Vidiš li onu bovu, mali moj, sve ti je to Crna Gora. A sa kime se Crna Gora graniči, tata? Sa međunarodnim vodama, sine. Zar nije sa Italijom, oca mu je jebem, tata. Pa realno, sa Italijom se ne graničimo od 3. decembra 2016. godine kad je ukinuta linija Bar - Bari.
Tako je nešto rekao ćaća, dok se bova ljuljala na talasima izazvanim vjetrom, a ne prolaskom prekokeanskog tankera. Barska luka se povukla u sebe kao penis u hladnoj vodi, nema nikog da zagrmi, nema Isusa da prošeta po vodi, zalud hram, katedrala, džamija, Bar dobio litiju, ali izgubio liniju, povezao se duhovnom vertikalom trostruko, zakačio se trokukom za nebesa, pa je valjda nestalo i potrebe da se vezuje vodoravno, i od 3. decembra (opet taj sveti broj tri) ulogu Italije za lokalni živalj i šlepere preuzima Albanija, preciznije Drač.
Sve oči barske privrede biće uprte u to da li će kamiondžija X na putu za Drač sjesti da pojede brizlu ili utrobicu na barskoj rivijeri, u lokandi Y, jer ribu će definitivno ručati u Skadru tri puta jeftinije, kao što je uostalom i taj Drač komotnija konekcija od blagopočivše barske linije, koju ovih dana nema ko da ožali.
Svaki mladi podgorički trend seter leti avionom, forsira Monako & Pariz, jebe mu se za Bari, zvanična Podgorica prezrela je Bari kao konektivnu tačku sa zapadom, ili rečeno još potentnije, nas Bari ne tangira niti nam imponuje, stoga nema potrebe da se na mala vrata ukazujemo zapadnom svijetu koji čeka da participiramo i gori od želje da prihvati zadnju prozapadnu kariku što mu nedostaje.
Prostije rečeno, doći u Evropu preko korza Kavur i sirote regije Pulja, bila bi blamaža, uz sve poštovanje prošlih vremena kad je na dimnjaku Svetog Stefana sijala zvijezda petokraka, a Barani imali razlog da vjeruju kako more ima smisla, naročito kad ti je ispred kuće.
Vremena se međutim mijenjaju, mladež danas forsira čartet & helikopter, što da se bakće sa trabakulama, tako da niko iz vlasti i ne pominje krah linije koju je Tito pokrenuo 1965, koja je prevezla milion putnika i kusur, a za neke pomorce, trgovce, sitnu boraniju, još znači čist račun.
Ali ne čudi mene što slabo ko pita za ekonomske trice, mnogo je gore da niko ne primjećuje kako Crna Gora ovih dana gubi granicu, jer granici svrhe nema đe nema saobraćaja. Zanimljiv mi je taj muk u naletu domovinske pažnje, u danima kad se do tančina procjenjuje koliko ubada praćka kroz želatin i kuda se kreće neprijatelj, Crna Gora gubi liniju ka zapadu, a niko ni abera.
Grad Bar gubitkom brodske linije postaje nešto kao Vranjina na moru, zemlja je ponovo ravna ploča, a put preko Jadrana na vlastiti rizik. Gradu bez brodske linije more može biti samo prepreka i elementarna nepogoda. Bar je ionako vazda bio pomalo okrenut prknom vodi, istorijski zariljan u brdo i betoniran u naletima gradnje, ali sad, ako se na duži rok ukine i ova linija, ako se pogasi i ovo malo špedicija što je ostalo i sve krene da se sliva put Albanije, nema nikakve potrebe da zbog dvije tri koče i malo južine Bar više zovemo primorskim.
Još manje smisla ima da se čudiš otkud kriminal, jer od lučkog grada kriminalu je naredniji samo propali lučki grad.
Pa šta da se radi, bovu mu poljubim? Barski momci nakon 3. decembra da zaduže glisere, pa kao nekad okrenu ka Italiji. Eto, da ne bude da samo kritikujem, dajem rješenje koje ima smisla. Na način slavnih uzora iz devedesetineke, da se zapad osvoji na prepad, a romantični gubitaši i krtnije nek ostanu da nad njima šmrca geronotološko odjeljenje zavičajne štampe.
Barska mladež pod oružjem, oni najmudatiji, neka okrenu gliserima ka Bariju, ili to, ili im preostaje Podgorica. Pa neka biraju. I neka se nadaju da direktori koji mrsomude kako će nabaviti novi brod (vraga novi, polovni) stvarno smognu para i nađu načina da liniju uskoro vrate.
Rado bih tim direktorima vjerovao, ali vjerovao sam i ministru Brajoviću da linija neće biti ukinuta pa je ukinuše. Svetac je izgubio klasu što je blamaža za jednu pomorsku zemlju, ali i kompaniju čiji su brodovi vozili ne samo liniju Bar - Bari - Igumenica - Krf, već i jebeni trajekt Traveminde - Gedser u Danskoj.
Nego, bolje da me niko ne vuče za jezik, ne želim nazad u 1982. kada je zamrznuto meso što je ovih dana stiglo u barsku luku, ili nije stiglo, istraga će pokazati, kako god, izvazvalo je više društvene reakcije i medijske analize od gašenja linije koja je nekad proslavila taj moj mali grad.
Bonus video:
