Živa istina, dobro sam se provela prošle neđelje. Sat vremena u Podgorici iz televizora. Srećan je grad koji ima ovakvog gradonačelnika. Samo da ovako podrži. Šteta što nijesam snimila najveće uspjehe. Sve ih je ispucao pred kraj mandata. Za svaki slučaj, možda ne bude drugog...
A jutro mi je baš nekako tmurno počelo. Iznervirao me je prijatelj buđenjem u nevrijeme. Dobro, stariji je od mene desetak godina. I mnogo nervozniji. Nije mu ni čudo, deceniju i kusur živi u Kolektorskom naselju, kod Hemomonta. Sa suprugom, đeca su davno pobjegla nazad u Pljevlja. Imala su ođe i posao, ali pretegao je vazduh. Čistiji je u zavičaju, bar za vedrih dana...
Zove, kaže, da đe ne odem. Živo ga zanima kakvu će živu istinu saopštiti gradonačelnik uoči praznika... Žuri na selo, u tazbinu, a tamo nema televizora. Ođe dunuo vjetar, ne može od smrada više ni minut u stanu. Računa, ja gledam TV po zadatku, pa da mu prepričam...
***
Ne gledam Živu istinu, osim kad gostuju stranci. Ako nijesu političari. Snimila bih je za prijatelja, ali u mom kraju često se prekida signal. Zgrada nema optiku, rekli su mi iz Telekoma. A smeta i prekopavanje u Jerevanskoj, vidim na TV-u. Pominju nekog građanina kao krivca. Mada je glavna krivica do glavnog grada, oteo je tuđe zemljište...
Ne čuh je li gradonačelnik što rekao na tu temu, bilo je smetnji. A i ko će se baviti glupostima uoči praznika... Čekala sam da počne o kolektoru. Najavio je tender, projekat, tako nekako. Ako dobro računam, kamen temeljac će naredne decenije. Pa onda izgradnja objekta. I obnova stare mreže, plus postavljanje nove. Pa oprema, montaža...
A start kolektora? Tamo neđe uoči parlamentarnih izbora 2032...
Prepričah sve prijatelju dok su trajale reklame. Dva-tri minuta, dovoljno da se prisjetimo kako smo ista obećanja čuli i prošle godine. I svih prethodnih... Još od početka mandata bivšeg gradonačelnika. Uoči svakog Dana oslobođenja i svih izbora. Kolektorsko naselje nije se oslobodilo smrada. Neće ni Podgorica depeesa...
***
Taman da promijenim kanal, kad ono gradonačelnik prešao na uspjehe. Skromno, nijesu samo njegovi, nego cijele uprave.
Definitivno, dobićemo zatvoreni bazen do kraja decembra... Najavljen je prije 11 godina.
Gradsko pozorište? Pa, ne može da kaže neki konkretan rok. Ali, intenzivno se radi i na tom planu. Dosta koče procedure... Počele su prije četvrt vijeka...
Biće prefarbane još četiri staze za bicikliste... Iako su postojeće pješacima na nos iskijale. Na onima u Kralja Nikole malo je ko vidio biciklo. Ali, odlične su za parkiranje. I nema opasnosti od komunalne policije. Zauzeta je akcijama u centru...
Tamo, reče gradonačelnik, huligani mnogo ruše. Naročito su razbijali oni iz Demokratskog fronta. Još im nije zaboravio rušilačku 2015. Davno su ih predali nadležnim organima. Samo da tužilac nađe pouzdanog svjedoka saradnika...
***
Gradili bi i više, ali nemoćan je gradonačelnik. Zakon ga sprečava, komplikovane su evropske procedure. Što je bilo do domaćih, završeno je. Posebno u mom kraju. Ulica Vojislavljevića, pa Princeze Ksenije, Blažene Ozane, Stane Tomašević, Ksenije Cicvarić, Ilije Plamenca... Elita crnogorska, cijeli kvart. A u sredini brdo smeća. Legalno, piše da je dozvoljen zeleni otpad. Ponekad ga i odnesu, ostave samo pune crne kese. Da sirotinja ima što da pretrese... Udijelili su joj ove godine samo 15 stanova. Žale što nijesu još, siromašnih je bar hiljadu puta više... Ali, moralo se nešto odvojiti i za činovnike.
- Ako hoćete da imate ljubaznog, raspoloženog službenika koji neće namršten dočekivati građane... - fino je obrazložio gradonačelnik.
Hoćemo, ali za to im već dajemo platu. Nije bilo neophodno i 80 posto popusta na stan...
Tako je i na državnom nivou, zna prvi čovjek grada.
Znamo i mi, samo bismo rado viđeli i zadovoljne ljekare. Koji ne šalju na ultrazvuk stomaka kad boli stopalo... I nastavnike. Pokunjene na času, kao da su na sopstvenoj sahrani... I novinare, imaju valjda i oni pravo da stanuju...
P.S. Nadam se da su neki od tih stanova na sniženje zakučila i ona četiri službenika što su me ljetos, na 41C, od šaltera do šaltera šetala četiri sata. Toliko mi je trebalo da dokažem kako nemam muža još od '91. Taman kad sam riješila da ih povedem na Čepurke, da se đuture uvjere, pojavio se peti. Sto posto je imao stan, čim se odmah sjetio da sve piše u izvodu iz knjige rođenih...
Bonus video:
