Jirži Kratohvil, jedan od najvažnijih predstavnika češke postmoderne književnosti, predstavlja se ovdašnjoj publici romanom ”Obećanje: rekvijem za pedesete” (preveo Vladan Matić, izdanje IP Clio, 2024). Radnja romana je smeštena u Čehoslovačku pedesetih godina 20. veka, u doba diktature, a okosnicu složenog zapleta predstavlja potraga arhitekte Kamila Modračeka za istinom o smrti njegove sestre, umetnice koju je režim svrstao na listu “državnih neprijatelja” i koja je preminula pod nerazjašnjenim okolnostima tokom policijskog ispitivanja. Kao i druga Kratohvilova dela, i ovaj roman se brzo udaljava od narativnih konvencija i okreće metafikcionalnosti i postmodernoj igri sa književnom tradicijom. Likovi romana čak i eksplicitno postavljaju pitanje da li je književnost moguće pretočiti u stvarnost i obrnuto - možda je donekle moguće pretočiti život u književnost, ali kako to učiniti i šta se nepovratno menja tim postupkom?
”Obećanje: rekvijem za pedesete” već svojim naslovom upućuje na “Obećanje: opelo kriminalističkom romanu” Fridriha Direnmata. Direnmat je kritikovao žanr detektivskog romana koji počiva na uverenju o logičnom i celovitom svetu sa nepromenljivim poretkom. U takvom svetu, misterija je poput matematičke jednačine: onaj koji je u stanju da otkrije i primeni ispravan postupak uvek dođe do tačnog rešenja. Uprkos svojoj opsesivnoj posvećenosti slučaju, pronicljivosti i pažljivom planiranju, Direnmatov detektiv je nemoćan pred slučajnostima koje potpuno menjaju očekivani tok događaja. Iako obećanje Kamila Modračeka nije poput obećanja Direnmatovog detektiva, jedan deo raspleta biće potpuno očekivan svima koji su pročitali Direnmatov roman.
Jedno od zadovoljstava pri čitanju “Obećanja” leži u prepoznavanju referenci. Osim Direnmata, ovaj roman je pun intertekstualnih veza sa brojnim klasicima češke i svetske književnosti, ali i sa drugim Kratohvilovim knjigama. Očigledna je povezanost sa delima Bohumila Hrabala i Milana Kundere - uostalom, Kratohvil ni ne krije da je izašao iz njihovog šinjela. Prisutne su direktne i indrektne aluzije na Jaroslava Hašeka, Boženu Njemcovu, Harolda Pintera, Salmana Ruždija, Borhesove kratke priče (posebno motiv lavirinta), Kafkin Proces, Sakupljača Džona Faulsa... Vladimir Nabokov postaje epizodni lik u romanu. I sam Jirži Kratohvil dvaput se pojavljuje u romanu - prvo kao dečak sa svojom porodicom sredinom 20. veka, dok se pri kraju romana nalazi autoironični cameo ostarelog pisca.
Poput Tomasa Pinčona ili Roberta Bolanja, Jirži Kratohvil slobodno koristi elemente detektivske priče da bi ih postmodernistički preoblikovao, a sve uz obilatu dozu ironije. Poigrava se simbolima, horizontom očekivanja i žanrovskim konvencijama, dok u radnju dodaje nemotivisane obrte koji nimalo ne slede logiku detektivskog zapleta. Za razliku od postepenog sklapanja slagalice, prikupljanja dokaza i šerlokovske dedukcije, u “Obećanju” se istraga odvija uz pomoć potpuno iracionalnih i apsurdnih metoda. Kratohvilov privatni detektiv Dan Koči, koji se uglavnom bavi praćenjem nevernih supružnika dok iščekuje neki ambiciozniji zadatak, rešava svoje slučajeve kroz vizije nastale kombinacijom telepatije, joge i tehnika meditacije kojima ga je naučio jedan indijski trgovac. Kočijeve sposobnosti postaju izuzetno korisne u totalitarnoj državi, pošto je čehoslovačka policija toliko zauzeta praćenjem, progonom i hapšenjem političkih protivnika da nije u stanju da rešava “apolitične” zločine poput ubistava, otmica, silovanja i krađa. Čehoslovačka je predstavljena kao zemlja u kojoj ne postoje pravni principi i pretpostavka nevinosti, gde “uopšte ne mora da se dokazuje nikakva krivica optuženog, već, naprotiv, on treba da dokazuje svoju nevinost. I gde je za presudu dovoljno iznuđeno priznanje bez ikakvih dokaza.”
Sveznajući pripovedač se povremeno direktno obraća čitaocima i skreće pažnju na svoje stilske izbore i književni postupak. Iako događaji eskaliraju munjevitom brzinom van kontrole svakog lika u romanu, oni su i dalje pod apsolutnom kontrolom autora romana. Autor-sveznajući pripovedač upravo ukazuje čitaocu na artificijelnost svog književnog postupka, na primer, nabrajajući sve koincidencije koje su morale da se poklope da bi se realizovao centralni deo zapleta, ili, na manje dalekosežnom planu, zlurado postavljajući iglu na tepih da bi neko od likova stao na nju.
Užas velike, kolektivne Istorije pedesetih godina i banalnost ličnih mikro-istorija postaju jedna celina, kompozicija sastavljena od različitih glasova u kojoj svako ima svoju ulogu. Iz poglavlja u poglavlje se smenjuju narativne perspektive i drastično se menja stil pripovedanja. Iako su u romanu najzastupljenija poglavlja sa sveznajućim pripovedačem u trećem licu, a zatim ona gde je narator Kamil Modraček, uvodi se i niz različitih likova, i važnih i perifernih, koji pripovedaju svoj deo pripovest u prvom licu. Ponekad čitalac do polovine poglavlja ne može da utvrdi ko je narator i na koji način je povezan sa osnovnom radnjom romana. Tu su i poglavlja koja su u celosti napisana u drugom licu, u čistom dijalogu, ili u vidu unutrašnjeg monologa u jednoj neprekinutoj rečenici, po uzoru na Moli Blum iz Džojsovog “Uliksa”. Osim što donose nove uglove posmatranja i neočekivane obrte u radnji, nova poglavlja otvaraju prostor za stilske varijacije i pastiše, tako da autor parodira stilove socijalističkog realizma, novinske reportaže ili ciničnog detektiva-pripovedača iz romana Rejmonda Čendlera.
Roman “Obećanje - rekvijem za pedesete” je slojevit i heterogen poput arhitektonskog projekta iz snova Kamila Modračeka. Uz sve metafikcijske digresije, ipak se izdvaja osnovna tema, koja je vrlo bliska domaćim čitaocima - čovek koji živi u duboko nepravednom društvu, trpi bahatost moćnika i mašta o ostvarenju pravde kroz osvetu. Iako publika sa prostora bivše Jugoslavije dobro poznaje i voli češku književnost i iako je Jirži Kratohvil jedan od najznačajnih savremenih čeških pisaca, do sada su prevedene samo njegove pripovetke i dva romana u Srbiji, a još dva u Hrvatskoj. Ljubitelji češke književnosti mogu da se nadaju da će prevod “Obećanja” podstaći interesovanje i za ostatak opusa ovog autora.
Bonus video:
