“Evropska unija smireno i strpljivo čeka da vidi kako će se formirati nova vlada i kako će proteći primopredaja vlasti u Crnoj Gori. Sporazum koji su u septembru potpisali lideri pobedničkih koalicija, Krivokapić, Bečić i Abazović, je veoma ohrabrujući i prilično je relaksirao odnose na liniji nova većina EU. Čekamo da vidimo prve odluke nove vlade i pravac kojim će krenuti i tek onda ćemo zauzeti i konkretne stavove”, kaže za “Vijesti” visokopozicionirani izvor u institucijama EU.
Prema rečima našeg sagovornika, u EU postoji dobra volja da se kabinetu Zdravka Krivokapića pruži šansa i dovoljno vremena da na delima pokažu reformsku orijentaciju i da naprave ključni zaokret, pre svega, u oblasti pravosuđa, vladavine prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala jer od toga najviše zavisi brzina pregovora o članstvu u EU.
“Tokom nemačkog predsedavanja EU nije planirano da se zatvori nijedno poglavlje u pregovorima sa Crnom Gorom jer nisu ispunjeni traženi uslovi a nije ostvaren ni napredak u oblasti vladavine prave. Nova vlada neće imati popust i za nju će važiti ista pravila kao i za odlazeću koja se nije proslavila u oblasti pravosuđa, vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”, dodao je naš sagovornik.
Sagovornici “Vijesti” koji prate crnogorski dosije tvrde da niko iz EU neće vršiti pritisak na Podgoricu da uđe u tzv. inicijativu o “malom Šengenu”, ali će pristupanje tom projektu biti toplo i snažno savetovano Krivokapićevoj vladi.
“Apsolutno je netačno da je pomenuta inicijativa zamena za evropske integracije i da ona usporava hod ka članstvu u EU. Naprotiv, realizacija ‘malog Šengena’ bi bila odlična vežbaonica za članstvo u EU. Najbolji primer je upravo Crna Gora: ako Podgorica nije u stanju da dobro funkcioniše na zajedničkom tržištu sa svojim susedima i Severnom Makedonijom, kako neko može da pomisli da će Crna Gora biti u stanju da opstane na tržištu EU? Ili, ako hoćete sportskim rečnikom: kako neko misli da igra Evroligu ako nije u stanju da opstane u Jadranskoj ligi”, prenosi Vijestima funkcioner iz jedne države članice EU pod uslovom da ostane anoniman.
Inicijativa koju su formalno pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama i predsednik vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, ima puno podršku EU i sva je prilika da će ona biti sve otvorenija i izraženija. To će se posebno videti sa odvajanjem novca iz Ekonomsko-investicionog paketa EU za Zapadni Balkan.
Naime, prioritet i političku podršku će imati regionalni, multilateralni i prekogranični projekti čiji cilj će biti poboljšavanje regionalne infrastrukture i povezivanje država Zapadnog Balkana. Drugim rečima, EU će sponzorisati i podržavati realizaciju planova koji će jačati saradnju između zemalja Zapadnog Balkana i oni će imati prednost u odnosu na isključivo nacionalne projekte. Na taj način, preciziraju naši izvori, EU želi da stimuliše novi način razmišljanja političkih i ekonomskih elita u regionu i da ih usmeri jedne ka drugima. Trgovina, ekonomska saradnja, promet radnika i usluga su najbolji alati za stvaranje klime poverenja i jačanja međudržavnih i međunacionalnih odnosa.
Po mišljenju diplomata koji prate države Zapadnog Balkana u članicama EU, potrebno je da se izbalansira obim ekonomske saradnje i trgovinske razmene između bivših republika SFRJ i Albanije u odnosu na one koje imaju pojedinačno sa Unijom. EU je ubedljivo najveći trgovinski i ekonomski partner svih država u regionu dok je ekonomska saradnja i trgovinska razmena između zapadnobalkanskih zemamlja daleko od potencijala kojim raspolaže. Osim često naelektrisanih odnosa između prestonica, prepreku predstavljaju loša putna i železnička infrastruktura, birokratske prepreke, granični prelazi, dozvole, carinski nameti.
U EU smatraju da bi idealan domet “malog Šengena” bio stvaranje carinske unije u kojem bi zapadnobalkanske zemlje morale da se odreknu dela svog suvereniteta. Diplomate EU su svesne da neće biti nimalo lako stići ni do realizacije transportne unije, predviđene Berlinskim procesom, a kamoli carinske unije jer su carine, kvote. bilateralni trgovinski sporazumi, važan instrument i za vođenje spoljne politike dotičnih država. Međutim, prednosti jedinstvenog tržišta od 20 miliona stanovnika nisu samo prednost za ekonomski razvoj svih zemalja Zapadnog Balkana već su i veliki mamac za investitore iz EU i sveta, tim pre što će posle pandemije koronavirusa i zaoštravanja odnosa Zapada sa Kinom, broje multinacionalne kompanije tražiti bliža i prihvatljivija rešenja za svoju proizvodnju od Dalekog istoka.
Takođe, naši sagovornici u telilma EU kažu da su oni svesni da Rama i Vučić imaju razloge koji nisu isključivo ekonomski a ni propedeutički za EU, ali da su oni razumljivi i nisu u suprotnosti sa evorpskim vrednostima. Albanija sa “malim Šengenom” želi da stavi tačku na priču o sebi kao slepom crevu Evrope i da omogući bolje povezivanje između etničkih Albanaca u komšijskim državama sa maticom. Srbija, kao najveća i ekonomski najjača zemlja u regionu, bi svakako imala priliku da napravi kvalitativan skok u svom razoju i da relaksira odnose sa susedima kao i da smanji tenzije oko pitanje Kosova.
Diplomate iz država članica EU i funkcioneri u Briselu strahuju da bi čitava ideja mogla da se nasuka ako Berlin ili Pariz ne naprave korak dalje od verbalne podrške projektu “malog Šengena”. Kancelarka Angela Merkel završava predsedavanje EU i koncentrisana je na usvajanje sedmogodišnjeg budžeta koji obuhvata i program Next Generation EU a Nemačka, u međuvremenu, ulazi u izbornu godinu. Sasvim je neizvesno ko će naslediti Merkelovu sledećeg septembra i kakav će odnos imati prema Zapadnom Balkanu. Francuski predsednik Emanuel Makron ima sasvim drugačije prioritete i među njima nije Zapadni Balkan. Budući da se približava predsedničkim izborima u Petoj republici, predviđeni za proleće 2022. godine, teško je poverovati da bi mogao da ima propulzivnu ulogu jer bi politički protivinici francuskog predsednika mogli da je iskoriste protiv njega.
U postojećoj konstelaciji odnosa i izbornih sastanaka u Nemačkoj i Francuskoj, dolazak Džoa Bajdena u Belu kuću i nove administracije u Vašingtonu bi mogao da bude dobitna karta za realizaciju “malog Šengena”. Ne toliko zbog samog Bajdena i njegovog poznavanja regiona, koliko zbog njegovih bliskih saradnika, od budućeg državnog sekretara Tonija Blinkena do Majka Karpentera koji bi trebalo da dobije zaduženje za Zapadni Balkan u Stejt departmentu. U članicama EU naklonjenim proširenju Unije na države našeg regiona se nadaju da bi nova administracija u Vašingtonu mogla da bude katalizator za realizaciju ambicioznog plana. Tim pre što bi sa stvaranjem “carinsko-transportne unije” na Zapadnom Balkanu, čvrsto vezane za EU i SAD, bilo mnogo lakše držati pod kontrolom ili na distanci Kinu, Rusiju i Tursku koji se sve više infiltriraju u zemlje regiona.
Bonus video:
