Crna Gora će u junu otvoriti samo jedno poglavlje, Srbija u najboljem scenariju dva. Makedonija i Albanija sigurno neće dobiti datum za početak pregovora: najpovoljniji razvoj događaja predviđa davanje dodatnih uslova za početak pregovora, bez davanja konkretnog datuma za Skoplje i Tiranu. Kosovo će morati da čeka još na viznu liberalizaciju. Evropski savet će, po svoj prilici, na junskom samitu, samo primiti k znanju komunikaciju Evropske komisije o proširenju EU na države Zapadnog Balkana. Uz to Beograd bi mogao da bude “prozvan” zbog vojnih vežbi sa Rusijom.”
To su, u najkraćem, dometi zapadnobalkanske agende u prvom semestru 2018. Bugarsko predsedništvo EU lansirano sa velikim ambicijama za naš region, pojačano objavljivanjem komunikacije EK o proširenju na države Zapadnog Balkana, začinjeno samitom EU-Zapadni Balkan posle 15 godina od Solunske agende, završiće se u poslednjoj nedelji juna poprilično neslavno na Evropskom savetu i međuvladinim konferencijama sa Podgoricom i Beogradom.
Crna Gora će otvoriti samo jedno poglavlje i neće zatvoriti nijedno do kraja bugarskog predsedništva EU, potvrđeno je Vijestima iz različitih izvora u državama članicama Unije. Budući da je Crna Gora najdalje otišla u pregovorima sa EU od zemalja kandidata za članstvo, očekivalo se od Podgorice da prednjači u sprovođenju reformi i dostizanju standarda.
“Crnogorski političari, kao i srbijanski uostalom, imaju običaj da se pohvale kako su oni predvodnici regiona na putu ka EU. To je tačno ako pogledamo gde se Podgorica i Beograd nalaze u pregovaračkom procesu, ali ako obratimo pažnju na reformsku agendu, ispunjavanje uslova i dostizanje parametara, oni ne opravadavaju kvalifikaciju tzv. frontranera (frontrunner)”, kaže za Vijesti izvor u evropskim institucijama.
Prema rečima naših sagovornika, rukovodstava u Podgorici i Beogradu mogu da zahvale samo problemima sa kojima se suočava EU što neće biti na tapetu i udaru jačih kritika, kao i poslovičnom animozitetu pojedinih država članica prema proširenju i stavu predsednika Francuske E. Makrona, o tome da nema proširenja bez unutrašnje reforme Unije. Drugim rečima, nalazimo se u paradoksalnoj situaciji: EU, ili dobrom delu njenih članica, odgovara da CG i Srbija sporo sprovode reforme i dostižu evropske standard, jer tako imaju savršeno opravdanje zašto proces proširenja ide sporo. Zato nema reakcija i zauzimanja pozicija iz država članica i institucija EU koje očekuje proevropski nastrojen deo javnosti u Crnoj Gori i Srbiji.
Javnih kritika i ukora neće biti od strane zvaničnika EU i država članica, ali će već puževski proces integracija biti još više usporen ako u Podgorici i Beogradu drastično ne promene odnos prema implementaciji reformskih agendi i dostizanju standarda u oblasti prava i sloboda, uključujući i medije. Izbori za novi Evropski parlament su sledećeg proleća i imajući u vidu rast populističkih snaga, čiji su glasači apriori protiv proširenja, kao i tromost vladajućih režima u Crnoj Gori i Srbiji, postoji velika mogućnost da Podgorica u drugoj polovini ne otvori i ne zatvori nijedno poglavlje, a Srbija eventualno otvori jedno.
Britanija izlazi iz EU, Italija je prva zemlja u posleratnoj zapadnoj Evropi sa populističkom vladom, u Madridu je ustoličena nova manjinska vlada levog centra sa još manjom podrškom od one koju je imala prethodna desnog centra, Francuska je poprilično hladna i nezainteresovana prema proširenju na Zapadni Balkan. Pariz nema velike ekonomske i trgovinske interese u našem regionu, migrantski talasi koji prelaze preko Balkana ne završavaju u Petoj republici, za razliku od kriminalaca i azilanata iz Albanije, bivši državljani SFRJ u Heksagonu su dobro integrisani i praktično nevidljivi.
Najveći zagovornik i najzainteresovanija zemlja da bivše jugoslovenske republike uđu u EU je Nemačka. Berlin ima veoma kapilarne ekonomoske, trgovinske, bezbednosne interese u našem regionu. Migrantski koridori koji prolaze preko Balkana završavaju u Nemačkoj. Nekadašnja jugoslovenska dijaspora je prilično brojna u Saveznoj republici. Problem je što u Berlinu smatraju da mi idemo taman brzinom kojom treba: jedina velika zemlja koja ima snagu i interes da gura integraciju Crne Gore, Srbije i drugih u EU nema motiv da je ubrza. Nemci su forsirali iz petnih žila ulazak istočnoevropskih zemalja i pogotovo Poljske 2004. godine i naučili su nekoliko lekcija koje nama ne idu u prilog.
“Ne bih se složio sa lošim ocenama i crnim prognozama za Zapadni Balkan. Ako pogledate gde je region bio pre 20 godina i šta se sve u međuvremenu izdešavalo, videćete da idemo u dobrom pravcu i sigurnim korakom. Za nekog to nije dovoljno brzo, ali po nama svaka zemlja određuje svoju brzinu. Mi smo naučili lekcije iz prethodnih proširenja i želimo da, koliko je to moguće, predupredimo da imamo nove članice koje se ponašaju kao države iz poslednjih proširenja (Poljska i Mađarska, prim. aut): hoće novac od EU ali neće njene vrednosti”, kaže za “Vijesti” izvor upućen u dosije Z. Balkana u Berlinu.
U zapadnim medijima proširenje EU na Zapadni Balkan nije uopšte tema. To se najbolje videlo po izveštavanju sa samita u Sofiji. Sa izuzetkom nemačkih novina koje su tu i tamo nešto objavile o samitu (uglavnom negativno ili pesimistički), italijanski, francuski, engleski i španski mediji su pisali i izveštavali o svemu što je bilo aktuelno na susretu šefova država i vlada EU u glavnom gradu Bugarske (Italija, migranti, odnosi sa SAD, Iran itd.), osim o argumentu zbog kog su se okupili: proširenju.
O atmosferi najbolje govori veoma oštra rasprava iz februara između država članica o zaključku koji bi trebalo da bude posvećen strategiji EK o proširenju. Francuska i još par članica EU su želeli čak u potpunosti da ignorišu u zaključcima junskog Evropskog saveta komunikaciju EK o proširenju, što bi bio veliki udarac za čitav proces. Diplomatski izvori Vijesti potvrđuju da će na kraju biti usvojen kompromis, da se u zaključcima upotrebi formula “primili smo k znanju” (EC take a note) što je najmanji mogući stepen za podršku “strategiji” EK. Ostatak teksta koji će još biti peglan biće poprilično bled i neohrabrujući.
Prema saznanjima Vijesti Litvanija pravi veliki problem oko Srbije i traži da u zaključak Evropskog saveta o “progres riportu” uđe “prekor” Beogradu zbog učestvovanja u vojnim vežbama sa Rusijom. U nekim drugim prilikama, Litvanci bi bili izolovani i njihov pokušaj bi prošao bez većeg odjeka, ali u novonastaloj situaciji svaki izgovor za postavljanje klipova u točkove proširenja je dobar. Francuska je gotovo stavila “veto” na otvaranje pregovora sa Albanijom. Jedina šansa za Tiranu da dobije kakvu takvu ohrabrujuću poruku je da se “prošvercuje” uz Makedoniju. Vlada Zorana Zaeva i pored toga što se smatra najviše proevropskom i proreformskom na Z. Balkanu nema garancije da bi mogla da bude nagrađena za odličan posao koji je uradila u prethodnih par meseci. Bojazan je da bi u slučaju odlaganja odluke o početku pregovora sa Skopljem i Tiranom u junu ona bila stavljena ad akta do leta 2019. Zato se radi na rešenju da po uzoru na Srbiju i Makedonija i Albanija dobiju zeleno svetlo za početak pregovora, ali bez datuma, to jest, da on bude vezan za ispunjavanje dodatnih uslova.
Bonus video:
