Između država članica EU u toku je veoma žustra rasprava o tome kakav bi pristup trebalo da zauzme Unija prema Zapadnom Balkanu: evropski ili britanski. Odnosno, da li bi sledeći domaćin Berlinskog procesa trebalo da bude Niš ili London. Francuska, Italija, Austrija i nemačko ministarstvo spoljnih poslova se zalažu da se nastavi, uprkos svim teškoćama, proces evropskih integracija i da se garantuje ne samo deklarativno, već i konkretno evropska perspektiva državama regiona. Velika Britanija, skandinavske zemlje, Holandija i nemačka kancelarka Angela Merkel su za to da Zapadni Balkan bude tretiran kao bezbednosno-sigurnosno pitanje, a tek kada dođu bolja vremena kao deo projekta zaokruživanja evropskog proširenja na region.
To u prevodu znači da bi se članice EU koncentrisale na borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala, pitanja bezbednosti na Zapadnom Balkanu, migracija i neutralisanju uticaja Rusije i Turske na naš region. Rečju, članice EU bi se više bavile našim regionom, kroz mandat i zadatke NATO, nego kroz pristupanje EU u pregovaračkom procesu. U tom kontekstu bi moglo da se tumači i ubrzavanje prijema Crne Gore u NATO, kojem su najviše kumovale upravo Velika Britanija i američki transverzalni lobi u Kongresu predvođen senatorom Džonom Mekejnom.
Kako navode naši sagovornici u državama članicama EU i evropskim institucijama u Briselu, u Evropskoj komisiji, ali i Parizu i Rimu su sa velikim iznenađenjem, pa i ogorčenjem primili ideju da se predsedavanje Berlinskim procesom i organizacija samita u 2018. godini poveri Velikoj Britaniji. Prema rečima naših sagovornika, nemačka kancelarka Merkel je izašla u susret svojoj koleginici britanskoj premijerci Terezi Mej, koja je veoma insistirala na tome da London dobije organizaciju i vodeću ulogu u Berlinskom procesu sledeće godine. Istovremeno, od Evropske komisije i par država članica EU došao je mig Srbiji da ona kaniduje grad Niš kao mesto održavanja samita Berlinskog procesa, kako bi pokušali da spreče odluku koja je, po njihovom mišljenju, štetna i po EU i države Zapadnog Balkana. Naravno, proces bi ostao pod patronatom EU, iako bi formalno Srbija imala ulogu organizatora.
“Nama je jasno zašto Velika Britanija želi da ima oraganizaciju Berlinskog procesa sledeće godine, budući da je to jedan od načina da se praktično pokaže da maksima Mejove i Džonsona da UK izlazi i EU ali ne i iz Evrope, nije prazna fraza. Ali, nije nam jasno kakav je interes EU da poveri jedno važno pitanje za nas i koje se tiče proširenja EU, državi koja napušta Uniju”, kaže za Vijesti diplomata iz jedne od članica EU koji je želeo da ostane anoniman. Interesantno je, dodaje naš izvor, da i u samoj Nemačkoj, između kancelarke Merkel i šefa diplomatije Zigmara Gabrijela postoji ozbiljno razmimoilaženje po ovom pitanju.
Izvor “Vijesti” u Berlinu tvrdi da je podrška Merkelove britanskom pristupu taktička i da ona ne znači “a priori” odustajanje od proširenja EU na države Zapadnog Balkana. “S jedne strane Merkelova želi da drži Veliku Britaniju blizu i posle izlaska iz EU, pogotovo u oblasti bezbednosti i sigurnosti, a Berlinski proces je odličan teren da se takav pristup implementira. S druge strane, kancelarka je svesna da posle izbora u Francuskoj i Nemačkoj, ako sve prođe dobro, biće potrebno vreme, od nekoliko meseci do godinu dana, da se postave temelji za novo ustrojstvo EU. Posle toga bi se Merkelova vratila na priču o proširenju EU na države Zapadnog Balkana”, kaže naš sagovornik.
Prema predočenoj satnici ljudi iz okruženja Merkelove koji se bave Zapadnim Balkanom i proširenjem EU, za Crnu Goru i Srbiju je veoma važno da nastave da rade svoj deo posla u procesu proširenja i da ne budu obeshrabrene nešto sporijim ritmom zbog izborne godine u ključnim članicama EU. “Tako, 2019. može da bude godina preokreta i ubrzanja evropskih integracija, posebno Beograda i Podgorice. Kako sada stoje stvari, Makedonija je izgubila definitivno priliku da uskoči u voz sa Srbijom i Crnom Gorom. Albanija nema dovoljno kapaciteta da bi stigla Beograd i Podgoricu, u BiH ne postoji politički ambijent koji bi ubrzao integracije, dok je Kosovo isuviše daleko da bi moglo da bude deo sledećeg proširenja. Takav scenario ide na ruku Srbiji i Crnoj Gori, jer bi mogli da iskoriste momentum koji bi otvorio vrata da se završi posao do 2025. godine”, navodi dobro pozicionirani sagovornik Vijesti u Berlinu. U pozitivne okolnosti ulazi i činjenica da Beograd i Podgorica mogu da idu u paketu, jer su sva proširenja EU, osim Hrvatske i Grčke, bila vođena paralelno sa dve ili više država.
Ipak, u Briselu i pojedinim državama članicama provejava bojazan da je veoma opasno označavati region Zapadnog Balkan samo kao bezbednosno-sigurnosno pitanje za EU i teren na kojem se bori protiv uticaja sve neprijateljskije nastrojenih režima u Ankari i Moskvi prema EU. “Kakav signal šaljemo državama Zapadnog Balkana, ali i Moskvi i Ankari,koje su spremne da iskoriste svaki naš pogrešan korak ili poruku i upotrebe je protiv nas, ako organizujemo samit o državama koje treba jednog dana da uđu u EU u zemlji koja izlazi iz Unije?”, pitaju se funkcioneri u evropskim institucijama u Briselu u čijem je portfoliju Zapadni Balkan. U pojedinim prestonicama EU i u Briselu vide u tom predlogu uvođenje na mala vrata novog pristupa EU prema Zapadnom Balkanu u kojem stub ne bi predstavljala politika proširenja već pitanja bezbednosno-sigurnosnog karaktera.
Pre nekoliko dana je održan jedna neformalni sastanak u Rimu u sklopu priprema za samit u Trstu u okviru Berlinskog procesa i na njemu su isplivale razlike u stavovima različitih učesnika u tom procesu oko toga ko bi trebalo od Italije da preuzme štafetu u Berlinskom procesu. Nemačka je čvrsto stala iza ideje da sledeći skup u 2018. godini bude održan u Londonu i da glavno pitanje budu sigurnost i bezbednost. Pariz, Rim, kao i predstavnici Evropske komisije navijaju da to budu Srbija i Niš. Od država u regionu. što se moglo i očekivati, Kosovo i Albanija su stali uz predlog da Velika Britanija preuzme ulogu organizacije samita Berlinskog procesa za 2018. godinu. Sagovornici Vijesti kažu da konačna odluka još nije doneta, ali i da je teško poverovati da bi ona mogla da bude u suprotnosti sa planovima kancelarke Angele Merkel.
Bonus video:
