Crna Gora neće moći da zatvori nijedno poglavlje, sve dok ne bude ispunila prelazna merila iz poglavlja 23 (Pravosuđe) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) a poslednje poglavlje koje čeka na otvaranje (poglavlje 8, konkurencija) najverovatnije će biti otvoreno tek kada bude usvojena nova metodologija u pregovaranju za članstvo u EU”, kaže za “Vijesti” dobro pozicionirani izvor u institucijama EU upoznat sa crnogorskim dosijeom u pregovaračkom procesu sa Briselom. Praktično, kao što su pregovori Srbije vezani za napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, poglavlje 35, tako je dalji ritam pregovora Podgorice sa EU pupčanom vrpcom zakačen za opipljive i konkretne napretke u izgradnji pravne države u Crnoj Gori.
Šanse da Crna Gora otvori u ovoj godini poslednje poglavlje, koje joj nedostaje da bi sva bila otvorena, su veoma mala. Nije toliko u pitanju kašnjenje sa početkom rada nove Evropske komisije (EK) - ako ne bude novih iznenađenja EK Ursule fon der Lajen će startovati krajem novembra ili početkom decembra - koliko zbog nove inicijative koju je Francuska lansirala o usvajanju nove metodologije u pregovaranju sa Crnom Gorom, Srbijom i kasnije sa ostalim državama Zapadnog Balkana, kada budu došle na red. U EU su već počeli da rade na prvim nacrtima nove metodologije. Planira se da ceo posao oko pisanja i usaglašavanja nove metodologije pregovaranja između država članica i EK traje do marta sledeće godine i da onda bude zvanično usvojen na samitu EU - Zapadni Balkan, na progamu idućeg maja u Zagrebu. Francuski predsednik E. Makron bi tako ostvario s jednim udarcem nekoliko ciljeva: odložio bi odluku o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom barem do sledeće jeseni, pooštrio bi uslove za otvaranje i zatvaranje poglavlja s čime bi se usporio dodatno hod Crne Gore i Srbije ka članstvu u EU i što je za njega veoma važno, do marta sledeće godine, kada su na programu lokalni izbori u Francuskoj, proces proširenja će biti praktično zaustavljen. Za Makrona izbori početkom sledećeg proleća nisu samo krucijalni jer se biraju gradonačelnici najvećih gradova, uključujući i Pariz, oni su i poslednja velika provera pred predsedničke izbore 2022. godine i jasno je zašto mu je neophodan uspeh. Makronova partija Republika u pokretu (REM) ima samo dva veća grada u svojim rukama: Lion i Bezanson.
Nova metodologija pregovaranja EU sa državama kandidatima za članstvo u EU uvesti značajno zahtevnije uslove za otvaranje i zatvaranje poglavlja i uvešće među korak koji će biti neka vrsta ispunjavanje prelaznih merila koje sada Brisel traži od Podgorice u poglavljima 23 i 24. Za svaki korak će biti tražena implementacija usvojenih zakona, strategija i reformi sa konkretnim dokazima o postignutim rezultatima.
Pozitivna strana nove metodologije, odnosno šargarepa, trebalo bi da bude tzv. gradualno članstvo u EU. Naime, po aktuelnim pravilima, države kandidati tek kad završe ceo iter i uđu u EU postaju njen sastavni deo i mogu da učestvuju u radu, odlučivanju i što je najvažnije da imaju pristup fondovima EU, odnosno novcu za izgradnju infrastrukture, razvoj zaostalih krajeva, poljoprivredu, energetiku itd. Ideja nove metodologije jeste da države kandidati postepeno postaju deo EU. Drugim rečima, čim bi država kandidat zatvorila poglavlje ona bi u tom sektoru ili oblasti postajala pratkično sastavni deo EU ne čekajući da se pregovori završe u celosti. Takav sistem pregovoranja bi imao višestruke pogodnosti za Crnu Goru i Srbiju jer bi omogućio Podgorici i Beogradu da imaju pristup fondovima EU u dotičnim sektorima što bi im omogućilo da razvijaju svoju infrastrukturu i kapacitete. Primera radi, obe države bi imale prilično opipljive benefite u oblasti energetike, poljoprivrede, zaštiti životne sredine, bezbednosti hrane i fitosanitarne politike, transportu i drugim oblastima.
Barjaktar reforme pregovaranja za članstvo u EU je Francuska koja insistira na strogom, ali i transparentnom sistemu koji bi garantovao Uniji da zemlja kandidat ulazi spremna u EU (niko ne želi novu Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku). S druge strane, nova metodologija bi mogla da se definiše: pare za strpljenje. U smislu da bi duži hod ka punopravnom članstvu u EU bio kompenzovan pristupom bogatim fondovima za razvoj država u procesu pregovaranja i učešću države kandidata u telima EU mnogo ranije od ulaska u članstvo. Evropska unija nije dobrotvorna ustanova i nismo slučajno pomenuli sektore kao što su poljoprivreda, energetika, transevrospske mreže, životna sredina, fitosanitarna politika, bezbednost hrane: sve su to oblasti u kojima EU ima i te kako interes da inkorporira države Z. Balkana, kako iz ekonomskih tako i iz bezbedonosnih razloga, a da to ne bude autamatski članstvo u EU.
Nova metodologija bi mogla da ima i povoljni aspekt za CG i Srbiju upravo oko poglavlja koji stoje kao Damaklov mač nad pregovaračkim procesima, 23 i 24 u slučaju Podgorice i 35 za Beograd. Nije još sasvim jasno, pošto smo tek u početnoj fazi draftiranja nove metodoologije, ali ako bi se poštovao duh novog načina pregovaranja svako poglavlje bi bilo priča za sebe, što bi moglo da promeni dinamiku pregovora i paradoksalno dovede čak i od ubrzanja samog procesa. Naravno kada govorimo o ubrzanju na Z. Balkanu to je uvek krajnje relativan pojam.
Histerija koja se napravila zbog nedavanja datuma S. Makedoniji i Albaniji, uz otrcani refren, kako će sad Rusija da iskoristi priliku i uđe u slobodni prostor, brutalno je demantovana maksimalnim ubrzanja ratifikacije članstva Skoplja u NATO, u državama članicama Alijanse. Pariz, koji je bio barjaktar odlaganja davanja datuma za pregovore sa EU, ratifikovao je po ubrzanoj proceduri sporazum o ulasku S. Makedonije u NATO i Skoplje će za par meseci biti punovpravni član Severnoatlantske alijanse. Sa ulaskom Skoplja, cela jugoistočna Evropa, sa izuzetkom Srbije, je u NATO ili ima vojnike Alijanse na svojoj teritoriji (Kosovo i BiH). Jedini način za penetraciju drugih planetarnih i regionalnih sila u naš region je ekonomski. Budući da Rusija u ekonomskom smislu ima snagu Španije, smešno je govoriti o uticaju Moskve. Naravno, iz unutrašnjopolitičkih razloga Beograd i Banjaluka će nastaviti da mašu Moskvom kao alternativom, a ostale prestonice u regionu (Sarajevo, Priština, Tirana) će koristiti Putinov režim da nešto ušićare šireći priču o “strašnom ruskom medvedu”. Priču za koju, kao što smo videli, u Parizu ne daju ni dve pare. Za SAD i EU postoji samo jedan stvarni rival: Kina. A članstvo u EU nije efikasna zaštita od kineskog upliva što se može videti i po kompoziciji Inicijative 16+1 u kojoj su sve istočnoevropske članice EU, od Baltika do Jadrana, plus Zapadni Balkan bez Kosova.
Na našim prostorima je veoma rašireno kolektivno efemerno pamćenje i sklonost da se falsifikuje istorija a činjenice iskrivljuju. Zato valja podsetiti da je mnogo pre Makrona, Grčka od 2005. godine, uz prećutnu podršku EU, blokirala Skoplje zbog spornog imena. Štaviše, tom prilikom je napravljen presedan koji je postao pravilo: davanje statusa kandidata bez datuma početka pregovora. Albanija je decenijama žrtva sprege političke elite i organizovanog krimala koji ne dozvoljava Tirani da izađe iz začaranog kruga korupcije, kriminala i klanovsko-porodičnog vođenja državnih poslova. Nemačka od 2007, što direktno što indirektno sakrivena iza drugih članica EU, uglavnom Holandije, usporava do krajnjih granica proces proširenja EU na Z. Balkan. Naravno, uz kolaboraciju kleptokratskih režimima u Podgorici i Beogradu. O Sarajevu i Prištine ne treba ni trošiti reči. Dovoljno je da se raspitate šta je sve Gruzija uradila da bi stigla na tzv. belu Šengen listu, sa sve spornim teritorijama Abhazije i Južne Osetije, pa da vam bude jasno zašto više niko i ne priča o ukidanju viza građanima Kosova i zašto je sada svima na Balkanu kriv Makron. A kad mi nađemo krivca u nekom drugom, dalekom i moćnom, to nam dođe kao da smo pobedili, bez obzira da li se nalazili u Podgorici, Beogradu, Skoplju, Sarajevu, Prištini ili Tirani.
Bonus video:
