Nova pravila EU u pregovorima sa kandidatima za članstvo u EU i “zdravstveni karton” pravne države i tržišne ekonomije u Srbiji i Crnoj Gori je takav da je 2025. godina, navedena u Strategiji EK, zaista ambiciozna. Potez Junkerove EK da ostavi datum za Srbiju i Crnu Goru, uz sve ograde, još je značajniji ako se ima u vidu da su u EU, po ulasku Rumunije i Bugarske, postigli pakt da više nikada ne daju datum kandidatima koji se nalazi u procesu pridruživanja.
S druge strane, koliko god se vlasti u Beogradu i Podgorici upinjale da predstave svoje rezultate kao uspešne, statistika ih brutalno demantuje. Dovoljan je samo jedan podatak za otrežnjenje Srba i Crnogoraca od potcenjivanja i gledanja sa visine Bugara i Rumuna: kupovna moć prosečnog građanina Srbije i Crne Gore još nije dostigla kupovnu moć Bugara i Rumuna iz perioda pred ulazak u EU, a kamoli današnju. To znači da će Srbija i Crna Gora, ako uđu u EU 2025, i ako ne dođe do epohalnih promena, biti najsiromašnije članice.
Problem sa zahtevima EU i Strategijom EK imaju oni koji ne žele da Srbija i CG budu pravne države. Oni koji žele da i dalje vrše politički pritisak na sudije, da korumpiraju tužioce i sudske izvršitelje. Oni koji žele nastavak burazerske, nepotističke, partijske ekonomije, da država i dalje bude najveći poslodavac kako bi sačuvali politički uticaj. Oni koji ne žele borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, zloupotrebe vlasti, partijskog zapošljavanja, nameštanja tendera. Oni koji žele da nastave da manipulišu državnom pomoći “prijateljskim” preduzećima i kompanijama.
EU je promenila filozofiju i prioritete pregovaranja posle negativnog iskustva sa istočnobalkanskim zemljama. Do Bugarske i Rumunije, glavni cilj je bio da pripremi zemlje kandidate da budu ekonomski i institucionalno spremne za jedinstveno evropsko tržište. Od Hrvatske je ključni cilj funkcionisanje pravne države, pre svega pravosuđa, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i poštovanja prava i sloboda zasnovanih na evropskim vrednostima.
Države Zapadnog Balkana (ZB) koje su, uz pomoć sponzora unutar EU, uspele da preinače izradu Strategije za CG i Srbiju u regionalnu, postigle su veliki autogol. Eksplicitno pominjanje datuma za Srbiju i CG i elaboracija koraka do članstva u EU dobili su dodatnu snagu u poređenju sa mršavim obećanjima za komšijske zemlje. Sadržaj Strategije je još pozitivniji za Podgoricu i Beograd ako se uzme u obzir da je ona pisana tokom pregovora o sastavljanju nove nemačke vlade i u izbornoj godini u Bavarskoj.
Sestrinska stranka CDU A. Merkel, bavarska CSU, ima izrazito negativnu poziciju prema proširenju. Budući da su ove jeseni izbori za bavarski parlament i da je CSU pre par nedelja pala na istorijski minimum podrške među biračima, ostanak 2025. u Strategiji EK, prilično je veliki uspeh. Tim pre što je predsednik EK Junker veoma senzibilan na poruke koje dolaze iz Berlina i Minhena.
Na pritisak Berlina, EK je odustala od davanja eskplicitnih prolaznih vremena u svojoj Strategiji za Srbiju i Crnu Goru. Međutim, indikativna ilustracija koraka za njihov ulazak u EU sadrži u sebi dovoljno elemenata koji daju preciznu sliku o rokovima. Jasno je da u sledeće dve godine obe države moraju da zadovolje tzv. prelazna merila iz oblasti vladavine prava kako bi mogla da dobiju konačna i dovoljno vremena da zatvore sva poglavlja do 2023. Srbija ima i dodatna dva uslova: pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom i ustavne reforme.
Da EU ozbiljno misli na prijem Srbije i CG nedvosmisleno govori preuzeta obaveza EK da spremi Komunikaciju za ključne oblasti kao što su poljoprivreda, kohezivna politika i budžet. Upozorenje Beogradu i Podgorici da će EK članicama EU omogućiti da primene tzv. tranzicione periode za protok radne snage iz Srbije i Crne Gore, loša je vest za naše ljude. Ali, to je još jedna potvrda da smo ušli u fazu kada se o Srbiji i CG konkretno razmišlja kao o budućim članicama EU. Takođe, najava da će EK definisati zajedničku poziciju za kohezivnu politiku i budžet u pregovorima sa Srbijom i CG je više nego ohrabrujuća, tim pre što se poklapa sa početkom pregovora članica EU za usvajanje budžeta za period od 2021. do 2027, u kojem bi naše dve države trebalo da uđu u klub.
Za Srbiju i CG bi bilo od izuzetnog značaja da A. Merkel ostane čvrsto na kormilu CDU i vlade u Berlinu, kao i da Nemačka zadrži interes za ZB koji je pokazala u poslednje četiri godine. Merkelova nije barjaktarka proširenja, ali među kandidatima koji bi u CDU mogli da je zamene, nemamo naklonjenijeg političara. S obzirom na to da u Evropi važi pravilo da Nemačka ne može da progura sve što hoće u EU, ali može sve da blokira, vrlo je važno da Francuska bude aktivan saveznik, ali ne i da preuzme ulogu lidera za proširenje. Namera kancelarke Merkel je da forsira Berlinski proces, jer je percepcija da se kroz taj format ostvaruje brži i kvalitetniji napredak svih država ZB u ključnim oblastima za ispunjavanja uslova za ulazak u EU. Budući da je Berlinski proces paralelan sa evropskim integracijama, a ne alternativan, on je mnogo relaksiraniji, jer je koncentrisan na oblasti u kojima postoji zajednički interes i nije opterećen dugovečnim i okoštalim bilateralnim problemima.
Strategija EK je demantovala raširen narativ u Srbiji da se ne može u EU bez članstava u NATO. Ne samo što članstvo u NATO nije nigde spomenuto kao uslov za Beograd, već je Srbija stavljena u istu ravan sa Crnom Gorom koja se nalazi ispred Srbije u pregovaračkom procesu. Takođe je demontirana i priča o antisrpskoj i proalbanskoj poziciji EU. Sledeći važan detalj iz Strategije EK je definitivno odvajanje ZB od Turske u procesu proširenja.
U sledećih par godina crnogorsko i srbijansko društvo će biti na najtežem i najvažnijem ispitu u novijoj istoriji. Nije dovoljno usvojiti akcione planove, regulative i zakone, nizi osnovati nezavisna kontrolna tela. Nije dovoljna formalna nezavisnost sudija i tužilaca, depolitizovana policija, niti stvoriti efikasan birokratski aparat i uslove za slobodne i profesionalne medije. Potrebni su izuzetno pozitivni tzv. bilansi uspešnosti (track records). Drugim rečima, potrebne su presude za korupciju, organizovani kriminal, zlupotrebu položaja i vlasti. Potrebni su konkretni primeri da su nezavisna i regulatorna tela profesionalna i samostalna u svom radu, potrebna je svakodnevica koja svedoči o slobodi medija, poštovanju ljudskih prava i prava manjina, dokazi da država garantuje slobodnu i fer tržišnu utakmicu.
Ne postoji ništa u Strategiji EK što CG i Srbija ne bi trebalo i same, bez uslovljavanja EU, da urade. Problem je što je Strategija podsetila koliko su Crna Gora i Srbija, još daleko od definicije pravne države s funkcionalnom tržišnom ekonomijom. Zato su reakcije i onih koji su proevropski nastrojeni i onih koji se protive evropskim integracijama bili slični. Prvi su bili malo više razočarani a drugi malo više uvređeni.
Bonus video:
