Radno vreme tokom osam radnih nedelja ima milion i sto pedeset dve hiljade sekundi. I nije „pa šta“…
Američki Kongres sindikata je nedavno izračunao da su radniku zaposlenom u magacinu kompanje Amazon potrebne četiri nedelje da zaradi onoliko koliko Džef Bezos, vlasnik Amazona, zaradi u jednoj sekundi. Dakle, u istorijski progresivnom 21. veku, jedna individua zarađuje milion i kusur puta više nego druga koja je kod te prve zaposlena. A pritom, to nije sve, jer:
Radnik u Amazonu je plaćen 18 dolara na sat. Što ga čini nekom vrstom radničke buržoazije, a s obzirom da je to, na primer, skoro sedam puta više no što vredi prosečni radni sat u, recimo, Srbiji - 2.2 evra. Opet ćemo se malo igrati ciframa: na stranu šta sve od bogatstva i kapitala ima još, ali Džef Bezos u jednoj sekundi zarađuje skoro osam miliona puta više (7.737.313) od radnika u Srbiji. Džef Bezos je, dakle, ličnost koja zaslužuje svoj kult. Ma kakva crna ličnost: on je Božanstvo, lično.
* * *
Kojekoji učeni ljudi tvrde da smo ušli u jednu novu, u najmanju ruku zanimljivu, epohu. Njeno ime je Tehno-feudalizam. Uprošćeno gledano, reč je o društvenom uređenju u kome se više od 99% stanovništva pretvara u trajno siromašne ili privremeno bogate „kmetove“, a kojima gospodari manje od 1% tehno-feudalističkih velmoža. Uljuljkani u iluziju o postojanju srednje klase, obnevideli po pitanju gubitka svake radne, profesionalne i životne sigurnosti, savremeni kmetovi su pride postali i vernici, čvrsto rešeni da se posvete novonastalim kultovima. Kult posedovanja, kult lepote, kult fitnesa i velnesa, kult verovanja u zavere … a valjda se u preseku svih tih mnogobrojnih kultova – novih i najnovijih – nalaze osavremenjeni Kultovi ličnosti.
Za početak, ličnosti su poznate i raznorodnih titula. Influenseri, opinionisti, instagrameri, jutjuberi, tik-tokeri, selebritiji, sportisti, muzičari, glumci, „modne ikone“ i „ikone stila“… Svakakav taj mnogobrojni svet ima svoje poštovaoce, pratioce, vernike. Za razliku od ranijih kultova ličnosti, sada je, osim naše ljubavi prema Njima, naglasak i na tome kako Oni vole isto što i Mi. Ili nam makar govore šta sve Mi treba da volimo. I kupujemo, naravno. Od novca koji smo zaradili tokom svojih radnih sati.
Elem, ti i takvi Kultovi stvorili su i Kulturu neo-feudalizma u kojoj živimo. Bogatstvo, slava i moć imaju svoje zaslepljene sledbenike, koji niti gledaju niti vide da se nekadašnja propaganda pretvorila u današnju hipnozu, te da se (izvini Markse) nekadašnji „Opijum za mase“ vratio decentralizovan, glamurozan i omasovljen. Pošto je teško poverovati u realan svet, veruje se u nerealne fenomene. I veruje se svim srcem, koje bi inače, bez te vere, bilo sasvim sigurno – slomljeno.
* * *
Savremeni politički Kultovi ličnosti, iz svega ranije navedenog, logičan su komplementarni nastavak naših novobožanskih religija, smućkani uz malu pomoć materijala poznatog od ranije. Ali, naglasimo, malu količinu. Savremeni Staljini, Musoliniji ili Mao-i samo na prvi pogled podsećaju na ranije poznate totalitarne obrasce, ali su mnogo lepše upakovani, sa mašnicom. Unutar pakovanja naših ideoloških Rijana i Džastina Bibera nema ničeg, ali ima mnogih. Globalni ili lokalni Bezosi, i sitni i krupni novčani i ostalointeresni junaci ovog doba, jedan lepi šareni skup novofeudalne oligarhije. Sve njih na okupu drži ona korist koja se dobija kada šljašteća folija Kulta Rukovodećeg Selebritija izvrši svoje činodejstvovanje na anonimnog kmeta-glasača.
Nije, dakle, ovde reč o Kultu Ličnosti, već o Kultu Sličnosti. A on služi da onemogući u dolaženju do zaključka da se sve promenilo i da jedino Lider još pomalo podseća na nekog Vođu koga smo ranije poznavali. I što smo siromašniji, to nam više liči.
Ne bi drugačije ni radili za 2,2 evra na sat.
Bonus video:
