Ima vesti od kojih padneš na teme, a ima i vesti od kojih padneš na tender.
Opština Čajetina prošle nedelje raspisala je javnu nabavku za organizaciju koncerta Svetlane Ražnatović, poznatije pod kodnim imenom Ceca. Kako piše u javnoj nabavci, "njen nastup doprineo bi povećanju broja gostiju i promociji Zlatibora, pošto popularnost te estradne umetnice ne poznaje granice".
Tako da nije daleko dan kada će posetioci Zlatibora, na pitanje: "Koja vam se prirodna lepota naše planinske lepotice najviše sviđa?", masovno odgovarati: "Od prirodnih lepota naše planinske lepotice, najviše mi se sviđa prirodna planinska lepotica Ražnatović!"
- A Sirogojno?
- Lepo je Sirogojno, sve je to u redu, samo Sirogojno ne zna da peva! I nema nijedan hit!
- Dobro, možda vam se sviđa Mačkat?
- Dobar je Mačkat, samo je Ceca bolja mačka od tog Mačkata!
- A jeste li posetili Kremnu? Znate ono, Tarabići, proročanstvo, žuti ljudi sa Istoka, flaširanje Morave i svi Srbi pod jednom šljivom?
- Nisam - kazaće razdragani turista, koji nije toliko siguran u ono proročanstvo vezano za šljivu, ali čvrsto veruje u mogućnost da će na kraju svi Srbi stati pod jednu Cecu.
Očekuje se i masovna pojava onih koji će na Zlatiboru tražiti sobu s pogledom na Cecu. Iako su do sada tražili sobu s pogledom na Tornik, najviši vrh Zlatibora, teško da ćete prosečnog turistu ubediti da na Zlatiboru postoji veći vrh od gospođe Ražnatović.
Ostalo je još da naštancuju Cecine suvenire i namlate lovu. Još kad bi država obezbedila vaučere za taj spektakularni koncert ove naše turističke atrakcije, za srpski turizam ne bi bilo zime.
Prikladne suvenire, istina, već imamo. Kada je svojevremeno jedna studentkinja iz Niša, u okviru izložbe grafičkih radova "Suvenir Srbije", naslikala pravu pravcatu ikonu Svetlane Ražnatović, bar pola države garantovano nije poverovalo da je u pitanju ironija, već su se složno raspitivali kad pada ta krsna slava, jerbo bi rado menjali Svetog arhanđela Mihaila za Prepodobnu Cecu, pandan Svetoj Petki.
Njena sklonost ka pravoslavlju i svim dosad poznatim božjim zapovestima, primećena je još od ranih radova - na nekom snimku iz devedesetih, ugledna Srpska dobrovoljačka garda zvana "Tigrovi", moli se horski uz "Očenaš", a ovu komplikovanu molitvu sa papirića, među srednjoškolcima poznatijeg kao "puškica", čita im upravo ona, S.R.C., vernik SPC, tada polaznica ubrzanog kursa slepog kucanja sa tri (spojena) prsta.
Posle je S.R.C. snimila pesmu "Isuse, daj mi lavlje srce", što je Srbima zamenilo "Očenaš", dosadnu i teško pamtljivu recitaciju, nezgodnu za podvriskivanje, pocupkivanje i pijuckanje. Mada dobar deo lokalnog življa ionako smatra da je tekstopisac "Očenaša" Marina Tucaković. Vera je u Srbiji, naime, samo univerzalni modni detalj, te vlada uverenje da je Isus Hrist bio naš poznati stilista.
Interesantno, nekako baš sa razvojem estradne & pravoslavne karijere gospođe Ražnatović, Srbija je postala mesto od kojeg je i Bog digo ruke, tako da ona jeste jedini logični srpski turistički suvenir.
Stoga treba pohvaliti ove iz Čajetine što su se prvi setili da u nedostatku turističkih atrakcija Zlatibora, dovedu baš nju.
Jedino ostaje pitanje: "Kada će biti raspisan tender za Acu Lukasa?" I on ima neslućene turističke potencijale.
(Danas)
Bonus video:
