Članstvo u NATO neće imati željeni efekat na stabilnost Crne Gore, ako komšijske države ne budu poštovale načelo nemešanja u stvari druge države, odnosno ako budu zloupotrebljavale sunarodnike koji žive van granica matične države
Vlast u Podgorici vidi članstvo u NATO-a kao garant neutralnosti Crne Gore u regionu. Odnosno, ulaskom u “par exellence” političko-vojni savez crnogorsko vođstvo veruje da je obezbedilo komotnu poziciju super partes u balkanskoj krčmi. To se najbolje videlo iz pozicije koju je zauzeo predsednik Filip Vujanović na samitu Brdo-Brioni, održanom prošlog vikenda na Brdu kod Kranja. Kako saznaju Vijesti, tokom vrlo žustre rasprave i razmene optužbi između dve ad hok koalicije, makedonsko-srpske u sastavu Đorđe Ivanov i Aleksandar Vučić, i albansko-kosovske u formaciji Bujar Nišani i Hašim Tači, crnogorski šef države nije želeo da stane ni na stranu “pravoslavne koalicije” ni “panalbanske”, pravdajući se vrlo senzibilnom ravnotežom odnosa u Crnoj Gori.
Štaviše, Vujanović je oduševljeno prihvatio dva načela koje je predložio nemački predsednik Valter Štajnmajer, koja će, između ostalog, biti među stubovima strategije za Zapadni Balkan koje priprema Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike i koje će, najverovatnije, biti objavljeno posle izbora u Nemačkoj. Prvo je da svaka zemlja ima pravo da odluči samostalno u koje će saveze ili organizacije da se uključi i drugo, još važnije za Podgoricu, da se svaka država regiona uzdrži od mešanja u unutrašnje stvari komšijskih država i vođenja politike koja je u suprotnosti sa načelima dobrosusedskih odnosa i dobrosusedske politke.
“Mi se u Crnoj Gori nalazimo u vrlo delikatnoj situaciji, jer su među našim građanima pripadnici svih naroda čije nas države okružuju. I sve njih su matične države, više ili manje, koristile ili koriste da bi favorizovale njihove nacionalne interese. Srbija pokušava da utiče na Podgoricu preko Srba u Crnoj Gori. Albanija i Kosovo preko naših državljana albanske nacionalnosti, a i Zagreb to radi preko Hrvata u Crnoj Gori. Zato je za nas veoma osetljivo bilo kakvo izjašnjavanje, ili zauzimanje strane jer automatski dovodi u pitanje ravnotežu odnosa. U tom kontekstu je članstvo Crne Gore u NATO od izuzetne važnosti, jer je garant naše stabilnosti i prava da nas naše komšije ne uvlače u njihova nerešena pitanja i razmirice”, rekao je Vujanović tokom diskusije na samitu u Sloveniji.
Ta pozicija predsednika Vujanovića je samo delimično tačna. Članstvo u NATO-u neće imati željeni efekat na stabilnost CG, ako komšijske države ne budu poštovale pomenuto načelo nemešanja u stvari druge države, odnosno ako zloupotrebe sunarodnike koji žive van granica matične države za ostvarivanje trećih ciljeva, koji mogu, ali i ne moraju da budu u suprotnosti sa politikom Podgorice. Američki predsednik Donald Tramp je doveo u pitanje validnost člana 5 Povelje Severnoatlantske alijanse koji eksplicitno kaže da će napad na jednu članicu NATO biti smatran kao atak na sve članice saveza. I pored toga što je Tramp bio nekoliko puta podsećan da je tradicija da američki predsednik tokom svoje prve posete sedištu NATO u Zaventemu podvuče važnost i validnost člana 5, i što su to od njega eksplicitno tražile istočnoervopske zemlje i pribaltičke republike, on to nije učinio. Dakle, dok je Tramp u Beloj kući, niko ne može da stavi ruku u vatru da će član 5 biti poštovan.
NATO nema mehanizme da se meša u unutrašnje stvari svojih članica, niti je ovlašćen da interveniše na teritoriji država članica ako one nisu napadnute od trećih država ili spolja. Ne treba smetnuti s uma da se ulaskom u NATO ne prenosi ni zrno suverenosti na tu organizaciju, za razliku od članstva u EU, zbog toga i nije obavezan referendum za članstvo u Severnoatlantskom savezu. Tako je Crna Gora, u teoriji, članstvom u NATO, zaštitila sebe od spoljnih napada. Međutim, njena struktura i raspoloženje javnog mnjenja je takvo da ulazak u NATO nema smirujući faktor, kako ga predstavljaju vlasti u Podgorici, niti stavlja tačku na unutrašnje podele proglašavajući da je utakmica završena i da svi sada mogu mirno da idu kući. Stabilnost i harmonični odnosi se ne postižu odlukama preko kolena ni članstvom u NATO već se oni grade i neguju svakog dana.
Ulazak Podgorice u Severnoatlantski savez su sve zainteresovane strane zluoupotrebljavale, i iza njega pokušvale da realizuju druge interese. NATO sa vojne, političke i strateške tačke gledišta ne dobija ništa od ulaska Crne Gore u NATO. Posle ulaska Albanije i Hrvatske pre devet godina pod NATO kišobran, članstvo Crne Gore, naravno, nije na odmet, ali osim da se demonstrira Rusiji ko je gazda na Zapadnom Balkanu nema neku drugu vajdu.
Rusija se protivila članstvu Crne Gore u NATO iz principijelnih razloga, kao što bi se bunila da sutra Irska poželi da skine ogrtač neutralnosti i uđe u NATO. Razlika je samo u tome što je u Crnoj Gori, kao i na celom Balkanu, lakše korumpirati pojedince da vode određenu politiku nego u Irskoj. Od pokušaja Vašingtona da proširi svoj savez na bivše sovjetske republike, Ukrajinu i Gruziju, Moskva je intervencijama u Južnoj Osetiji, Abhaziji, Donbasu i na Krimu, pokazala da neće dozvoliti proširenje NATO u “njeno dvorište” po cenu rata. Na primeru Crne Gore i Srbije pokazuje da je spremna da koristi tzv. soft power, kako bi sprečila ili dovela u pitanje atlantske integracije zapadnobalkanskih država.
Režim Mila Đukanovića je legitimni interes Crne Gore da uđe u NATO zloupotrebljavao kao još jedan instrument za polarizaciju građana Crne Gore kreirajući veštačke formule: Crnogorac + proevropski raspoložen + patriota = pro NATO i Srbin + proruski opredeljen + izdajnik = anti NATO. Na stranu što neko može da bude Srbin, da voli Crnu Goru, da je proevropski nastrojen i da nije za članstvo u NATO, Đukanović je svojom retorikom posejao još jedan čokot razdora u crnogorskom društvu koji će, nažalost, dati mnogo plodova.
Nije bio iskren ni deo političkih snaga i društvenog sektora koji je vrlo bučno agitovao protiv članstva CG u NATO. Teško je oteti se utisku da su zagovornici te ideje, kao i njihovi istomišljenici u Srbiji, zloupotrebljavali NATO kako bi širili antizapadno, antiliberalno i u konačnici antievropsko raspoloženje, podgrejavajući proruske simpatije. Neko ko se bori za neutralnost trebalo bi da oseća mrskost prema bilo kojem kišobranu, američkom ili ruskom, svejedno. Tu je postojala i podgrupa koja se nadala da bi anti-NATO raspoloženje koje nadilazi snagu političke opozicije u parlamentu bilo korisno sredstvo da se sruši četvrtvekovna vladavina Đukanovića.
Marko Nikezić, lider srpskih liberala, inače poreklom iz Starog Bara (tu mu je rođen otac Petar), govorio je da bi za njega da je Meksikanac đavo bile SAD, da je Vijetnamac Kinezi bi bili najveći imperijalisti, a “pošto sam Balkanac prva opasnost je Rusija”.
Ko je za Crnogorce opasnost?
Bonus video:
