kako je dodala, znači da je izborna reforma od izuzetnog značaja za proces evropskih integracija.
„Samim tim, nedostatak političke volje, osim što bi bio ozbiljna prepreka našem demokratskom razvoju, predstavljao bi branu ispunjavanju obaveza Crne Gore na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU)“, ukazala je Gvozdenović.
Ona je, odgovarajući na pitanje da li političkim subjektima odgovara „status quo“, rekla da Crna Gora mora prestati da se zavarava „da sa ovakvim izbornim procesima zaslužuje članstvo u EU“.
„A bez sveobuhvatne izborne reforme, pitanje je kako možemo da napredujemo u svim drugim oblastima“, navela je Gvozdenović.
Ona je rekla da pred Skupštinom dugi niz godina isti zadatak – depolitizacija i profesionalizacija izborne administracije, unapređenje tačnosti i ažurnosti biračkog spiska, uspostavljanje bolje kontrole nad finansiranjem političkih partija i izbornih kampanja, uvođenje otvorenih lista.
To, kako je dodala, zahtijeva vrijedan i posvećen rad poslanika i poslanica, s tim, kako je navela, što se mora znati da je reforma izbornih zakona najvažniji, ali ne i jedini dio posla.
„Mora se znati da je potrebno vrijeme i za obuku kadrova, edukaciju birača i sprovođenje svih tih novih rješenja u praksi“, rekla je Gvozdenović.
Upitana da li će se to na kraju i desiti, Gvozdenović je rekla da to zavisi isključivo od političkih partija.
„Da li će one konačno početi da razmišljaju o dugoročnim koristima i demokratskom razvoju države i društva ili će ostati zarobljene u dosadašnjim matricama razmišljanja i ponašanja, ostaje da se vidi“, rekla je Gvozdenović.
Bonus video:
