Na najbolji mogući način, predstavom “Tiho teče Misisipi”, pričom o raspadu Jugoslavije paralelno sa sagom o odrastanju i podizanju djeteta, zatvoreno je podgoričko izdanje festivala Regionalne unije teatara RUTA Grupa Triglav.
Kao kruna putujućeg festivala, čiji je Gradsko pozorište Podgorica u Kulturno-informativnom centru “Budo Tomović” treći put bilo domaćin, stigla je i najava o koprodukciji pozorišne predstave u kojoj će učestvovati sve teatarske kuće, članice RUTA.
Ova jedinstvena Unija nastala je 2019. godine s ciljem uspostavljanja saradnji, komunikacija i razmjena ideja, umjetnika i projekata, i to šest teatara iz regiona, a kroz seriju revijalnih festivala najboljih produkcija učesnica u matičnim gradovima. Članice RUTA Grupa Triglav festivala čine: Beogradsko dramsko pozorište, Ullysses teatar iz Zagreba, Mestno gledališče ljubljansko, Kamerni treatar 55 iz Sarajeva, Dramski teatar Skoplje i Gradsko pozorište Podgorica.
Nakon maestralne izvedbe komada Beogradskog dramskog pozorišta, čiju režiju potpisuje Ivica Buljan, a tekst i dramaturgiju NIN-ov laureat Vladimir Tabašević, publika ja nastavila da pjevuši neke od melodija koje su izvedene na sceni, od “More, more” do “Sve se vraća, sve se plaća”.
Vrtoglavim skokovima iz jednog perioda u drugi, kombinujući sjećanja, prošlost, same početke/začetke života, greške i iskušenja, sve vrijeme uz otklon od očekivanog - tradicionalne interpretacije originalnog teksta, predstava zaokružuje priču o jednoj državi, vijeku i ideji, sliku o životima i sudbinama, sve vrijeme nudeći poražavajući intimni bilans kraja, ili kraha, svega toga. Posebno oduševljenje među publikom izazvale su legendarne glumice Vesna Čipčić i Branka Katić koje su savršeno dopunile energiju sjajnog mladog ansambla. To je potvrdila i Čipčić koja je rekla da je čitav proces bio jako zanimljiv i istakla da se nakon svega nekoliko proba osjetila simbioza i dopunavanje Ivice Buljana i Vladimira Tabaševića, uz razumijevanje i zajedničku želju da se napravi upravo ono što je i predstavljeno - poseban vid pozorišta koje Buljan i inače njeguje.
“Ja sam dugo vremena pratila Ivičine predstave, putujući po Ljubljani, Zagrebu i svaki put kada bih vidjela njegovu predstavu, iz publike sam poželjela da preskočim stolice, izađem na scenu i kažem: “Evo i mene kod vas”, koliko mi se to dopalo kao jedan vid pozorišta koji Ivica njeguje, a koji jeste poseban. Zaista je bilo veliko zadovoljstvo raditi sa njima, ali i sa ovako mladim, divnim ansamblom. Onoliko koliko su oni naučili od mene, ja sam naučila i od njih”, rekla je Vesna Čipčić.
Dramaturškinja Gradskog pozorišta Podgorica, Dragana Tripković, koja je moderirala okrugli sto, istakla je prisutnost otklona koji u ovom pozorišnom komadu postoji između pisca i glumca...
“Metapozorišni ili metatekstualni otklon daje ovoj priči deklarativnost i pruža publici nešto što je rečeno, a zamisao je pisca... Crpi se iz prostora koji poznajemo, a svi likovi su naši ili glasovi ljudi oko nas”, rekla je ona.
Branka Katić je evocirala uspomene na proces rada na predstavi, ali i podijelila svoje utiske o svemu...
“Što se tiče procesa rada i ove moje uloge, meni je bila ponuđena uloga kada su pripreme već bile u toku, jedno dvije-tri nedjelje, bez da znam šta ću glumiti... Tada sam pročitala komad i bila zadivljena Tabaševićevom prozom. A onda smo tako tokom rada stalno nešto improvizovali, Vladimir je stalno donosio neke nove scene i Ivica je tokom tih čarobnih proba analizirao i knjigu i svaki lik pojedinačno i to je bilo fantastično za rad. Stalno sam čekala da mi on nešto izrežira, ne znajući da je to njegov način rada, a on nas je samo pustio da se razigramo. Scenoslijed smo dobili par dana pred premijeru, i u toj nekoj panici svi smo dali naš maksimum i shvatili da zahvaljujući našoj međusobnoj igri i energiji sve to funkcioniše. Baš mi je drago što vidim da publika uvijek fantastično reaguje, čak i nekad kad imam osjećaj da smo spori ili da nismo u najboljoj sinergiji, jer ova predstava ima svoj život koji nas stalno iznenadi”, rekla je Branka Katić, a zatim se osvrnula i na festival RUTA.
“Mislim da je RUTA festival zaista važan, pa smo i mi ovdje došli sa predstavom koja priča o raspadu Jugoslavije, a autorski tim je sastavljen od gotovo svih nacionalnosti Jugoslavije, što je meni dirljivo. Dopada mi se ideja ovog festivala da se opet prepoznamo, družimo, da shvatimo opet koliko nas, fundamentalno, stvari povezuje i uvijek će”, istakla je ona.
Direktor Gradskog pozorišta Stevan Koprivica istakao je da mu je drago da se RUTA zatvara predstavom kakva je “Tiho teče Misisipi” i kazao da mu se upravo taj jugoslovenski karakter posebno i dopada.
“To je jedan od rijetkih momenata gdje se nalazimo kao nekad i pokazujemo jedinstvo i poetičku snagu, ako je već nismo pokazali na nekom političkom nivou. Pozorište je ljepše i jače od života i RUTA je jedan od načina da ta nekadašnja zemlja traje, ali sad traje na jedan drugi način, težeći ka poetskoj istini, a ne životnoj koja nekad zna da bude lošija”, rekao je Koprivica.
Direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević je svečano proglasio festival zatvorenim i podsjetio na njegov značaj.
“Iako nije jednostavno, smatram fantastičnim koliko svi ne posustajemo, jer kada izgleda kao da neko od nas možda ne bi mogao da izgura jednu rundu, mi svi pripomažemo jedni drugima i to je u stvari ta poruka duha zajedništva koji stvaramo i koji je primarna stvar, a to je i glavni iskaz ove predstave koju smo postavili”, kazao je Radivojević.
On se, pak, osvrnuo i na predstavu.
“Ovo je predstava o odrastanju jednog dječaka u nekim čudnim vremenima. Bilo je važno za naš ansambl da Ivica Buljan režira, kako bi glumci shvatili da su i oni autori komada i da je teatar pravi i pun onog trenutka kada je uzajamna i odgovornost i kreativnost zarad samog komada. U tom kontekstu, improvizacija je kruna izuzetno utemeljenog i ozbiljnog rada. Ova je predstava neki naš rokenrol... Za nju je jako važno da su tu Vesna Čipčić i Branka Katić, jer su one stožeri priče, kopča sa Jugoslavijom, dodatno uz svoju ogromnu biografiju i rezultate. Kroz prepoznavanje toga ko su one, posebna atmosfera je utkana u predstavu i zbog toga su nezamjenjive”, poručio je on.
Naredno izdanje festivala zakazano je u Sarajevu, od 19. do 25. maja.
Bonus video:
